Orao Feliks se još nije oporavio od otmice u Siriji: Krijumčarenje životinja četvrti najunosniji kriminal na svetu

Nakon što je iz Srbije odlutao čak do Bliskog Istoka, gde su ga potom zarobili krijumčari divljih životinja, orao krstaš Feliks vratio se nedavno u zemlju, u Srbiju, u svoju maticu.

Njegova filmska priča postala je primer onoga protiv čega se Društvo za zaštitu i očuvanje ptica Srbije bori i za širu javnost razotkrila mrežu ilegalne trgovine zaštićenim vrstama u kojoj je Srbija važno čvorište.

Prema rečima Uroša Stojiljkovića iz tog udruženja, Feliks je i dalje u prihvatilištu za zaštićene i strogo zaštićene vrste pri Zoološkom vrtu Palić.

"Prošao je taj 21 dan koliko on po zakonu treba da bude u karantinu, ali i dalje čekamo da stekne fizičku kondiciju. On je bio preko šest meseci u jednom skučenom prostoru u prihvatilištu u Libanu, tako da treba malo da se oporavi. Takođe, ne možemo baš da ga pustimo kad je u toku ovaj toplotni talas", kaže Stojiljković.

Prema njegovim rečima, ilegalno hvatanje i trgovina divljih vrsta spada u organizovani kriminal, koji je pritom četvrti najunosniji kriminal na svetu.

FoNet/Ptice Srbije

"Ne samo da se kod nas ptice hvataju, krijumčare, drže u zatočeništvu, prodaju i tako dalje, već preko Srbije ide i jedan međunarodni put krijumčarenja - iz Afrike, preko Bliskog Istoka, Turske, Male Azije, dalje ka Evropi. Pogotovo smo tu značajni jer smo prvi na granici ulaska u Evropsku uniju, tako da krijumčarenje ide i na taj način, odnosno preko Srbije na međunarodnom nivou", kaže sagovornik Euronews Srbija.

Zakoni protiv takvih aktivnosti postoje, ali prema rečima predstavnika Društva za zaštitu i proučavanje ptica, najveći problem je u tome što se "ne poštuju, odnosno što institucije ne daju dovoljno jasan odgovor da žele da rešavaju ove probleme".

"Od 2022. postoji Specijalna jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala, pa je u tom smislu malo bolja saradnja. Oni su zaista agilni, odgovaraju na sve slučajeve koje mi pošaljemo, ali to je samo prvi korak. Recimo, u poslednjih šest godina bilo je više od 90 slučajeva trovanja mišara i 27 orlova belorepana, koji su strogo zaštićene ugrožene vrste, ali gotovo nijedan slučaj nema nikakav sudski epilog", kaže Stojiljković.

Razmere problema su još i veće. Prema izveštaju Društva za zaštitu i proučavanje ptica koji se odnosi na period od 2017. do 2023, postoji čak 1.647 evidentiranih slučajeva nelegalnog hvatanja i trgovine pticama, pa i njihovog ubijanja, ali je situacija na terenu još alarmantnija.

Euronews Srbija

"Ljudima je neverovatno da se u toku lovne sezone ubije i do 60 hiljada prepelica. Ali kad izađete na teren, vidite da zapravo sve njive u Srbiji vrve od vabilica, nedozvoljenih uređaja koji služe da se privuku ptice. To je problem koji možda nije dovoljno prepoznat u široj javnosti, pa možda ljudima deluje da je to neko preuveličavanje brojeva", kaže Stojiljković.

Lepe vesti o orlovima krstašima

Ipak, nije sve tako crno. Populacija orla krstaša se polako oporavlja, a nedavno su obeležena četiri nova mladunca - Mišel, Atila, Princ i Jelena, kojima su postavljeni metalni i plastični prstenovi, kao i satelitski uređaji.

Takođe, Feliksovi roditelji su ove godine imali još jednog mladunca, kojeg su uspešno  odnegovali.

Pored ovogodišnjih mladunaca, u svakom trenutku se prate i Mima, Ivanka, Radenko, Joca i Duda. 

Lepe vesti o podmlatku stižu nakon višegodišnjeg rada na oporavku populacija ptica grabljivica u Srbiji.

"Godine 2017. smo imali jedan jedini gnezdeći par orla krstaša. Mnogo se radilo, i kroz, naravno, neke međunarodne projekte, a imali smo i kampanje gde su ljudi donirali sredstva. Sve što smo uradili za ovih gotovo 10 godina je dovelo do toga da ove godine imamo 29 gnezdeći parova i 25 mladunaca, i da se njihova populacija polako širi", kaže Stojiljković.

Više o zaštiti prirode i živih vrsta, pogledajte u priloženom videu.