NATO bombardovanje RTS-a: Pre 27 godina ubijeno 16 zaposlenih, još uvek bez imena odgovornih

Pre 27 godina, u noći između 22. i 23. aprila, NATO bomba pogodila je zgradu Radio-televizije Srbije i ubila 16 zaposlenih. Tada je jedna medijska kuća prvi put u istoriji postala legitimni vojni cilj. Skoro tri decenije kasnije, porodice žrtava i kolege se pitaju zašto je došlo do takve tragedije i da li je mogla biti izbegnuta, ali još ne znaju ko je odgovoran. Tokom bombardovanja 1999. godine, svake večeri je u zgradi RTS-a svoj posao radilo oko 150 ljudi, iako im je to bilo poznato, rukovodstvo NATO-a je odlučilo da bombarduje zgradu 23. aprila tokom emitovanja noćnih vesti.

"To su jako često mladi ljudi za koje razmišljam da ne bi dorasli do penzije, nego da bi, da nije bilo to što je bilo, još uvek radili na RTS-u", rekao je Muharem Bazdulj, književnik i kolumnista Euronewsa.

NATO je Radio-televiziju Srbije označio propagandnim glasilom vlasti Slobodana Miloševića, zbog čega je za njih postala vojni cilj. Time je prvi put legitimizovan napad na medijske kuće i postavljen je presedan. Organizacije za ljudska prava ocenile su bombardovanje ratnim zločinom. 

"Da pogledate hladnokrvnost i tu brutalnost sa kojom on priprema taj napad na RTS i kako on to pravda, jednostavno, i kako u suštini dogovara sa Veslijem Klarkom, jasno vam je o kakvom smišljenom ratnom zločinu se  radi", rekao je Aleksandar Mitić, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. 

Američki general Vesli Klark je izjavio da je Milošević bio obavešten o napadu, kao i novinari CNN-a. Jedan od njih, Brend Sadler, je to potvrdio, međutim nikada nije objasnio zašto CNN o tome nije obavestio javnost.

"Kao izveštač CNN-a iz Beograda, za bombardovanje RTS-a sam saznao 8. aprila, 15 dana pre napada na zgradu u centru grada. To sam čuo od Toma Džonsona, tadašnjeg izvršnog direktora CNN-a", rekao je Sandler, tadašnji izvršni direktor CNN-a.

Posle rata, pojavila se i ta informacija da je CNN zaustavio, prvi taj avion koji je krenuo da napadne zgradu RTS-a, jer su u to vreme u zgradi bili i radnici CNN-a", rekao je Vladimir Radomirović, sa portala Pištaljka.

Gađanje javnog servisa su pojedini američki novinari dočekali aplauzom, a neki su se osetili odgovornim. Jedan od njih je Džeremis Kejhil, koji je izjavio da se američka vlada nikada nije izvinila srpskom narodu za hladnokrvno ubistvo.

Književnik Muharem Bazdulj navodi da je solidarnost izostajala u Srbiji, ali i u regionu.

"Sećam se čak da je bilo, recimo, od nekih televizija i medija, zapravo ni u Federaciji ni u Hrvatskoj tadašnjoj, neke posebne solidarnosti", zaključio je Bazdulj. 

Brojne redakcije su tokom NATO agresije bile izmeštene, ali ne i javni servis, zbog čega je generalni direktor Dragoljub Milanović 2002. osuđen na 10 godina zatvora. Međutim, on je jedini pozvan na odgovornost, kažnjenih pripadnika NATO-a nema.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta