Uskršnja jaja kao umetnost: U Kovačici tradicija dobija novu dimenziju kroz rad Eve Nemček
Komentari10/04/2026
-18:42
Veliki petak u mnogim domovima označava početak priprema za Uskrs, a među njima je i tradicionalno farbanje jaja. Dok većina bira klasične tehnike i ukrašavanje u porodičnom okruženju, u Kovačici ovaj običaj dobija i umetničku dimenziju.
U mestu poznatom po bogatoj tradiciji naivne umetnosti i ručnog rada, uskršnja jaja postaju više od prazničnog simbola - ona se pretvaraju u precizne rukotvorine koje zahtevaju vreme, strpljenje i veliku veštinu. U kući Eve Nemček, jaja ne nastaju u danima pred praznik, već mesecima unapred, a svaka šara izrađuje se ručno, bez mogućnosti ispravke.
Eva za Euronews Srbija objašnjava da je sve počelo skromno, kroz učenje i postepeno usavršavanje tehnike bušenja jaja. Vremenom je rad postajao sve složeniji, a broj rupica na jajima sve veći.
"Radim tabušilicom, a preciznost, naravno, da je jako bitna. U stvari, najbitnija je preciznost i smirenost. Morate imati smirenu ruku, jer ako samo malo ruka zadrhti, znači, ode ljuska. Tako sam počela", pirča ona.
Kako je iskustvo raslo, rasli su i zahtevi koje je postavljala sama sebi, pa su jaja vremenom postajala sve detaljnija i složenija.
"Prvo sa nekoliko rupica, pa sa malo više, pa još više, pa je stiglo do... Sad, recimo, ova jaja tamo što vidite, tamo ima od 200 do 300 rupica na svakom, ali uradila sam jedno guščje jaje na kom je bilo 1.400 rupica", kaže Eva.
Euronews
Jedno od tih najzahtevnijih jaja, koje je postalo i svojevrsni rekord, završilo je daleko od Kovačice.
Povezane vesti
"To guščje jaje sa 1.400 rupica drži rekord, ali više nije kod Eve. Toliko je bilo upečatljivo da su ga bez mnogo razmišljanja kupili posetioci iz Sjedinjenih Američkih Država", otkriva Eva.
Njena rukotvorina danas putuje širom sveta, a interesovanje dolazi sa svih kontinenata, što potvrđuje koliko je ovaj unikatni rad prepoznat i van Srbije.
"Kod nas dolaze turisti, najviše Amerikanci, ali dolaze i iz drugih država, tako da su po celom svetu, u stvari, moja jaja. U Americi, u svim državama skoro, jer iz Amerike nam dolaze jako mnogo turisti, i ove godine imamo 106 tura. Imaju Kinezi, Japanci, Nemci, Holanđani, Italijani, Slovaci, Mađari, jako mnogo država", priča ona.
Iako jedno jaje zahteva i do nekoliko sati rada, složeniji primerci traže znatno više vremena i potpune koncentracije: "Napravi se rupica gore i dole, isprazni se sadržaj. Ja ga posle delim na 8 delova da bi imala neku predstavu, jer ipak je okruglo, teško je da bude simetrično. I onda se buši. Kad se izbuši, izgleda ovako".
Nakon toga, jaja se dodatno ukrašavaju voskom, što daje efekat sličan finom vezu i dodatno ističe detalje.
Eva naglašava da je proces spor i zahtevan, jer se svaki detalj radi pojedinačno, bez mogućnosti brzog ponavljanja: "Jer vosak se jako brzo stvrdnjava, ne možete da napravite više komada. Ako na jajetu ima oko 300 rupica, znači 300 puta morate da umočite i da radite na tom jajetu. Ne može ništa na brzinu, potrebno je vreme da se provede da bi se jedno jaje tako završilo".
Razlike u materijalu takođe određuju težinu rada, pa svaka vrsta jaja nosi svoje izazove: "Najlakše se obrađuju manja, pačija jaja, jer imaju tanju i ujednačeniju ljusku. Veća su već zahtevnija, čvršća i pogodna za složenije šare".
Povezane vesti
Poseban izazov predstavljaju najveća, nojeva jaja, koja zahtevaju i do deset dana rada.
"Da, jako teško se nabavljaju. Imaju ljusku debljine oko milimetar i po do dva milimetra. Kad se izbuše, treba dosta vremena, može čak i reljef da se uradi na njima", pieča ona.
Proces nema strogo zadate motive, već se razvija spontano, u skladu sa inspiracijom i trenutnim osećajem: "Ne biram baš motive, nego ono što mi se sviđa, što mi leži na srcu. Koristim akrilne boje, dekupaž, ručno oslikavanje, nalepnice... Bitno je znati par tehnika i onda ih kombinovati. Ne gledam nikad na vreme. To je posao gde ne možete gledati na vreme, to radite srcem".
Komentari (0)