Kako naučiti srpski znakovni jezik u Beogradu: Novi udžbenici otvaraju vrata zajednici gluvih

Gradska organizacija gluvih Beograda organizuje Školu srpskog znakovnog jezika namenjenu svim čujućim osobama koje žele da savladaju komunikaciju i uključe se u zajednicu gluvih. Programi su usklađeni sa evropskim okvirima (CEFR), a trenutno su razvijeni materijali za nivoe A1, A2, dok su za B1 u izradi.

Predsednik organizacije Tibor Ilić kaže da će udžbenik srpskog znakovnog jezika doprineti olakšanoj komunikaciji gluvih osoba, ističući da je važno da se srpski znakovni jezik uči u osnovnim školama kao izborni predmet.

"Ja sam profesor srpskog znakovnog jezika na kursu u Gradskoj organizaciji gluvih. Nama je jako važno da pored znakovnog jezika damo informacije o životu gluvih ljudi i o tome kako se gluva osoba integriše u svet čujućih. Svakodnevno na ulici srećem ljude koji znaju neke znake srpskog znakovnog jezika i to mi mnogo olakšava komunikaciju. Takođe, mnogi od njih žele da budu tumači za srpski znakovni jezik, što nama mnogo znači, jer bi bilo dobro da ih ima više", rekao je Ilić za Tanjug.

Naveo je da u Srbiji ima samo oko 40 tumača za srpski znakovni jezik. Istakao je da je udžbenik srpskog znakovnog jezika napravljen po uzoru na udžbenike iz kojih se uče jezici.

"Jako smo zahvalni Erazmus+ projektu i Tempusu koji su nas podržali u štampanju naše literature. To je prvi put u istoriji da je srpski znakovni jezik dokumentovan. Mnogo nam znači što su nas podržali projektom jer to otvara vrata u jedan ravnopravniji svet", rekao je Ilić.

Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodn Miljević

On je naveo da se osobe koje čuju uključuju u aktivnosti te organizacije kako bi imale svest o zajednici gluvih.

Rekao je da razvoj tehnologije mnogo olakšava svakodnevni život gluvih ljudi.

Sekretarka Gradske organizacije gluvih Beograda i koordinatorka Erazmus+ programa Slađana Gordić rekla je da je izrađen udžbenik srpskog znakovnog jezika koji će gluvim osobama olakšati komunikaciju.

"Projekat Erasmus je jako značajan za zajednicu gluvih zato što do sada nije postojala literatura po kojoj se uči srpski znakovni jezik. Uradili smo A1 i A2 literaturu i sada radimo B1. Materijal koristimo za naše kurseve srpskog znakovnog jezika. Kursevi su jako važni da bi što više čujućih osoba moglo da komunicira sa predstavnicima naše zajednice", rekla je Gordić.

Kako je navela, u početku su postojali razni izazovi, ali se projekat privodi kraju zahvaljujući mladim osobama punim entuzijazma i dobrih ideja. Ona je rekla da svako ko upiše kurs srpskog znakovnog jezika može da dobije udžbenike i da ih ponese sa sobom.

"Pored kursa srpskog znakovnog jezika, mi uvodimo ljude u našu zajednicu. Pričamo o našoj kulturi, poznatim gluvim osobama, kako treba komunicirati sa gluvim osobama, kako one funkcionišu u svakodnevnom životu, šta je ono što je važno za zajednicu gluvih. To je pored samog jezika jako važno", objasnila je Gordić.

Ona je rekla da je svako dobrodošao da se prijavi za kurs znakovnog jezika.

"U svakodnevnom životu nekada imamo barijere, a nekada nam je vrlo jednostavno. Živimo živote kao i svi drugi, imamo svoje poslove, svoje porodice", rekla je Gordić.

Ona je objasnila da u njenoj porodici svi znaju znakovni jezik, ali da na barijere nailazi kada treba da ode u neku instituciju.

"Ja sam najsigurnija sa tumačem za srpski znakovni jezik jer me ponekad ljudi ne gledaju u oči i onda ja ne mogu da čitam sa usana. Tada dolazi do barijere u komunikaciji. Meni kao gluvoj osobi je potreban tumač da bih mogla da dobijem informaciju, a sa druge strane da mogu da podelim informaciju", objasnila je sekretarka Gradske organizacije gluvih Beograda.

Ona je istakla da bi više trebalo da se radi na promovisanju srpskog znakovnog jezika.

"Ova literatura koju smo objavili i poziv na kurseve srpskog znakovnog jezika je način da podižemo svest zajednice o tome da smo i mi tu i da treba da komuniciramo i da živimo zajedno", poručila je Gordić.