Kardiovaskularne bolesti svakog sata odnesu pet života u Srbiji: Koliko građani poznaju faktore rizika
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Od posledica kardiovaskularnih bolesti u Srbiji svakog sata izgubi se oko pet života. Među faktorima rizika su povišen krvni pritisak, pušenje, fizička neaktivnost, gojaznost, dijabetes i poremećaji masnoća u krvi.
Koliko građani poznaju rizike i koliko vode računa o kardiovaskularnom zdravlju pokazalo je istraživanje "Navike građana o kardiovaskularnom zdravlju i LDL holesterolu", koje su sproveli Udruženje "Moja druga šansa" i Udruženje kardiologa Srbije.
Doktorka Aleksandra Đoković iz Udruženja kardiologa Srbije kaže za Euronews Srbija da su rezultati pokazali da veliki procenat građana zna za značaj holesterola i da postoji "loš" LDL holesterol.
"Ljudi su svesni i toga da treba da vode zdrav način života", navodi dr Đoković.
Ohrabrujući podatak za lekare je i to što veliki procenat ispitanika kaže da veruje lekarima. Ipak, istraživanje je pokazalo i značajan prostor za unapređenje preventive.
"I pored toga što naši ljudi znaju da je holesterol važan i da postoji loš holesterol, kada su ih pitali da li znaju svoju vrednost lošeg holesterola, svega pet odsto je reklo da zna", navodi dr Đoković.
Prema njenim rečima, upravo poznavanje te vrednosti može biti važno za pravovremeno reagovanje, jer povišen holesterol povećava rizik od ozbiljnih oboljenja, među kojima su infarkt srca i moždani udar.
Povezane vesti
"Mi preporučujemo da se bar jednom godišnje urade analize krvi i izmeri krvni pritisak. Važno je poznavati vrednost holesterola, kao što znate koliki vam je krvni pritisak, jer na osnovu drugih faktora rizika možemo da odredimo da li ste u niskom, visokom ili vrlo visokom riziku i onda reagujemo", objašnjava doktorka.
Poseban značaj ima i genetika
Genetika ima poseban značaj. Dr Đoković ukazuje na familijarnu hiperholesterolemiju - stanje u kojem osoba genetski ima povišene vrednosti holesterola.
Euronews Srbija
"Vi možete, kada imate genetski problem, da izgledate jako lepo, da ste vitki, da se zdravo hranite, da redovno vežbate, a da ipak imate povišene vrednosti holesterola i lošeg holesterola", ukazuje ona.
Životne navike su, kako dodaje, veoma važne, ali kod osoba sa familijarnom hiperholesterolemijom često nisu dovoljne. U tim slučajevima postoje terapijske mogućnosti, uključujući statine i druge lekove koji mogu značajno da snize LDL holesterol.
Savremene terapije dostupne su i pacijentima u Srbiji, navodi Đoković. Zbog toga je, ističe, važno da građani poznaju svoje vrednosti i obavljaju preventivne preglede.
Podaci Udruženja kardiologa Srbije pokazuju i da povišen holesterol nije problem isključivo starije populacije. Analizirani su ljudi koji su u Srbiji doživeli infarkt u 45. godini ili mlađi.
"Više od polovine tih ljudi je imalo povišene vrednosti holesterola. Oni su opterećeni standardnim faktorima rizika - imaju povišen pritisak, nažalost, jako visok procenat puši i imaju povišene vrednosti holesterola", kaže dr Đoković.
Povezane vesti
Prema njenim rečima, kod četiri od deset tih pacijenata postojao je i podatak o naslednom opterećenju.
"Zamislite koliko smo dobrih stvari mogli da uradimo da smo na vreme poznavali da više od 50 odsto tih ljudi ima povišene vrednosti holesterola - da smo nešto uradili, dali terapiju, savetovali promenu životnih navika. Infarkt se ne bi desio", zaključuje za Euronews Srbija dr Đoković.
Više pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)