Vek borbe protiv infekcija: Kako se Klinika za infektivne i tropske bolesti suočava sa izazovima savremenog doba

Klinika za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije ove godine obeležava veliki jubilej – 100 godina rada. Tokom jednog veka kroz njene sale prošle su generacije lekara i desetine hiljada pacijenata, a klinika je ostala na prvoj liniji odbrane od zaraznih bolesti, od velikih boginja i malarije do pandemije kovida 19 i savremenih globalnih zdravstvenih pretnji.

O istoriji, sadašnjosti i budućnosti infektologije u Srbiji govorio je za Euronews Srbija dr Nikola Mitrović, pomoćnik rukovodioca Klinike za infektivne i tropske bolesti i načelnik Odeljenja Hepatitis 2, ističući da je vek postojanja ove ustanove obeležen neprekidnom borbom protiv infekcija, bez obzira na društvene i istorijske okolnosti.

„Sve je počelo 1926. godine kao malo zarazno odeljenje Opšte državne bolnice u Beogradu. Tokom jednog veka menjale su se države, prolazili ratovi, krize i epidemije, ali je Klinika svih 365 dana u godini, 24 sata dnevno, bila mesto gde se vodi borba protiv zaraznih bolesti i gde se pruža pomoć pacijentima kojima je ona najpotrebnija“, rekao je Mitrović.

Tokom prethodnih sto godina infektologija se značajno menjala. U prvim decenijama dominirale su bolesti koje su nekada predstavljale najveće pretnje čovečanstvu – dizenterija, virusni hepatitisi, malarija i velike boginje.

Euronews

Mitrović podseća da je epidemija variole vere iz 1972. godine ostala upisana kao jedan od najznačajnijih trenutaka u istoriji domaće infektologije.

„To je bila poslednja epidemija velikih boginja u Evropi i jedan od događaja koji je pokazao značaj organizovane zdravstvene zaštite i stručnosti naših lekara“, naveo je on.

Iako se nakon razvoja antibiotika i vakcina verovalo da će čovečanstvo pobediti zarazne bolesti, 21. vek je pokazao da mikroorganizmi i dalje predstavljaju ozbiljan izazov.

„Pomislilo se da ćemo zaboraviti infektivne bolesti, ali nas je savremeno doba demantovalo. Mikroorganizmi su i dalje prisutni i biće prisutni i u budućnosti“, upozorio je Mitrović.

Lekcije pandemije kovida 19

Pandemija kovida 19 predstavljala je najveći globalni zdravstveni izazov u novijoj istoriji. Prema rečima dr Mitrovića, stručnjaci su godinama upozoravali da je pojava nove pandemije moguća, imajući u vidu prethodne epidemije SARS-a, MERS-a i svinjskog gripa.

„Kovid je bio pokazna vežba kako izgleda borba protiv globalne pandemije u stvarnom životu. Iz nje smo izvukli ogromna iskustva, posebno u organizacionom i stručnom smislu“, rekao je on.

Klinika za infektivne i tropske bolesti bila je prva ustanova koja je prihvatila pacijente obolele od kovida, ali i poslednja koja je ostala u sistemu borbe protiv pandemije.

„Infektolozi su koordinirali lečenje u brojnim zdravstvenim ustanovama, učestvovali u izradi stručnih smernica i organizaciji zdravstvenog sistema. Tokom pandemije postalo je jasno koliko su infektolozi važni za funkcionisanje čitavog zdravstvenog sistema“, istakao je Mitrović.

Hiljade hospitalizovanih i desetine hiljada pregleda godišnje

Na Klinici se godišnje hospitalizuje između 2.500 i 4.000 pacijenata, dok ukupan broj ljudi koji prođu kroz ambulante i odeljenja dostiže između 20.000 i 40.000.

Najčešće infekcije sa kojima se lekari danas susreću su sezonski grip, respiratorne infekcije, crevne zarazne bolesti, varičele, ali i hronične infekcije poput hepatitisa B i C i HIV-a.

Međutim, jedan od najvećih izazova savremene medicine postaje otpornost bakterija na antibiotike.

„Rezistencija bakterija na antibiotike predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih problema budućnosti. Antibiotici su moćno oružje, ali mikroorganizmi pronalaze načine da postanu otporni na njih. Zato je izuzetno važno da se antibiotici koriste racionalno i isključivo po preporuci lekara“, upozorio je Mitrović.

Dodao je da je tokom pandemije kovida često dolazilo do neopravdane primene antibiotika, iako se radilo o virusnoj infekciji.

Nove pretnje u svetu globalnih putovanja

Savremeni svet doneo je nove izazove za infektologe. Klimatske promene, migracije stanovništva i ubrzan međunarodni saobraćaj omogućili su brže širenje bolesti nego ikada ranije.

Mitrović navodi da se danas za svega nekoliko sati može preći sa jednog kraja sveta na drugi, što istovremeno znači i brže širenje uzročnika infekcija.

Tanjug/AP/Moses Sawasawa

Kao primer navodi virus Zapadnog Nila, koji je postao prisutan u Srbiji nakon promena klimatskih uslova, ali i aktuelnu epidemiju ebole u centralnoj Africi.

„Rizik za Srbiju i Evropu kada je reč o eboli trenutno je nizak. Važno je da građani budu informisani, ali nema mesta panici. Znanje i pravilna procena rizika ključni su za sprečavanje širenja straha“, rekao je on.

Posebno je upozorio na opasnost od senzacionalizma kada je reč o zaraznim bolestima, podsećajući na nedavne medijske napise o hantavirusu koji su izazvali zabrinutost javnosti.

HIV i hepatitisi više nisu tabu tema

Govoreći o HIV-u i virusnim hepatitisima, Mitrović ističe da su danas mogućnosti lečenja značajno unapređene.

„Za HIV postoje izuzetno efikasne terapije koje omogućavaju pacijentima normalan i kvalitetan život. Slično važi i za hepatitise“, rekao je on.

Posebno je naglasio napredak u lečenju hepatitisa C.

„Pre desetak godina mogli smo samo da kontrolišemo bolest, a danas zahvaljujući savremenim lekovima možemo u potpunosti da izlečimo veliki broj pacijenata“, naveo je Mitrović.

Kada je reč o hepatitisu B, dodatnu zaštitu pruža obavezna vakcinacija novorođenčadi, koja se u Srbiji sprovodi više od dve decenije.

Povodom velikog jubileja, dr Mitrović poručuje da budućnost infektologije zavisi od stalnog usavršavanja stručnog kadra, razvoja dijagnostičkih metoda i dostupnosti savremene terapije.

„Iza nas je vek borbe protiv infekcija. Siguran sam da ćemo zahvaljujući znanju koje smo nasledili i iskustvu koje smo stekli nastaviti da uspešno odgovaramo na izazove i u budućnosti. Najvažnije je da nastavimo da učimo, usavršavamo se i budemo spremni za nove izazove“, zaključio je on.

Klinika za infektivne i tropske bolesti tako ulazi u drugi vek postojanja sa bogatim iskustvom iza sebe, ali i sa sve složenijim zadacima pred sobom – od borbe protiv novih virusa i globalnih epidemija do rastuće rezistencije na antibiotike, koja bi mogla da postane jedan od najvećih zdravstvenih izazova 21. veka.