Fasting retriti između nauke i ličnog iskustva: Lava Nikolić o postu, emocijama i potrazi za unutrašnjim mirom

Odricanje od hrane za mnoge je nezamislivo, ali poslednjih godina sve veću pažnju privlače višednevni fasting retriti, programi u kojima je post samo jedan segment iskustva koje uključuje meditaciju, rad na emocijama i različite tehnike ličnog razvoja. Šta ljude privlači ovakvim programima, kome su namenjeni i na čemu se zasnivaju, za Euronews Srbija govorila je kreatorka Flow Fasting retrita, NLP trener, akaša i reiki učitelj Lava Nikolić.

Nikolić objašnjava da termin „fasting“ koristi kako bi napravila razliku u odnosu na verski post i ističe da je njen pristup usmeren na praksu odricanja od hrane kao načina da se, prema njenom iskustvu, radi na fizičkom i mentalnom blagostanju.

„Ljude podstičem da budu skeptični i da veruju isključivo sopstvenom iskustvu. Pre nego što se odluče za ovu metodu, važno je da istraže i informišu se“, kaže ona.

Prema njenim rečima, na retrite dolaze ljudi koji se suočavaju sa hroničnim stresom, emocionalnim prejedanjem, umorom ili hormonskim disbalansom, ali i oni koji žele da uspore svakodnevni tempo života.

„Cilj nije kratkoročna promena. Tokom sedam dana radi se na telu, emocijama, umu i energiji, kako bi ljudi stekli navike koje mogu da primene i kada se vrate svakodnevnom životu“, navodi Nikolić.

Hrana kao odgovor na emocije

Jedan od centralnih delova programa, kako objašnjava, jeste razumevanje veze između emocija i ishrane.

„Mnogi ljudi kroz hranu pokušavaju da potisnu osećanja poput tuge, besa ili krivice. Tokom retrita pokušavamo da prepoznamo te obrasce i da pronađemo drugačije načine reagovanja umesto da emocije rešavamo hranom“, kaže ona.

Dodaje da se kroz razgovore, meditaciju i druge tehnike učesnici podstiču da razmisle o navikama koje su usvojili u porodici i okruženju, kao i o tome kako da izgrade nove obrasce ponašanja.

Govoreći o fiziološkim efektima posta, Nikolić navodi da se oslanja na istraživanja o autofagiji i ketozi, pozivajući se na radove pojedinih naučnika. Istovremeno naglašava da nije zdravstveni radnik i da se programi koje organizuje ne sprovode bez medicinske procene.

„Na retrite ne mogu da dođu osobe koje koriste insulin ili imaju teže oblike bolesti, jer im je potreban stalan medicinski nadzor. Svi učesnici prethodno popunjavaju zdravstveni upitnik, a sa nama sarađuje lekar koji procenjuje da li je neko kandidat za ovakav program“, kaže ona.

Euronews Srbija

Dodaje da osobe koje koriste određene terapije, poput lekova za povišen krvni pritisak ili glukofaža, mogu biti uključene u program isključivo uz konsultaciju sa lekarom.

Nikolić iznosi i tvrdnju da višednevni post može doprineti smanjenju pojedinih zdravstvenih tegoba i usporavanju procesa starenja, ali takve tvrdnje nisu deo opšteg medicinskog konsenzusa i zahtevaju individualnu procenu zdravstvenih stručnjaka.

„Nije čarobni štapić“

Na pitanje koliko se promene ostvarene tokom retrita održavaju po povratku svakodnevnim obavezama, Nikolić odgovara da program ne predstavlja brzo rešenje.

„To nije čarobni štapić. Nijedan retrit ne može da promeni nešto što se gradilo 30 ili 40 godina. To je proces i stil života koji se postepeno usvaja“, kaže ona.

Navodi da i sama povremeno upada u stare obrasce ponašanja, poput emocionalnog prejedanja, ali da redovno praktikuje kraće periode posta i nastoji da zadrži navike koje je razvila.

Prema njenim rečima, mnogi učesnici nakon programa ističu da su smireniji i strpljiviji u odnosima sa porodicom i bližnjima.

Nikolić ističe da razume rezervu koju deo javnosti ima prema konceptima koji kombinuju elemente meditacije, ličnog razvoja i različitih duhovnih praksi.

„Ja sam prva skeptik i volim da sve istražim. Ne očekujem da ljudi prihvate bilo koju metodu bez sopstvenog iskustva. Na retritima nikome ne namećemo način razmišljanja, već nudimo različite prakse kako bi svako mogao sam da proceni šta mu odgovara“, kaže ona.

Govoreći o filozofiji programa, zaključuje da je njegov cilj da ljudi pronađu unutrašnji mir i razviju veću svesnost o sebi.

„Često koristim metaforu da smo mi nebo, a naše misli, emocije i životne uloge oblaci. Nekada zbog tih oblaka zaboravimo da je iza njih i dalje nebo. Suština je da se ponovo povežemo sa tim osećajem mira koji je, verujem, oduvek u nama“, zaključuje Nikolić.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu na početku teksta.