Električni trotineti i potcenjivanje rizika: Tragedija kod Novog Pazara ponovo otvorila pitanje bezbednosti u saobraćaju

U saobraćaju jedna sekunda može da deli od tragedije. I upravo zato svaka nova nesreća vraća isto pitanje - gde je ta tačka u kojoj sistem, pravila i ponašanje prestaju da budu dovoljni da nas zaštite? Od infrastrukture i kontrole, preko navika koje smo usvojili kao učesnici u saobraćaju, pa sve do novih oblika kretanja koji su se brzo pojavili na ulicama, čini se da se pravila menjaju sporije nego što se menja situacija na putevima.

Nesreća koja se dogodila kod Novog Pazara, u kojoj je učestvovalo električno vozilo, odnosno trotinet, i u kojoj je poginula 16-godišnja devojčica koja je njime upravljala, ponovo je otvorila pitanja bezbednosti i odgovornosti u saobraćaju. O tome kako dolazi do čestih nezgoda i šta se krije iza crne statistike za Euronews Srbija govorili su Veljko Ćurčić iz Agencije za bezbednost saobraćaja i Aleksandar Mijailović iz Udruženja vozača trotineta.

Veljko Ćurčić iz Agencije za bezbednost saobraćaja ističe da je svaka nova tragedija ujedno i opomena za ceo sistem, ali i za pojedince koji učestvuju u saobraćaju.

"Nažalost, još jedna u nizu saobraćajnih nezgoda izazvala je veliku pažnju javnosti, pogotovo što se radi o mladoj osobi koja je izgubila život i bila je vozač lakog električnog vozila. Danas imamo preko tri miliona registrovanih vozila u Srbiji, što govori o gustini saobraćaja i većem riziku", navodi Ćurčić.

Euronews

On podseća da se, uprkos statistici, odgovornost ne može tražiti samo u jednom segmentu sistema.

"Odgovornost za saobraćajne nezgode je na svima nama – na sistemu, na porodici, pre svega na saobraćajnom obrazovanju i vaspitanju. Ja bih to sumirao u jednoj rečenici: potcenjivanje rizika. To je ključni problem u Republici Srbiji. Od najranijeg uzrasta mora da postoji stalna edukacija, od roditelja do škole, auto-škola i dalje", kaže on.

Prema njegovim rečima, upravo nedostatak svesti o riziku dovodi do toga da se nova prevozna sredstva koriste bez dovoljno opreza i znanja.

"Mladi su rizična kategorija zbog osećaja svemoći"

Govoreći o saobraćajnoj nezgodi kod Novog Pazara, Ćurčić ističe da su u njoj učestvovale četiri osobe i da je reč o tipu nesreće koji ostavlja teške posledice, često i one nevidljive.

"Mnogo su teže posledice saobraćajnih nezgoda koje su unutrašnje, koje nisu spolja vidljive. Zato smo pokrenuli program psihološke podrške žrtvama saobraćajnih nezgoda, gde preko 70 obučenih psihologa radi sa ljudima koji su prošli kroz takva iskustva", objašnjava on.

Kada je reč o mladima, Ćurčić upozorava na obrasce ponašanja koji se ponavljaju.

"Svaki četvrti dan u Srbiji jedno mlado lice izgubi život. Kod njih se posebno primećuje želja za dokazivanjem, osećaj svemoći i lažno samopouzdanje, naročito u kombinaciji sa alkoholom i prekoračenjem brzine. To ih čini visoko rizičnom kategorijom učesnika u saobraćaju", navodi on.

Dodaje da se kroz posebne kampanje i edukacije pokušava uticati na mlade, ali da rezultati zahtevaju vreme.

Mijailović: Trotinet više nije igračka, ali se tako tretira

Sa druge strane, Aleksandar Mijailović iz Udruženja vozača trotineta ističe da se društvo još uvek nije u potpunosti prilagodilo novoj realnosti u saobraćaju.

"To je generalni problem društva u celini. Mi kao odrasli treba da budemo ti koji ćemo zaštititi decu. U tim godinama, 15 ili 16, deca prave razne greške i mi moramo stvoriti sistem koji će ih zaštititi", kaže Mijailović.

On upozorava da se električni trotineti često pogrešno posmatraju kao igračke.

"Ljudi smatraju da je to igračka, ali to više nije tako. Postoje vozila koja su ozbiljna prevozna sredstva i koja mogu da zamene automobil u gradskim uslovima. Problem je što se oni koriste bez dovoljno znanja i bez adekvatne infrastrukture", navodi on.

Euronews

Prema njegovim rečima, zakon i praksa često ne prate realnost na ulicama.

"Imamo ograničenja, ali nemamo dovoljno biciklističkih staza i zona 30. Deca se voze u uslovima koji nisu prilagođeni njima. Ako ih pošaljete u saobraćaj bez znanja i kontrole, to postaje ozbiljan rizik", ističe Mijailović.

"Rešenje nije u zabrani, već u sistemu"

Mijailović smatra da se problem ne može rešavati isključivo zabranama, već jasnijim pravilima i boljom edukacijom.

"Svi prepisujemo zakone iz drugih zemalja, ali problem je što i te zemlje imaju iste izazove. Razlika je u infrastrukturi i u načinu primene. Potrebno je uvesti kategorizaciju – šta je igračka, a šta prevozno sredstvo, i jasno odrediti gde i ko može da se kreće", objašnjava on.

Dodaje da bi uvođenje obavezne obuke i eventualne registracije moglo da bude deo rešenja.

"Ako neko izlazi na ulicu, mora da ima znanje i odgovornost. Registracija bi značila i veću kontrolu i veću svest. Ne govorimo o kazni, nego o bezbednosti", kaže Mijailović.

profimedia

Sagovornici se, uprkos različitim polazištima, slažu u jednom – ključ rešenja leži u kombinaciji edukacije, infrastrukture i odgovornosti svih učesnika u saobraćaju.

Dok Agencija za bezbednost saobraćaja upozorava na statistiku i rizična ponašanja, predstavnici korisnika trotineta ističu da se novi vidovi mobilnosti ne mogu ignorisati niti posmatrati kao problem, već kao realnost kojoj se sistem mora prilagoditi.

Kako se električni trotineti sve više koriste u gradovima, pitanje bezbednosti postaje sve važnije. A tragedije poput one kod Novog Pazara podsećaju da se iza svakog statističkog podatka krije ljudski život – i da se odgovor na pitanje bezbednosti ne može tražiti tek nakon što se nesreća dogodi.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu na početku teksta.