Alarmantno upozorenje stručnjaka: Broj požara u Srbiji drastično raste zbog klimatskih promena

Klimatske promene i rekordne temperature poslednjih godina dovele su do drastičnog rasta broja požara u Srbiji, upozorio je za Euronews Srbija Stefan Karajanković iz Instituta za razvoj i inovacije. Kako je naveo, prošla godina bila je druga najgora po opožarenim površinama, i upozorio da su prevencija, edukacija građana i sistemska rešenja ključni za smanjenje štete.

Inače, stručnjaci iz regiona i Evrope okupiće se 4. juna na konferenciji posvećenoj upravljanju požarima i jačanju otpornosti na klimatske rizike.

"Prošla godina je bila druga najgora sa oko 31.000 hektara požarene površine u Srbiji. Najgora ikada je bila 2024. godina sa 43.000 hektara. Kada uporedimo sa 2023. godinom, kada je opožareno nešto ispod 3.000 hektara, vidimo da se to enormno povećava“, rekao je Karajanković.

On je naveo da je prosečna opožarena površina u Srbiji sada tri puta veća nego u prethodnoj deceniji i ocenio da je to "alarmantan podatak koji pali crvenu lampicu kako za institucije tako i za građane“.

Govoreći o globalnim razmerama problema, Karajanković je istakao da su požari u periodu od marta 2024. do februara 2025. zahvatili čak 3,7 miliona kvadratnih kilometara.

"Ako vidimo da je površina Indije 3,3 miliona kvadratnih kilometara, možemo da zamislimo kolika je površina spaljena“, rekao je on i dodao da se godišnje štete od požara na svetskom nivou procenjuju na oko 250 milijardi dolara.

Euronews Srbija

Karajanković je ocenio da su klimatske promene glavni uzrok sve većeg broja požara.

"Imamo rekordne temperature i idealne uslove za požare. Većinu požara izazivaju ljudi, čak 90 odsto. Dodatni problem predstavljaju poljoprivredne aktivnosti i paljenje strnjike, zbog čega su požari danas mnogo većeg obima i mnogo brže se šire“, naveo je on.

Prema njegovim rečima, sezona požara traje sve duže.

"Kod nas su jul i avgust kritični, ali imamo i mart, april, kao i septembar i oktobar zbog poljoprivrednih aktivnosti. To su praktično tri požarne sezone unutar jedne godine“, rekao je Karajanković.

On je naglasio da požari više nisu samo prirodni fenomen.

"Požari više nisu prirodni fenomen, sada su postali društveni fenomen i društvena nepogoda“, rekao je Karajanković i upozorio da će štete nastaviti da rastu i dodatno uticati na ekonomiju i smanjenje BDP-a.

Govoreći o značaju prevencije, Karajanković je istakao da ulaganje u preventivne mere višestruko smanjuje buduće troškove.

"Ako uložimo jedan dinar u prevenciju, možemo da smanjimo buduće troškove i do 15 dinara. Poenta je da se rešavaju uzroci, a ne posledice“, rekao je on.

Karajanković je naveo i da su za požare odgovorni svi građani.

"Neko baci pikavac, neko zapali roštilj gde ne treba i svi doprinosimo povećanju rizika, dok klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju“, rekao je on.

Najavio je i konferenciju o upravljanju požarima koja će biti održana 4. juna u organizaciji Instituta za razvoj i inovacije, uz učešće stručnjaka iz Srbije, Italije, Grčke, Slovenije i zemalja regiona.

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji je iznad teksta.