Mala matura između obrazovanja i pritiska: Koliko je završni ispit zaista presudan za budućnost učenika?

Važno je da i učenici i roditelji imaju na umu da mala matura predstavlja važnu životnu prekretnicu, ali ne i jedini ispit koji određuje budućnost deteta, kažu sagovornici Euronews Srbija, komentarišući predispitnu, ali i postispitnu "groznicu". Oni smatraju da najveća vrednost ovog procesa nije samo broj poena osvojenih na završnom ispitu, već iskustvo koje učenici stiču pripremajući se za njega. Organizacija vremena, suočavanje sa stresom i rad pod pritiskom veštine su koje će im, prema njihovim rečima, koristiti tokom daljeg školovanja, ali i kasnije u životu.

Oni takođe navode da u slučaju slabijeg rezultata postoje različite mogućnosti za nastavak školovanja, poput upisa drugog obrazovnog profila ili drugih dostupnih opcija u sistemu.

Naime, majka jednog beogradskog osmaka, I. V., kaže u razgovoru za Euronews Srbija da nema sumnje da je ova školska godina za njenog sina i njegove drugove, ali i za roditelje, bila veoma naporna jer je, kako je objasnila, pored redovne nastave njen sin pohađao i pripremnu nastavu koja obuhvata časove iz srpskog jezika, matematike i izbornog predmeta.

"Često se dešavalo da ima dva časa više dnevno, što znači da je nekim danima imao i devet časova. On je po savetu razredne izabrao hemiju, jer im je, kako je sugerisala, reč o predmetu koji ima "dve godine" manje gradiva za učenje“, objasnila je.

Ona takođe navodi da je jedina olakšavajuća okolnost bila to što ga oni kao porodica nisu dodatno opterećivali i plašili, pa je, prema njenim rečima, rasterećenije prolazio kroz proteklu godinu.

"Nisam sigurna kako bi izgurao da je bilo drugačije. Objašnjavali smo da ne treba da ima tremu, strah ili pritisak jer je išao na pripremnu nastavu i ima znanje. Razmišljali smo i da krene na privatne časove, ali smo shvatili da bi mu to bilo previše. Ipak, treba da bude svestan da sam treba da "zagreje" stolicu“, objasnila je.

Tanjug/Vladimir Šporčić

Što se liste želja tiče, navodi da je generalni plan upis u neku od gimnazija, ali naglašava da će o tome razmišljati tek kada vide konačan "skor na tabli".

"Listu želja ćemo sastavljati tek kada vidimo koliko ima poena. On u glavnom ima neke škole koje bi želeo da upiše, ali tom računicom bavićemo se kada dođe vreme za to“, dodala je.

Međutim, roditelji i deca na različite načine se suočavaju sa stresnim situacijama. Stručnjaci kažu da je mala matura prvi "važan test", pri čemu i deca i roditelji na određeni način "polažu" ispit. Psihološkinja Radmila Vulić ocenjuje u razgovoru za Euronews Srbija da nema sumnje da je završni ispit za osnovce izvor velikog stresa, koji se često pogrešno predstavlja kao presudan za budućnost dece.

"To je najveći stres sa kojim se do sada u životu suočavaju ukoliko nije bilo nekih nepredviđenih životnih događaja“, navodi Vulić.

Ona ističe da se oko male mature stvara atmosfera koja, prema njenim rečima, dodatno opterećuje decu.

"Ovakvim stresnim trenutkom se oni ni na koji način ne čeliče, niti pripremaju za bilo šta što bi sutra moglo da ih u životu sačeka, nego se u jednoj atmosferi potpuno psihološki neopravdane tenzije stvara klima kao da je to neko pitanje biti ili ne biti“, objasnila je.

"Predispitna groznica" i pritisak male mature i šta sa rezultatima

Vulić takođe smatra da je u obrazovnom sistemu stvorena pogrešna slika o značaju jednog ispita i uspeha u školovanju.

"Stvorena je atmosfera već duže vreme kao da od tog upisa u srednju školu zavisi maltene čitava njihova budućnost. Oni imaju tek 15-ak godina, to je mali broj godina za definisanje kompletnog budućeg života“, kaže ona.

Dodaje i da se u školama i porodicama često prenosi poruka koja, po njenom mišljenju, nije realna.

"Mi smo našu školu pretvorili, umesto mesta kome se deca raduju da bi nešto saznala i naučila, u mesto od koga deca strepe zato što ih stalno čeka neka osuda, kazna, pritisak, nešto čemu treba da teže, da osvoje ocenu, kasnije poene na testu“, objasnila je.

Govoreći o tome kako roditelji treba da se odnose prema stresu i mogućem neuspehu deteta, Vulić navodi da univerzalnog rešenja i recepta nema.

Tanjug/Vladimir Šporčić

"Svakako ima poneki savet, ne treba sve tumačiti generalno. Nek se roditelj malo stavi u cipele tog deteta, nek se seti sebe sa 15 ili 14 godina. Ovo je prvi značajniji test za njih, neka ocena njihovog osmogodišnjeg školovanja. Ne treba to da se shvata olako. Svima je, nema sumnje, stresno“, poručuje.

Vulić takođe naglašava da ne treba stvarati atmosferu konačnog životnog ishoda zbog rezultata na jednom ispitu. To je, prema njenim rečima, još jedna životna škola koja je kompleksnija od razlomaka, geometrije ili imenica i glagola.

"Poslednje što bih savetovala bilo kome jeste da se stvara ta atmosfera apsolutne propasti ukoliko se ne desi onako kako smo planirali. Treba postupati korak po korak, nije kraj sveta. Njihov svet tek počinje da se gradi, a te prve životne lekcije su zapravo putokaz za njihov dalji put“, navela je.

"Život nije jedan ispit"

Vulić dalje ističe da je važnije kako se deca i porodice nose sa situacijom nego sam rezultat testa. Deca, kako navodi, u porodici treba da pronalaze sigurnu luku, a ne još jedan izvor stresa. Kaže da ovde nije reč o jednoj trci, već o maratonu, za koji mala matura ne može da odredi ishod.

"Mnogo važnije od ukupnog broja poena na duže staze jeste kako se dete nosi sa jednom ovakvom situacijom. Biće ovakvih situacija još u životu, oni moraju da nauče da se nose sa tim“, navodi Vulić.

Dodaje da iskustvo male mature može imati i širu vaspitnu vrednost. Razgovor, prema njenim rečma, ključan je kako bi se dete, ukoliko oseća, oslobodilo stresa.

"U životu se ima uspona i padova, boljih i loših dana i prepreke su tu da se savladavaju, a ne da nas sprečavaju da napredujemo“, poručuje ona.

Euronews Srbija

Vulić navodi da će ispiti proći, a rezultati će pre ili kasnije postati samo broj na papiru. Ono što ostaje mnogo duže, navodi, jeste sećanje na to kako se dete osećalo u svom domu tokom jednog od najizazovnijih i najstresnijih perioda odrastanja. Zato je, prema njenim rečima, važno da porodica bude izvor podrške, razumevanja i sigurnosti, a ne dodatnog pritiska.

"Kada zna da ima oslonac bez obzira na ishod, dete lakše prevazilazi strahove i razvija. Samopouzdanje koje će mu koristiti i mnogo kasnije u životu. Nijedan ispit, ma koliko važan bio, nije vredniji od poverenja i odnosa između roditelja i deteta", navela je ona.