Žele troje dece, a prvo dobiju u 40. godini: Zašto mladi u Srbiji odlažu brak i roditeljstvo?

Povodom Svetskog dana stanovništva, istraživanja o mlađoj populaciji u Srbiji donose kontradiktorne podatke - dok mladi u teoriji i dalje visoko vrednuju porodicu, realnost ih primorava na drastično odlaganje ključnih životnih odluka. Iako većina priželjkuje dvoje ili troje dece, prvi brak i prvo dete najčešće dolaze tek između 35. i 39. godine života.

Istraživačica i doktor prava Zorica Mršević u razgovoru za Euronews Srbija istakla je da problem nije u nedostatku želje, već u surovim društvenim i ekonomskim uslovima.

Mršević navodi da se mladi danas suočavaju sa ogromnim pritiskom da istovremeno reše stambeno pitanje, napreduju u karijeri i steknu profesionalnu konkurentnost. Sve to rezultira duboko ukorenjenim strahom.

"Ono što možda u nekim demografskim istraživanjima nije jasno izrečeno jeste strah od siromaštva. Mladi ljudi u kasnim dvadesetim ili početkom tridesetih moraju da reše krov nad glavom, profesionalnu kompetentnost i porodicu. Postoji bojazan da će, ako nisu potpuno posvećeni poslu, stagnirati ili biti istisnuti, što je u suštini strah da svojoj porodici neće moći da obezbede ni minimum onoga što su imali njihovi roditelji", objasnila je Mršević.

Ona je dodala da ovaj pritisak naročito pogađa žene, jer odlaganje roditeljstva zbog karijere i egzistencije direktno utiče na biološki sat, što u nekim slučajevima može dovesti i do potpunog gubitka mogućnosti za roditeljstvo.

Novac nije dovoljan, potrebne su sistemske promene

Pixabay

Iako država nudi određene vidove finansijske pomoći, stručnjaci upozoravaju da jednokratna davanja ne rešavaju suštinu problema. Prema rečima Mršević, Srbija se po ovome ne razlikuje mnogo od ostatka Evrope, ali su uspešnije one zemlje koje fokus stavljaju na društvene uslove.

"Uspešnije zemlje u podsticanju demografije su one koje više ulažu u društvene uslove, a manje u jednokratna novčana davanja. To je dobro i potrebno, ali ne menja situaciju dugoročno. Demografsku sliku menja stambena politika i mogućnost osamostaljivanja", naglasila je ona.

Pored stambenog pitanja, ključni faktori su i sigurnost posla, dostupnost vrtića, kao i mogućnost usklađivanja privatnih i profesionalnih obaveza. Mršević je takođe ukazala na problem asimetrije u roditeljskim ulogama, gde se u našem društvu i dalje očekuje da majka bude znatno prisutnija u podizanju deteta, što dodatno otežava odluku o zasnivanju porodice u godinama koje su biološki najsnažnije, ali i najizazovnije za građenje karijere.

Kompletan razgovor sa našom sagovornicom pogledajte u videu iznad teksta