Kako vremenske promene utiču na zdravlje: Homeopatija nudi drugačiji pogled na meteoropatiju i imunitet

Od gotovo letnjih temperatura do oblačnih i sparnih dana, uz sveža jutra i večeri, vreme se poslednjih nedelja menja iz dana u dan. Mnogi građani žale se na umor, pospanost, manjak koncentracije, glavobolje i osećaj da organizam teško prati ritam naglih vremenskih oscilacija.

O tome kako promene vremena utiču na zdravlje, zašto su meteoropatske tegobe sve izraženije i kakvu ulogu u tome može imati homeopatija, za Euronews Srbija govorila je lekarka i homeopata dr Lenka Tenžer.

Prema njenim rečima, osobe koje burno reaguju na promene vremena ne bi trebalo da zanemaruju takve simptome.

„Ako ste meteoropata, to već znači da imate određeni hronični poremećaj koji možda nije definisan kao bolest u klasičnoj medicini, ali postoji i zahteva pažnju. Promene vremena ne bi trebalo da izazivaju značajnu malaksalost i pad energije kod zdravog organizma“, rekla je Tenžer.

Euronews Srbija

Ona objašnjava da homeopatija organizam posmatra kao celinu i da fizički simptomi ne mogu da se odvoje od emocionalnog i mentalnog stanja čoveka.

„Ne postoji mogućnost da se leči samo jedan organ, a da se zanemari ostatak organizma. Srce, jetra, zglobovi, emocije – sve je povezano. Upravo zato homeopatija pristupa pacijentu holistički“, navela je ona.

Zašto promene vremena nekome smetaju više nego drugima?

Tenžer ističe da ne reaguju svi ljudi isto na vremenske prilike.

„Nekome smeta vrućina, nekome vlaga, nekome period pre kiše kada se spuštaju oblaci, dok drugi teško podnose hladnoću. U homeopatiji se sve posmatra individualno i upravo te reakcije predstavljaju važan deo procene zdravstvenog stanja pacijenta“, objasnila je.

Dodaje da malaksalost, pospanost i promena raspoloženja tokom vremenskih oscilacija mogu biti prvi znakovi narušenog balansa organizma.

„Svako ko oseća izražene promene raspoloženja ili energije usled vremenskih promena trebalo bi da obrati pažnju na svoje zdravlje. To su često blagi signali koje organizam šalje mnogo pre nego što se razvije ozbiljniji problem“, navela je.

Euronews Srbija

Govoreći o imunitetu, Tenžer smatra da organizam ne može da ojača ukoliko se njegove prirodne funkcije ne koriste.

„Kao što mišići ne mogu da jačaju ako stalno ležimo i ne koristimo ih, tako ni imunski sistem ne može da bude snažan ako se ne aktivira. Male upale i infekcije predstavljaju deo prirodnog procesa prilagođavanja i regeneracije organizma“, rekla je ona.

Prema njenom mišljenju, savremeni način života često podstiče preteranu upotrebu lekova za snižavanje temperature i ublažavanje upala.

„Upala je regenerativni proces. Njena svrha nije da šteti organizmu već da popravi oštećenja. Zato svako prekidanje tog procesa nije nužno dobro rešenje“, smatra Tenžer.

Povezanost fizičkog i mentalnog zdravlja

Jedan od ključnih principa homeopatije, kako navodi, jeste uverenje da su fizičko i psihičko stanje neraskidivo povezani.

„Fobije, strahovi, anksioznost, depresivnost ili hronični stres ostavljaju trag na fizičkom zdravlju. Organizam funkcioniše kao jedinstven sistem i promene na jednom nivou neminovno utiču na druge“, objasnila je.

Zbog toga se tokom razgovora sa pacijentom, prema njenim rečima, analiziraju ne samo simptomi bolesti već i životne navike, emocionalna stanja, reakcije na vremenske prilike i brojni drugi faktori.

Da li vreme zaista utiče na raspoloženje?

Na pitanje zašto veliki broj ljudi tokom kišnih i tmurnih dana oseća pad energije i motivacije, Tenžer odgovara da vremenske prilike mogu da budu okidač za postojeće slabosti organizma.

„Promena vremena sama po sebi nije problem. Problem je kada organizam nema dovoljno kapaciteta da se prilagodi tim promenama. Tada dolazi do osećaja umora, malaksalosti, neraspoloženja i drugih tegoba koje ljudi često pripisuju isključivo vremenu“, rekla je ona.

Dodaje da je važno negovati i fizičko i mentalno zdravlje, jer upravo ravnoteža između ta dva segmenta predstavlja osnov otpornosti organizma.

„Mali izazovi, fizički napor, emocionalna stabilnost i pozitivan odnos prema životu doprinose očuvanju zdravlja i vitalnosti. Organizam je sposoban za regeneraciju, ali mu je potrebno omogućiti da prirodno funkcioniše“, zaključila je dr Lenka Tenžer.