Mala matura i velika odluka: Kako izabrati pravo zanimanje?
Komentari31/05/2026
-13:28
Mali maturanti nalaze se pred jednom od prvih velikih životnih odluka – izborom srednje škole. Stručnjaci upozoravaju da taj izbor danas nije jednostavan, jer se zanimanja brzo menjaju, a budućnost tržišta rada postaje sve neizvesnija. Ključno pitanje je kako pomoći deci da donesu odluku koja neće ograničiti njihove mogućnosti u budućnosti.
O tome su u Jutarnjem programu Euronews Srbija govorili psiholog Slađana Jarić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić, dok se u program uključio i dr Ranko Rajović, osnivač NTC sistema i šef katedre za obrazovne neuronauke na Pedagoškom fakultetu u Kopru.
Dr Ranko Rajović ističe da današnji obrazovni sistem mora da priprema decu za budućnost koja se brzo menja i u kojoj se zanimanja stalno transformišu.
"Mi decu danas pripremamo za svet koji se brzo menja i u kojem zanimanja koja postoje danas možda neće postojati sutra. Naša istraživanja pokazuju da se u poslednjih desetak godina pojavljuje ogroman broj novih profesija koje ranije nismo mogli ni da zamislimo. Zato je ključno da deca ne uče napamet, već da razvijaju sposobnost razmišljanja i povezivanja informacija“, navodi Rajović.
On upozorava da se mladi sve više oslanjaju na tehnologiju, što može uticati na razvoj kritičkog mišljenja.
Euronews Srbija
"Veštačka inteligencija i digitalni alati rade brže i preciznije od ljudi kada su u pitanju informacije. Ako se deca oslone samo na to, gube sposobnost da samostalno zaključuju. Škola zato mora da bude mesto gde se uči razmišljanje, a ne samo reprodukcija znanja. U suprotnom, ne pripremamo ih za život", dodaje on.
Dr Rajović smatra da je izbor srednje škole najbezbedniji kada se donosi zajednički, uz podršku roditelja i stručnjaka.
Povezane vesti
"Deca koja imaju jasnu i dugotrajnu želju mogu da je slede, ali u većini slučajeva najbolje je da odluku donose zajedno roditelji i deca. Pre 20. godine mozak još uvek nije potpuno zreo za donošenje ključnih životnih odluka, posebno kada su u pitanju dugoročne posledice", ističe dr Rajović.
Psiholog Slađana Jarić navodi da se interesovanja dece razvijaju mnogo ranije nego što se to čini u trenutku upisa u srednju školu, ali i da roditelji često imaju dileme i strahove.
"Profesionalna orijentacija počinje još u ranom detinjstvu, kroz igru i interesovanja koja deca spontano pokazuju. Problem nastaje kada se ta interesovanja ne prepoznaju na vreme ili kada roditelji projektuju sopstvene želje. U praksi najčešće vidimo strah roditelja da će dete pogrešiti i da će jedan izbor odrediti čitav život, što jednostavno nije tačno“, kaže Jarić.
Euronews Srbija
Ona naglašava da je važno razgovarati sa decom o njihovim interesovanjima i emocijama.
"Roditelji bi trebalo da slušaju svoju decu mnogo ranije, a ne tek u osmom razredu. Važno je razumeti njihove strahove, ali i dati im prostor da istražuju. Većina mladih tokom života promeni više interesovanja, pa čak i zanimanja, i zato jedan izbor ne treba posmatrati kao konačnu sudbinu", dodaje psiholog.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić ističe da profesionalna orijentacija mora biti sistemski uređena i obavezna.
Euronews Srbija
"Profesionalna orijentacija treba da bude obavezna i zakonski regulisana. Učenici moraju da budu testirani, da se utvrde njihove sposobnosti i interesovanja, a zatim da se upoznaju sa zanimanjima koja postoje na tržištu rada. Tek tada zajedno sa roditeljima mogu da donesu informisanu odluku“, navodi Antić.
Povezane vesti
On dodaje da se obrazovni sistem ubrzano menja kako bi pratio potrebe tržišta rada.
"Zanimanja se menjaju i nestaju, a nova nastaju vrlo brzo. Škole moraju da se prilagođavaju tržištu rada ili će programi postati neupotrebljivi. Danas već imamo nova zanimanja poput mehatronike, logistike i transporta, kao i šumar rasadničar. To pokazuje da obrazovanje mora stalno da se prilagođava realnim potrebama privrede", zaključuje Antić.
Više pogledajte u videu iznad teksta.
Komentari (0)