Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju: Izmenama Porodičnog zakona ne zadire se u porodične vrednosti

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju istaklo je danas da nacrtom izmena Porodičnog zakona nije menjan duh zakona, niti se zadire u porodične vrednosti već su određene odredbe prilagođene domaćim i međunarodnom pravnim normama i standardima.

Ministarstvo u saopštenju ukazuje da Porodični zakon nije sredstvo za kažnjavanje roditelja, davanje samovolje deci, niti mehanizam za ukidanje prava roditeljima da vaspitaju sopstvenu decu.

Povodom najnovijih informacija koje su se pojavile proteklih dana u javnosti o izmenama i dopunama Porodičnog zakona ministarstvo je demantovalo tvrdnje da izmene i dopune ovog zakona uvode "mogućnost da deca menjaju pol samostalnom odlukom", da se "granica krivične odgovornosti povećava na 18 godina", da je "ukidanje maloletničkih brakova u neskladu sa običajem u pojedinim krajevima u Srbiji".

Iz ministarstva navode da su netačne i tvrdnje "da bi, u pogledu člana 70. Nacrta zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, dete moglo da se na različite načine izjašnjava o identitetu, pa i da nije ljudsko biće" uz napomenu da neće citirati izneto poređenje smatrajući ga neprikladnim.

Dodatno, ministarstvo odbacuje kao neosnovane tvrdnje da je Nacrt zakona neodređen u delu koji se odnosi na to da se koristi izraz "ministar nadležan za porodičnu zaštitu" i da ova formulacija može da upućuje i na ministra unutrašnjih poslova, pravde, zdravlja, odbrane, brige o porodici itd.

Napominjemo i to da član 2. Nacrta zakona glasi da "svako ima pravo na život u porodičnom okruženju", da "svako ima pravo na poštovanje svog porodičnog života", a da "porodica uživa posebnu zaštitu države", da "mere kojima se zadire u porodični život moraju biti nužne i primenjuju se samo pod uslovom da se njihova svrha ne može uspešno ostvariti preduzimanjem blažih mera, uključujući preventivne mere i pružanje pomoći i podrške porodici", navedeno je u saopštenju.

Unsplash

U pogledu pristanka na medicinsku meru, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju naglašava da se Porodični zakon ne bavi sektorom zdravstva niti pravom pacijenata niti terminologijom iz oblasti zdravlja, kao i da pomenuto zakonsko rešenje i odredba već postoji u Zakonu o pravima pacijenata gde se u članu 19. stavu 4. navodi da dete, koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje, uz prethodno obaveštenje, može samostalno dati pristanak na predloženu medicinsku meru.

Takođe, kako je navedeno, u istom zakonu u okviru objašnjenja značenja pojedinačnih izraza u članu 2. zakonodavac objašnjava da medicinska mera podrazumeva „zdravstvenu uslugu koja se pruža u preventivne, dijagnostičke, terapijske i rehabilitacione svrhe“.

Ministarstvo ističe da nema pomena promene pola.

U cilju tačnog informisanja javnosti, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju ukazuje na to da pomenuta odredba već postoji u važećem Porodičnom zakonu, koji je na snazi od 2005. godine.

Iz ministarstva podsećaju na odredbe ovog člana: Dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj, dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može dati pristanak za preduzimanje medicinskog zahvata.

Što se tiče izmena i dopuna Porodičnog zakona ovaj član je samo sada usklađen sa terminim "medicinska mera", odnosno važećim Zakonom o pravima pacijenata, tako da u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona ovaj član glasi: dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj, dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može dati pristanak za preduzimanje medicinske mere, navedeno je u saopštenju.

Što se tiče granice krivične odgovornosti, definicija deteta je data na osnovu međunarodne ratifikovane Konvencije o pravima deteta i odnosi se isključivo na Porodični zakon, u smislu ovog zakona.

Ova "definicija" ne utiče na primenu odredbi Krivičnog zakonika, u smislu granice krivične odgovornosti.

