Zloupotreba bolovanja u Srbiji: Šta je dozvoljeno, a šta može dovesti do otkaza

Zloupotreba bolovanja može dovesti do otkaza, ali napuštanje mesta prebivališta tokom bolovanja nije automatski prekršaj. Ipak, granica između prava zaposlenog i povrede radne obaveze često je nejasna i zavisi od konkretnih okolnosti i sudske prakse.

Iako se u javnosti često smatra da zaposleni tokom bolovanja ne sme da napušta svoj dom, zakon o radu ne propisuje striktna pravila ponašanja u tom periodu. Međutim, ukoliko se utvrdi da je bolovanje korišćeno suprotno svrsi zbog koje je odobreno, moguće su posledice – od gubitka naknade do otkaza ugovora o radu.

O tome gde je ta granica i kako se u praksi primenjuju propisi za Euronews Srbija govorila je advokat Tamara Radojčić, koja objašnjava da se zloupotreba bolovanja ne posmatra formalno, već kroz ponašanje zaposlenog i njegovu usklađenost sa medicinskim preporukama.

Šta se smatra zloupotrebom bolovanja?

"Zloupotrebom bolovanja se smatra kada radnik, suprotno Zakonu o radu, koristi bolovanje na način koji nije u skladu sa njegovom svrhom. To znači, na primer, da radi ‘na crno’ kod drugog poslodavca, obavlja teške fizičke poslove ili na drugi način simulira bolest", objašnjava Radojčić.

Prema njenim rečima, suština bolovanja nije izostanak sa posla, već oporavak.

"Bolovanje nije propisano da bi se zloupotrebljavalo, već da bi se zaposleni oporavio i vratio na posao", ističe ona.

Jedna od najčešćih dilema jeste da li osoba na bolovanju sme da napusti mesto prebivališta.

Euronews

"Zaposleni sme da napusti mesto prebivališta, ali pod određenim uslovima. Sloboda kretanja nije ograničena, osim ako to nije u suprotnosti sa preporukama lekara", navodi advokat.

Kako objašnjava, sve zavisi od medicinske dokumentacije i vrste terapije.

"Ako je propisano strogo mirovanje, tada se mesto prebivališta ne bi smelo napuštati. Sa druge strane, postoje situacije kada lekar preporuči kretanje, pa čak i boravak u banji, i tada je odlazak potpuno opravdan", dodaje ona.

Da li odlazak iz grada znači otkaz?

Radojčić naglašava da odlazak van mesta stanovanja tokom bolovanja ne znači automatski i gubitak posla.

"Ne znači automatski otkaz. Poslodavac mora da dokaže uzročno-posledičnu vezu između ponašanja zaposlenog i povrede radne obaveze", objašnjava ona.

Tek kada se utvrdi da je zaposleni postupao suprotno preporukama lekara i da je time zloupotrebio pravo na bolovanje, može doći do otkaza ugovora o radu.

Kontrola bolovanja može biti interna i eksterna. Poslodavac može vršiti proveru u okviru svojih ovlašćenja, dok postoje i institucionalni mehanizmi kontrole.

"Kontrola može biti interna, od strane poslodavca, ali i eksterna – kroz lekarske komisije i Republički fond zdravstvenog osiguranja", objašnjava sagovornica.

Cilj tih kontrola, kako kaže, jeste da se proveri da li se bolovanje koristi u skladu sa svrhom – oporavkom zaposlenog.

Kada se gubi pravo na naknadu?

Zaposleni može ostati bez naknade u više situacija, ali samo ako se dokaže zloupotreba.

"Pravo na naknadu se gubi ako se utvrdi da je bolovanje zloupotrebljeno – na primer, ako je osoba radila kod drugog poslodavca, obavljala težak fizički rad ili nije dostavila doznake u zakonskom roku", navodi Radojčić.

Sporovi u ovoj oblasti nisu retkost, upravo zbog neprecizno definisanih granica.

"Ono što pravi problem jeste to što nije jasno precizirano gde tačno počinje zloupotreba bolovanja. Zato se u sudskim postupcima mora dokazivati svaka okolnost – i ponašanje zaposlenog i njegova namera", objašnjava advokat.

Poslodavac, kako dodaje, mora da dokaže da je zaposleni zaista postupao protivno pravilima i da je time povredio radnu obavezu.

Savet zaposlenima

Na kraju, sagovornica daje jednostavan savet zaposlenima kako bi izbegli moguće probleme tokom bolovanja.

"Najvažnije je da se bolovanje koristi onako kako je propisano i da se poštuju preporuke lekara. U tom slučaju neće biti nikakvih problema", zaključuje Tamara Radojčić.