Zašto sam odabrao Euronews Srbija

Jedan od najvećih ENG snimatelja (ENG snimatelj je snimatelj koji snima za vesti, informativni deo programa) u svetskim televizijskim okvirima, koga je Srbija dala (školovala je najprecizniji opis), je Miki Stojčić koji je završio odsek kamere na FDU u Beogradu, a koji je rođen u Leskovcu, a potom do odlaska na studije u Beogradu, živeo u Nišu.

Od početka nacionalnih sukoba na području Balkana, od pada Čaušeskua, preko krize i ratova u SFRJ, do kraja njegove profesionalne karijere, obišao je sve krizne situacije širom planete radeći za strane medije. U jednom intervjuu, na pitanje novinara, da li je njegovo obrazovanje, obzirom da je završio kameru na FDU, pomoglo da uvek bude na pravom mestu u pravom trenutku i da je zbog toga uvek imao najbolje kadrove, Miki je odgovorio, "ne, onaj odozgo me postavi gde treba da stanem. Moje je samo da snimim".

Često je kao VJ (video novinar) radio sa raznih meridijana i priče za RTS. Snimio je PKG (prilog) za RTS o poslednjem avionu iz Kabula kojim su evakuisani svi strani državljani pred dolazak Talibana, kao VJ (video novinar), iako je bio snimatelj jedne zapadne televizije. Za RTS je snimio i izmontirao taj PKG (prilog) koji se emitovao te večeri u drugom dnevniku. Čak je i uradio stand up (stand up je direktno obraćanje novinara, u ovom slučaju snimatelja na mestu događaja u kameru, to je televizijski termin u stručnoj televizijskoj terminologiji) u trupu aviona i prikazao atmosferu prilikom paničnog evakuisanja u drugom planu iza njega, dok je rečima objašnjavao složenost situacije u prvom planu.

Namerno sam počeo priču o Mikiju, i još više namerno citirao kako je objasnio u čemu je tajna njegovog profesionalnog uspeha i šta je razlog koji ga odvaja od ostalih snimatelja. Po njemu. Dodaću još jedan slučaj. Miki je bio na odmoru u Nepalu 2015. godine kada se dogodio veliki zemljotres tamo. Iako na odmoru, snimio je kadrove dok je trajao zemljotres. Ne samo posledice, nego i sam zemljotres, dok je zemlja drhtala. Slučajno? Mogao je da bude na odmoru i u Africi, na Kilimandžaru, tada. Na Andima, Alpima recimo. Njegovo je bilo da snimi tada katastrofalni zemljotres koji se dešava pred njegovim očima.

Zašto sam odabrao Euronews Srbija?

Ni sam nemam neki racionalni odgovor. Nisam racionalno razmišljao. Srcem sam razmišljao. Možda je inicijalni povod bio taj što prilikom nastanka Euronews-a 1. januara 1993. godine, bio osveženje u etru televizijskih kanala, po dizajnu, po programskoj šemi i rubrici "Bez komentara" koja se emitovala, a meni kao mladom snimatelju baš to bio veliki profesionalni izazov. Da slikom ispričam priču. Bez reči. Ako me sećanje ne vara, rubrika se emitovala na svakih sat vremena u toku dana. Trajanje je bilo, minut, dva, ali dovoljno dugo da se vidi neki događaj ili priča bez novinarskog pristupa. Samo slika i ton.

Nije takva forma televizijskog izražavanja bila njihov izum, i RTS je tada, u tom periodu, čak i pre toga imao emisiju koja se zvala "Bez komentara", ali koncepcijski drugačije osmišljen. Vodeći svetski televizijski brendovi, takođe. Ne na tom konceptualnom nivou i ne toliko često u programu. Dakle, možda je to bio okidač nesvesno u mojoj glavi da od te 1993. godine taj novi televizijski kanal kod mene zauzme mesto sa velikim poštovanjem prema celokupnom televizijskom doživljaju i gde bih voleo da pripadam iz čisto profesionalnih razloga, kako sam tada, golobradi snimatelj razmišljao.

Kako ništa u životu nije slučajno, evo pet godina sam član velike ekipe Euronews-a, ali u Srbiji, u mom rodnom Nišu. Pišem ovo u vreme Hrišćanskog praznika, Uskrsa. Verujem da sam i ja dobio novu šansu, profesionalnu, da moj TV izražaj bude deo kontinentalnog projekta, ne samo lokalnog, državnog, koji je zamišljen kao odgovor na druge, vankontinentalne TV sadržaje i njihov uređivački narativ na sliku i priliku dešavanja u Evropi, ali i u svetu. Potvrda da nisam pogrešio, da nisam slučajno deo tima u Srbiji je da prema najnovijem izveštaju renomiranog Osservatorio di Pavia (OdP), Euronews Srbija je pokazao izuzetan nivo poštovanja međunarodno priznatih novinarskih standarda i etičkih principa. Rezultati u pojedinim kategorijama, kao što je indeks nezavisnosti, pokazuju da je medij ostvario i maksimalan broj poena.

Da li je ovo slučajnost o etičkim medijskim principima, nezavisnosti, u vreme Hrišćanskog praznika? Što bi Miki Stojčić rekao, "onaj odozgo postavlja"! Zaista postavlja.

*autor je zaposlen na Euronews Srbija i tekst predstavlja njegov lični stav