Bitka za Košare - 27 godina kasnije: Sećanja učesnika na herojsku borbu koja je trajala dva meseca
Komentari09/04/2026
-11:05
Dok je u ovo vreme pre 26 godina uveliko trajala NATO agresija na našu zemlju, na današnji dan je otpočeo i napad Oslobodilačke vojske Kosova na karaulu Košare, granični prelaz između Albanije i tadašnje Jugoslavije. Prema zvaničnim podacima, u bici koja je trajala nešto duže od dva meseca, život je izgubilo 108 vojnika Savezne Republike Jugoslavije.
Cilj napada brojčano nadmoćnijeg neprijatelja bio je da pripadnici takozvane Oslobodilačke vojske Kosova iz susedne Albanije prodru dublje na teritoriju Kosova i Metohije.
"Bitka na Košarama je počela 9. aprila, 10. juna je završena NATO agresija, znači dva meseca je ukupno trajala ta bitka, dva teška meseca stvarno", rekao je Rade Nikčević, pilot - major u penziji.
Dva teška meseca u šumama Prokletija, planine čije ime sve govori. Za slobodu i čast borili su se uglavnom mladi vojnici. Neki su imali i manje od 20 godina.
"Tu granicu, taj deo teritorije Srbije i Kosova, su branila naša deca koja su bila na odsluženju vojnog roka i tu su se vodile žestoke bitke sa teroristima. Mi moramo da spomenemo i tu decu koja su bila na odsluženju vojnog roka, 18, 19, 20 godina koji su bili kada sam ja sa njima razgovarao u Prizrenu, Đakovici, junaci. Ja ne mogu da opišem" rekao je Zoran Stojanović, pilot - major u penziji.
Nikčević kaže da su to bili vojnici prve kategorije.
"Znači prvopozivci, što bi se reklo rečnikom Prvog svetskog rata. Imamo drugopozivce, trećepozivce, ovo su bili najbolji vojnici koje smo mogli da mobilišemo i da pošaljemo u rat", rekao je on.
Povezane vesti
Oni koji su imali sreću da prežive, sećaju se strahota, ali i herojskog držanja svojih saboraca.
"Dva rođena brata su mi bili u sastavu, često pričam sa njima. Pakao je u suštini. Od kasetnih bombi do artiljerije, onda upadi terorističkih grupa, potpuna nesigurnost, nemanje mira, nemogućnost da se odmore čak ni pet minuta u toku dana, potpuna neizvesnost za život", seća se Nikčević.
I Stojanović kaže da je razgovarao sa kolegama iz 63. padobranske brigade i 72. Specijalne brigade koji su bili tamo.
"Poznavao sam i neke dobrovoljce koji su bili na Košarama, verujte mi da oni vrlo retko i nerado pričaju o tome, mi izvučemo nešto iz njih, ali to je bio baš pakao", rekao je Stojanović.
TANJUG/SAŠKA DROBNJAK
Da bi spasili svoje saborce i odbranili svoju zemlju, oni iskusniji su preduzimali i bukvalno nemoguće misije.
"Najteži su ti događaji kada dođe do pogibije i do ranjavanja. U tom prvom satu najčešće smo se mi pojavljivali sa helikopterima i dosta tih ranjenika je je danas živo zahvaljujući prevozu helikopterima. Let od Prizrena do Beograda je dva sata. Zemaljskim putem je to, takoreći, nemoguće. Posebno je u noćnim uslovima, na primer taj let koji sam ja noću izvršio. Karaula Košare je bila odsečena i bez helikoptera ranjenik koji je imao prostrelnu ranu kroz pluća, do zore ne bi mogao da preživi. Bez helikoptera ne bi imao ni šansu da preživi. To sam izvršio, za to sam nagrađen i ponosan sam na taj let", kaže Nikčević.
"Kada smo došli na taj teren, iznad te karaule je odmah albanska karaula. Naši su zapalili vatru i kada smo videli teren, tu je teoretski nemoguće da sleti helikopter, znači teoretski nemoguće. Kako smo mi sleteli, sam Bog zna, ali smo sleteli", kaže Stojanović.
Povezane vesti
Nikčević se seća da su uspeli da zadrže neprijatelja, pa je težište bitke prebačeno na Paštrik, već od maja meseca.
"Tamo je neprijatelj doživeo takav poraz, da su im Košare došle kao igra jer su gubici i rasulo među neprijateljem je bilo takvo da je na kraju strateška avijacija bombardovala albanske jedinice u napadu", kaže Nikčević.
Zahvaljujući dobrom vođenju bitke i herojskoj borbi srpskih vojnika, pripadnici Prištinskog korpusa i Treće armije u borbi nisu poraženi. Povukli su se nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma.
Povezane vesti
"Ja im se divim, to su divovi naši, to su naši heroji i naročito prema njima treba da se povede pažnja", rekao je Stojanović.
Nažalost, herojima sa Košara, braniocima otadžbine, stradalim vojnicima i oficirima tadašnje Jugoslavije, na stratištu nikada nije podignuto spomen obeležje. Onima sa druge strane, u blizini karaule Košare podignut je spomen park.
Prvo mesto gde bi trebalo da započne iskopavanje masovnih grobnica je upravo tu, na karauli Košare, zapravo na nekadašnjoj karauli Košare, gde se smatra da je nestalo sedmorica vojnika tadašnje vojske Savezne Republike Jugoslavije. Ovde je vođena najžešća bitka za vreme oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji kada je poginulo 200 pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova i 108 pripadnika tadašnje vojske Savezne Republike Jugoslavije.
Komentari (0)