U pogledu ukidanja maloletničkih brakova, ministarstvo napominje da maloletnički brakovi po svim važećim normama i standardima nisu nikakvo običajno pravo i dobra praksa, nego je dečiji brak negativna društvena pojava.

Pomenuti standardi podrazumevaju sprečavanje svih oblika dečijih brakova, kao i pružanja podrške maloletnim roditeljima, uz očuvanje posebne zaštite dece, navedeno je u saopštenju.

Opštim protokolom zaštite dece od nasilja koji je Vlada Republike Srbije usvojila 2022. godine, maloletnički brakovi su prepoznati kao oblik nasilja nad decom, zato što imaju izuzetno negativne posledice po razvoj dece, uključujući rane trudnoće, složene roditeljske uloge koje ne odgovaraju uzrastu, napuštanje obrazovanja i školovanja, isključenje iz grupe vršnjaka kojima razvojno pripadaju.

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju ističe povodom identiteta deteta, da je član 70. Nacrta zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, izmenjen u odnosu na važeći član Porodičnog zakona u smislu da je dopunjen isključivo pojmovima koji se odnose na univerzalne vrednosti navedene u Konvenciji o pravima deteta.

Reč je o vrednostima mira, dostojanstva, tolerancije, slobode, ravnopravnosti i solidarnosti.

profimedia

U interesu javnosti navodimo da član 70. u važećem zakonu glasi: "Roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, te da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog, etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva", navedeno je u saopštenju ministarstva.

Kako je navedeno, prema Nacrtu zakona o izmenama i dopunama, ovaj član glasi: "Roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti mira, dostojanstva, tolerancije, slobode, ravnopravnosti i solidarnosti, i da rade na očuvanju i razvijanju porodičnog, nacionalnog, etičkog, kulturnog i drugog identiteta deteta."

Ministarstvo je smatralo da je ovom odredbom upravo naglašen porodični identitet i jačanje uloge porodice u odgoju deteta.

Takođe, Radna grupa je smatrala da predloženo rešenje ne ostavlja prostor da se identitet deteta posmatra izolovano od njegove porodice, već potvrđuje da se dete razvija u okviru porodičnog i društvenog konteksta.

Dodatno, u javnosti su se pojavili navodi da je Nacrt zakona neodređen u delu koji referiše na to da je za donošenje podzakonskog akta "nadležan ministar za porodičnu zaštitu", a onda se iznose tvrdnje da to može da znači i da je u pitanju bilo koji ministar, navedeno je u saopštenju.

Iz ministarstva napominju da je u domaćim propisima sasvim uobičajena ova vrsta formulacije i naglašavaju da je zakonom jasno definisana nadležnost svih resora u Republici Srbiji.

Ministarstvo za brigu o porodici podseća sve aktere da je tema Porodičnog zakona od ključne važnosti za sve građane, da je potrebno u otvorenom dijalogu da se iznesu argumenti, komentari, predlozi i sugestije, kao i kritike, ali i da je neophodan odgovoran pristup, jer svaki drugi odnos nije prihvatljiv za javni diskurs i nije dobar za važnu temu kakva jeste izmena i dopuna Porodičnog zakona.

Ministarstvo ostaje otvoreno i spremno da pomno i sa posebnom pažnjom sasluša svaku vrstu utemeljene sugestije, ali i da pažljivo sasluša sve nedoumice, strahove i bojazni koji mogu da se pojave u javnosti, u cilju njihovog pravovremenog otklanjanja i unapređenja teksta nacrta zakona, dodaje se u saopštenju.

Ministarstvo je uputilo apel svim učesnicima u javnom prostoru da se suzdrže od olakog plasiranja proizvoljnih zaključaka, radi maksimalnog izbegavanja stvaranja konfuzije unutar javne sfere.

Ministarstvo navodi i da ostaje dostupno i otvoreno za sve sugestije koje mogu uticati na unapređenje rada i bolju zaštitu prava dece i porodica u Srbiji i podsećaju da su prethodnih dana obavili nov krug razgovora na osnovu kojih će se razmatrati predložena rešenja u cilju dodatnog preciziranja teksta Nacrta zakona.