Šta donose aukcije za reciklažu otpada? Struka upozorava na ozbiljne posledice
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom se uređuje dodela podsticajnih sredstava operaterima koji se bave ponovnom upotrebom i reciklažom otpada u periodu od 2026. do 2028. godine. Najveća novina je uvođenje sistema aukcija, kroz koje će se recikleri nadmetati ponuđenom cenom za obradu otpada kako bi ostvarili pravo na državne podsticaje.
Međutim, prema rečima Igora Jezdimirovića iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine, novi model već je uneo veliku neizvesnost u sektor reciklaže.
"Ovaj sistem je doneo veliku neizvesnost o tome šta će se dešavati. Danas, ako pokušate da predate neki od posebnih tokova otpada većini reciklera, dobićete informaciju da oni trenutno ili ne primaju taj otpad ili to rade po veoma visokim cenama. Imamo situaciju da građani i privreda često nemaju gde da predaju određene vrste otpada. Dodatni problem je što uredba nije doneta u dogovoru sa reciklerima, a deo njih je tokom procesa čak napustio radnu grupu koja je radila na njenoj izradi", rekao je Jezdimirović za Euronews Srbija.
On podseća da je prethodni model finansiranja prestao da važi još 1. januara, zbog čega je nastao višemesečni vakuum u sistemu.
AP/Mucahit Yapici
"Već šest meseci traje period neizvesnosti. Građani su kroz kupovinu proizvoda koji kasnije postaju poseban tok otpada već platili naknadu za njegovo adekvatno zbrinjavanje. Tek treba da vidimo kakve će posledice imati novi način vraćanja tih sredstava reciklerima kako bi se otpad bezbedno uklonio iz životne sredine", naveo je on.
Jezdimirović objašnjava da se naknada za zbrinjavanje otpada već nalazi u ceni proizvoda poput motornih ulja, guma, električne i elektronske opreme ili baterija. Kako kaže, problem je nastao nakon ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine 2012. godine, kada su sredstva od ekoloških naknada počela da se slivaju direktno u budžet.
"Sva sredstva koja građani izdvajaju kroz kupovinu ovih proizvoda odlaze u budžet i mogu da se koriste za različite namene, a ne nužno za zaštitu životne sredine. Zbog toga smatram da će novom uredbom verovatno biti izdvajano manje novca za reciklažu i tretman posebnih tokova otpada", ocenio je on.
Povezane vesti
Govoreći o razlozima zbog kojih su upravo posebni tokovi otpada obuhvaćeni novom uredbom, Jezdimirović ističe da je reč o otpadu koji može imati ozbiljne posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi ukoliko se ne tretira na odgovarajući način.
"Posebni tokovi otpada su specifični jer mogu predstavljati opasnost po životnu sredinu ili zahtevaju složeniji sistem prikupljanja i obrade. Na primer, procenjuje se da u Srbiji postoje desetine hiljada tona otpadnog motornog ulja koje ne završi kod reciklera. Umesto toga, često se koristi kao alternativno gorivo, što je protivzakonito i veoma opasno, ili završava direktno u prirodi. Zato je važno da postoji sistem koji će podržati i sakupljače i reciklere kako bi se takav otpad bezbedno zbrinuo", rekao je Jezdimirović.
On dodaje da su troškovi prikupljanja i tretmana posebnih tokova otpada značajno veći nego kod komunalnog otpada sa kojim se građani svakodnevno susreću, zbog čega je neophodna kontinuirana institucionalna podrška kako bi sistem funkcionisao efikasno i bezbedno.
Koliko se u Srbiji trenutno reciklira otpada i da li novi model može doprineti ostvarenju željenih ciljeva u oblasti upravljanja otpadom, pogledajte u videu iznad teksta.
Komentari (0)