Hočkinov limfom, bolest koja pogađa mlade: Svaki limfni čvor koji se ne povlači je signal za dodatnu dijagnostiku

U Srbiji se svake godine dijagnostikuje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma, malignog oboljenja limfnih čvorova koje najčešće pogađa mlade ljude između 18 i 40 godina. Iako simptomi često deluju bezazleno i lako se pripisuju umoru ili prolaznim infekcijama, stručnjaci upozoravaju da je rano prepoznavanje bolesti ključno za uspešno lečenje.

Uoči Svetskog dana borbe protiv hematoloških maligniteta, hematolog Kliničkog centra Vojvodine doc. dr Danijela Agić za Euronews Srbija kaže da se Hočkinov limfom najčešće javlja u periodu života kada ljudi započinju profesionalni i porodični život.

"To su ljudi koji su u punoj životnoj i radnoj snazi, kada očekujemo da budu najproduktivniji, da grade karijeru, porodicu i budućnost. Zato dijagnoza maligne bolesti u tom trenutku predstavlja ogroman psihološki udar i značajno remeti planove i svakodnevni život", rekla je Agić.

Dodaje da je zbog toga izuzetno važno da dijagnostika i lečenje budu pravovremeni i adekvatni, ali je problem u tome što bolest često počinje veoma podmuklo, uz simptome koji mogu delovati potpuno nespecifično.

Unsplash

"Pacijenti se često žale na umor, povremeni svrab kože ili bezbolno uvećanje limfnih čvorova. Kada se čvor pojavi na vratu, ljudi ga uglavnom primete, naročito žene, ali pošto je bezbolan, često se pripiše nekoj prolaznoj infekciji ili nečem bezazlenom", navela je ona.

Upravo zato, ističe, svaki limfni čvor koji traje i ne povlači se mora da bude signal za dodatnu dijagnostiku.

Pored uvećanih limfnih čvorova, simptomi mogu biti i noćno preznojavanje, gubitak telesne mase, povišena temperatura i izražen umor.

"Svi smo skloni da racionalizujemo takve simptome. Ako smo umorni, mislimo da je to zbog posla, stresa ili manjka sna, posebno kada se radi o mlađim ljudima. Međutim, to jesu signali koji treba da budu razlog za odlazak lekaru i dodatne preglede", upozorila je Agić.

Da li je Hočkinov limfom izlečiv?

Kada se dijagnoza potvrdi, slede detaljna ispitivanja kako bi se utvrdio stepen proširenosti bolesti, odnosno klinički stadijum. Upravo od toga zavisi i način lečenja.

"Veoma je važno odmah proceniti kojim pacijentima je potrebna intenzivnija terapija, jer je cilj da što veći broj bolesnika bude izlečen već u prvoj terapijskoj liniji", objasnila je ona.

Iako je reč o agresivnoj malignoj bolesti koja bez lečenja može imati ozbiljan ishod, Hočkinov limfom se danas smatra jednom od potencijalno najizlečivijih malignih bolesti.

"Uvek kažemo da postoje dobra i loša vest. Loša vest je da je reč o malignoj bolesti, ali dobra vest je da je Hočkinov limfom u visokom procentu izlečiv i da veliki broj pacijenata ulazi u trajne kompletne remisije", rekla je Agić.

Standardna hemioterapija, dodaje, uspešna je kod oko 80 odsto pacijenata već u prvoj liniji lečenja. Međutim, kod dela obolelih bolest se vraća ili ne reaguje na terapiju, pa tada lečenje postaje znatno komplikovanije.

"Lečenje relapsa i refraktarne bolesti mnogo je teže, uz agresivnije terapijske pristupe, više nuspojava i veći rizik po život pacijenta", navela je hematološkinja.

Bez novina u lečenju hemato-onkoloških pacijenata 

Govoreći o dostupnosti savremenih terapija u Srbiji, Agić kaže da pozdravlja odluku države da uloži velika sredstva u inovativne onkološke terapije, ali upozorava da hemato-onkologija za sada nije dobila značajniji prostor.

"Za hemato-onkološke pacijente u ovom trenutku nije došlo do većih novina. Poslednji inovativni lekovi uvedeni su pre nekoliko godina, dok su za limfome, uključujući Hočkinov limfom, prve terapijske linije i dalje hemioterapijski protokoli koji se koriste decenijama", rekla je ona.

Kako objašnjava, Srbija prati evropske i američke smernice lečenja, ali su nacionalni protokoli prilagođeni onome što je dostupno zdravstvenom sistemu.

"Evropa i Amerika su u prvu terapijsku liniju za Hočkinov limfom uvele imunoterapiju u kombinaciji sa hemioterapijom, dok je kod nas i dalje osnov lečenja hemioterapija", istakla je Agić.

Poseban izazov predstavlja kvalitet života pacijenata tokom i nakon lečenja, jer hemioterapija nosi brojne nuspojave - od opadanja kose i promena fizičkog izgleda, do ozbiljnih infekcija izazvanih padom imuniteta.

Euronews Srbija

"Ono što nas kao lekare najviše brine jesu infekcije koje mogu ozbiljno ugroziti pacijenta zbog smanjenog broja leukocita i oslabljene odbrane organizma", rekla je ona.

Kod mladih pacijenata posebno su značajne i kasne komplikacije lečenja.

"Naš cilj nije samo da izlečimo pacijenta, već i da nakon lečenja ima pun kvalitet života, mogućnost potomstva i što manji rizik od sekundarnih maligniteta i kardiovaskularnih komplikacija koje mogu nastati kao posledica terapije", naglasila je Agić.

Ona smatra da je podjednako važno i podizanje svesti javnosti o simptomima bolesti, kao i dostupnost savremenih terapija.

"Mislim da smo svi deo istog tima - lekari, pacijenti, njihove porodice i čitava zajednica. Kada govorimo o Hočkinovom limfomu, govorimo o mladim ljudima koji treba da daju pun doprinos društvu i svojim porodicama. Zato je važno da savremena terapija sa manje nuspojava i boljim efektima bude dostupna na vreme i svim pacijentima kojima je potrebna", zaključila je doc. dr Danijela Agić.

Više o Hočkinovom limfomu i drugim hemato-onkološkim bolestima, pogledajte u priloženom videu.