Nema udesa, nema radova, a kolona kilometarska: Zašto nastaju "nevidljivi" zastoji na autoputu

Nepoznati zastoji na autoputevima često zbunjuju vozače – nema saobraćajne nezgode, nema radova, a kolona se ipak proteže kilometrima. Stručnjaci objašnjavaju da uzrok često nije jedan vidljiv problem, već kombinacija velikog broja vozila, ponašanja vozača i najmanjih promena u saobraćajnom toku koje mogu da izazovu "talas" usporavanja.

U vreme turističke sezone, kada se veliki broj građana upućuje ka letovalištima, pitanje protočnosti saobraćaja postaje posebno važno. Profesor Miljan Vujanić, stručnjak za saobraćaj, istakao je da se broj vozila poslednjih godina značajno povećao, dok kapaciteti puteva nisu pratili isti tempo.

"Broj registrovanih vozila u Srbiji u zadnje tri godine porastao je za 70 odsto. Ako imate iste ulice i skoro duplo više vozila, logično je da ćete imati duplo veće gužve", rekao je Vujanić za Euronews Srbija.

Kao primer opterećenja saobraćajnica naveo je Gazelu, koja je svojevremeno projektovana za znatno manji broj vozila nego što danas svakodnevno prelazi preko nje.

"Kad smo pravili Gazelu, tada je bilo otprilike 10.000 vozila dnevno, a planirana je za 20.000 kako bi za 10 godina zadovoljila potrebe. Danas preko Gazele ide između 120.000 i 140.000 vozila dnevno", naveo je profesor.

Euronews/Slađana Pejić

Prema njegovim rečima, kada se broj vozila približi ili premaši kapacitet puta, dovoljno je da jedan vozač napravi naglu promenu – zakoči, promeni traku ili nepredviđeno reaguje – da se poremeti čitav tok saobraćaja.

"Dovoljno je da neki od učesnika u saobraćaju ne postupa kao što se ponaša ceo tok. Dovoljno je da naglo skrene ili zbog nečega pritisne kočnicu i odmah izazove pometnju. Tada nastaju gužve", objasnio je Vujanić.

Poseban problem tokom leta predstavljaju i radovi na putevima, jer su topliji meseci najpogodniji za rehabilitaciju saobraćajnica. Sužavanje kolovoza, prisustvo građevinskih mašina i ograničena brzina dodatno usporavaju kretanje vozila.

Euronews/Slađana Pejić

Govoreći o korišćenju tempomata, profesor Vujanić kaže da on može biti koristan u stabilnim uslovima vožnje, ali da nije rešenje za situacije kada je saobraćaj gust i kada su potrebne česte reakcije vozača.

"Tempomat omogućava da vozite konstantnom izabranom brzinom i veoma je koristan kada su uslovi takvi da ne morate naglo da reagujete. Međutim, u vreme gužvi i pojačanog saobraćaja često morate da usporavate ili ubrzavate", rekao je.

Kako bi se smanjili zastoji, savet vozačima je da izbegavaju nagla kočenja, prestrojavanja i ubrzavanja, već da prate tok kolone i poštuju saobraćajna pravila.

"Onog momenta kada svi poštuju pravila, saobraćaj teče. Kada neko pretiče, skreće, koči ili ubrzava bez potrebe, pojavljuje se turbulencija i dolazi do zastoja“, naveo je Vujanić.

Više pogeldajte u videu iznad teksta.