Upozorenje stručnjaka: Vatra tinja pod zemljom, a stiže jak vetar - evo gde je u Srbiji najkritičnije

Rizik od novih požara u Srbiji ostaje visok zbog sušnog perioda i najavljenog jakog vetra, posebno na području Deliblatske peščare, ocenio je u razgovoru za Euronews Srbija profesor Fakulteta bezbednosti Miloš Tomić. On je istakao da je prevencija ključna, ali i da postoji problem manjka ljudi koji kontrolišu sprovođenje mera zaštite od požara. Kao jednu od mogućnosti za unapređenje sistema naveo je primenu veštačke inteligencije za ranu detekciju požara.

Najavljeni toplotni talas praćen jakim vetrom mogao bi da dodatno oteža situaciju na područjima koja su već bila pogođena požarima. Tomić upozorava da vetar predstavlja poseban rizik i zbog mogućnosti širenja postojećih žarišta.

"Itekako je rizik prisutan, pogotovo kada čujemo vremensku prognozu i najave meteorologa da će u narednom periodu duvati vetar. Vetar je nešto što je jako opasno kada govorimo o gašenju požara i taktici gašenja požara“, rekao je Tomić.

Govoreći o situaciji u Deliblatskoj peščari, naveo je da je nadzemni požar ugašen, ali da na pojedinim mestima i dalje postoji mogućnost ponovnog izbijanja.

"I trenutno u Deliblatskoj peščari imamo situaciju da je onaj nadzemni požar ugašen, međutim tamo se pojavljuje taj fenomen gde korenje biljaka i tog šumskog rastinja i dalje tinja. Dakle, postoji mogućnost izbijanja požara“, rekao je Tomić.

Prevencija ključna

Prema njegovim rečima, jedan od najvažnijih elemenata u smanjenju rizika jeste prevencija, uz kontinuirano informisanje i edukaciju građana.

"Mi svake godine govorimo o požarima i svake godine upozoravamo i naše građane kako treba da se ponašaju u ovim ekstremnim situacijama. Dakle, prevencija je tu nešto što je ključno“, rekao je Tomić.

Kako je objasnio, preventivne mere podrazumevaju planiranje i organizovanje različitih aktivnosti, ali i pravovremeno obaveštavanje građana o stanju na terenu.

"Jedna od tih mera jeste i edukacija građana i obaveštavanje o stalnom davanju informacija o trenutnom stanju na terenu“, naveo je Tomić.

On je upozorio i na posledice požara po zdravlje, posebno zbog širenja čestica putem vetra.

"Požar je nešto što donosi katastrofalne posledice ne samo na ekonomiju, ekologiju, već i na zdravstveni sistem", rekao je Tomić, dodajući da su respiratorni organi posebno ugroženi kod ljudi koji gase požare, ali i kod građana koji se nalaze na pogođenom području.

"Vetar raznosi te čestice, PM čestice, na šire razdaljine. Takođe, vetar može uzrokovati i nova žarišta“, upozorio je.

Sistem postoji, ali nedostaje ljudi

Govoreći o sistemu predviđanja i prevencije požara, Tomić je ocenio da je Srbija normativno-pravno usklađena sa evropskim sistemom, ali da postoji prostor za unapređenje njegove primene.

"Naš sistem je normativno-pravno usklađen sa evropskim, koji je jedan od najsavršenijih u ovom delu sveta. Da li je primena tih mera dovoljna i da li postoji prostora i dalje da se usavrši neki deo primene tih mera, odnosno institucionalna primena? Naravno da postoji“, rekao je Tomić.

Kao jedan od problema izdvojio je nedostatak ljudskih kapaciteta.

"Potrebno je ulagati dosta tih resursa upravo u poboljšanje sistema, odnosno, da kažemo, pre svega institucionalno i popunjavanje ljudskih kapaciteta“, naveo je.

Tomić kaže da opreme za gašenje požara ima dovoljno, ali da problem može nastati kada razmere požara prevaziđu postojeće kapacitete.

"Mi imamo opreme dovoljno, naša država stalno nabavlja novu opremu za gašenje požara. Međutim, kada kapacitet prevazilazi naše mogućnosti, odnosno kada požar koji je trenutno u ovoj situaciji prisutan prevazilazi te naše kapacitete, mi ćemo biti prinuđeni da angažujemo upravo ove mehanizme o kojima se često govori“, rekao je.

Manjak inspektora otežava sprovođenje mera

Kada je reč o kontroli sprovođenja propisa, Tomić se pozvao na izveštaj Državne revizorske institucije i ukazao na nedostatak ljudi koji bi trebalo da nadziru primenu mera zaštite od požara.

"Trenutno neka procena, izveštaji, da se pozovemo na izveštaj Državne revizorske institucije, pokazuju da mi imamo manjak ljudi koji treba da kontrolišu sprovođenje mera zaštite od požara“, rekao je Tomić.

Dodao je da se problem odnosi i na kapacitete u oblasti zaštite šuma.

"Kada govorimo o šumskim požarima, trebamo pomenuti i da su tu odgovorna i javna preduzeća Srbija šume i Vojvodina šume“, naveo je.

Prema njegovim rečima, među važnim zadacima je kontrola prohodnosti puteva i prisustvo ljudi na terenu koji mogu da upozore građane na ponašanje koje može dovesti do požara.

Čovek najčešći uzrok, moguća i namerna izazivanja Govoreći o uzrocima požara, Tomić je naveo da ljudski faktor ima značajnu ulogu, bilo kroz nehat, bilo kroz namerno izazivanje.

"Imamo i taj deo namernog izazivanja požara, što je jako prisutno zbog nekih određenih motiva, pokušavaju da izazovu požar i time ugroze veći deo teritorije“, rekao je.

Istovremeno, naglasio je da se odgovornost ne može pripisati prirodi.

"Ne možemo govoriti da je priroda kriva za ove požare. Dakle, čovek je svojim aktivnostima, bilo umišljeno, kao što ste rekli, bilo iz nehata, doprineo da dođe do požara, odnosno inicijalno do pojave požara, a zatim i do njegovog širenja“, ocenio je Tomić.

Kao jedan od načina za unapređenje sistema naveo je i korišćenje savremenih tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju.

"Odgovornost je na čoveku da prirodu zaštiti upravo kroz različite mehanizme prevencije, upotrebe savremene tehnologije, upotrebe savremene tehnologije u smislu primene veštačke inteligencije za ranu detekciju požara“, rekao je Tomić.

Govoreći o Deliblatskoj peščari, Tomić je istakao da je reč o području koje je posebno osetljivo na vetrove i požare, ali i značajno zbog svojih prirodnih karakteristika.

"To područje je poznato po vetrovima“, rekao je Tomić, navodeći da je još iz vremena Austrougarske bilo prepoznato kao kritično u pogledu širenja pustinja, dezertifikacije i narušavanja plodnosti tla.

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.