50 godina "Galija" plovi moreuzima Srbije i Balkana

Kada 50 godina uspešno istrajavaš u bilo čemu, onda se tome mora odati priznanje. Sinoćni koncert grupe "Galija", na prepunoj Letnjoj pozornici u Nišu, za tih dva sata muzičko setne plovidbe, sve prisutne "Galija" je vodila kroz mirne vode i učinila tu večernju plovidbu pod punim Mesecom, u ovo vreme ludila, da ipak nije sve otišlo u tenzično nerazumevanje. Hvala "Galiji" za trenutke normalnosti.

Bez obzira na sve što se dešavalo na političkoj sceni tadašnjeg jednopartijskog sistema, bilo je nebitno za umetnost, političari nisu uticali na stvaralaštvo, valjda zato što nismo kao država pripadali ni Istoku ni Zapadu. Mi smo, bukvalno, bili u toku sa savremenim svetskim trendovima u umetnosti u svetu sa kašnjenjem od jednog dana, izjavio je za Euronews Srbija, vokal i član grupe "Galija", Predrag Peca Milosavljević, rođeni brat osnivača, pevača i lidera grupe Galija iz Niša, Nenada Neše Milosavljevića. 

Marko Jocić Pupak

Ovim rečima je Peca Milosavljević objasnio, zapravo, i kako je Galija nastala. A nastala je u čuvenoj niškoj kafani, Galija, za potrebe sviranja u pozorišnoj predstavi. Nakon početnog lutanja, konačan izbor imena nastao je po imenu kafane u kojoj su i tražili ime benda u boemskoj atmosferi. U toj kafani su se pre pola veka mahom sakupljali umetnici. Glumci, slikari, muzičari, ali i intelektualci, boemi. Možda je pomogla i izjava koju je dao Džon Lenon, da je samoupravljanje u SFRJ idealan društveni model, pa su političari dozvoljavali da se rok i pop muzika slobodno stvara i afirmiše, dodao je Predrag Milosavljević za Euronews Srbija.

Nenad Milosavljević, tadašnji kantautor i muzičar, vokal, akustična gitara i usna harmonika, okupio je bend daleke 1976. godine u kafani Galija, 4. januara održao prvu probu zbog učešća u pozorišnoj predstavi "Treće poluvreme", amaterske pozorišne trupe iz Niša. Proba je održana u Kulturnom centru u Nišu, sadašnji Niški kulturni centar, a prvi članovi benda koji su pratili Nenada Milosavljevića na probi i kasnije tokom nastupa na pozorišnim predstavama, bili su Goran Ljubisavljević-gitara, Predrag Branković-bas, Nenad Tančić-bubnjevi, Bratislav Stamenković-klavijature i Predrag Milosavljević-prateći vokal.  

Marko Jocić Pupak

Prvi značajniji uspeh, Galija je ostvarila  pobedom na Zaječarskoj gitarijadi, 1978. godine. Nekoliko meseci kasnije, na Omladinskom festivalu u Subotici, Galija je proglašena za otkriće finala festivala "Omladina '78". Inače, tokom te '78. godine, Galija je svirala kao predgrupa Smaku na turneji. Zapaženim nastupom na "Boom festivalu" u Novom Sadu, Galija dobija ponudu od PGP RTB, današnji PGP RTS, da snimi album. Svoj prvi album za PGP RTB počeli su sa snimanjem u decembru 1978. Album "Prva plovidba" objavio je PGP RTB jula 1979. godine.

Albumi i turneje su dali pun vetar u jedra Galiji da zaplovi na jugoslovenskoj muzičkoj sceni.  Galija je zvanično izdala 15 studijskih albuma, jedan živi album i šest kompilacijskih. Radeći muziku na svom samom početku za pozorišnu predstavu, Galija je vremenom radila i muziku za film. Najpoznatiji filmsko muzički hit je pesma iz filma Zona Zamfirova, Zdravka Šotre, Zonina pesma, gde je autor muzike Nenad Milosavljević, a autor teksta Predrag Milosavljević. 

Na pitanje Nenadu Milosavljeviću, sinoć u gužvi pred koncert, kako da definišemo muzički žanr u kojem Galija plovi, Nenad je rekao: Simfo rok, od njega smo krenuli. U današnjem razgovoru sa Predragom Milosavljevićem, razjasnio je da je Galija u svoja prva tri albuma negovala narativ simfo roka, da bi kasnije se okrenuli ka pop rok pravcu. Na pitanje kakav je uticaj imao Radoman Kanjevac na ukupni Galijin stvaralački opus, budući da je za Galiju pisao tekstove, a do tada su tekstovi bili isključivo autorski vezani za ime Predrag Milosavljević, odgovorio je da Radoman Kanjevac kao pesnik i urednik radio Indeksa, Galiji je dao savremeniji pristup, jer smo bili u nekoj krizi, i njegovo koketiranje je pragmatično uticalo na nastavak rada Galije, ali smo nas dvojica i zajedno potpisivali neke tekstove za pesme Galije. Dao je deo svog umetničkog i ličnog pečata Galiji u vrlo teškim vremenima za rok muziku, pritom ne želeći da Galija izgubi i malo od svog pečata koji je davala od njenog osnivanja. Zapravo, idealno se uklopio. Uostalom, on u tekstualnom delu, a Dragutin Jakovljević u producentsko aranžmaskom delu. Oni su prilagođavali Galiju novim tendencijama koje su nastajale vremenom, zaključio je Predrag Milosavljević. Da podsetimo da je kroz Galiju prodefilovalo mnogo muzičara, iz Niša i Beograda, mnogima odskočna daska za svoje dalje karijere. Nekoliko njih su bili akademski obrazovani muzičari, sa raznih smerova Muzičkih akademija, dok su neki danas  profesori na Akademijama muzičkih umetnosti. 

Marko Jocić Pupak

Sinoćni koncert na prepunoj Letnjoj pozornici u Nišu, povodom pedeset godina postojanja grupe Galija imao je jedan dnevno aktuelni paradoks. Na koncertu je među publikom bilo i starijih osoba, ljudi srednjeg doba sa svojom malom decom, studenata, tinejdžera. Valjda opijeni Galijinim pesmama, od kojih su neke bile i zabranjivane poput Digni ruku, niko nije u publici skliznuo u politički aktivizam, što inače nije praksa u zadnjih bezmalo dve godine u Srbiji. Kako je Predrag Milosavljević rekao, zadnjih dve godine smo svirali po ex republikama bivše Jugoslavije, sinoć nam je bio prvi koncert u Srbiji i Nišu, posle dve godine. 

Galija je svojim pedesetogodišnjim radom sebe izdigla, definitivno, iznad ustaljenih balkanskih podilaženja dnevno socijalnim i političkim provokacijama, godinama gledajući decenijama unapred.

*autor je zaposlen na Euronews Srbija i tekst predstavlja njegov lični stav