Svadba u Srbiji danas košta i do 25.000 evra: Otkrivamo koliko se plaća "stolica" i gde mladenci najviše troše novac

Svadba je nekada bila veliki porodični događaj, a danas sve češće liči na ozbiljan finansijski projekat. Prosečna cena venčanja u Srbiji kreće se između 23.000 i 25.000 evra, dok luksuzna veselja mogu koštati i višestruko više. Stručnjaci za organizaciju događaja, međutim, upozoravaju da trka za spektaklom, često pod uticajem društvenih mreža, lako može da pretvori najlepši dan u višegodišnje otplaćivanje dugova.

Autorka projekta „Jedan frajer i bidermajer“ Ivana Marinković kaže da se iza sve većih cena krije čitav niz poskupljenja koja su zahvatila gotovo svaki segment organizacije venčanja.

„Pitanje je kako smo došli do te sulude ekonomske dinamike da nam kvadrat stana košta kao i kvadrat sale za dekoraciju i za organizaciju venčanja“, rekla je Marinković za Euronews Srbija.

Ona navodi da su poskupeli gotovo svi materijali koji se koriste u organizaciji – od cveća i papira do dekoracije i drugih elemenata venčanja.

Euronews Srbija

Boško Bubanja iz Event industrije Srbije ocenjuje da su se svadbe značajno promenile u odnosu na period od pre 20 ili 30 godina. Nekada su u pripremi učestvovali rodbina, prijatelji i komšije, dok se danas gotovo sve oslanja na profesionalne usluge.

„Danas se to svelo na profesionalne objekte gde se organizuju događaji i uglavnom se sve plaća novcem“, kaže Bubanja.

Prema njegovim rečima, od 2022. do 2026. godine svadbe su poskupele oko 60 odsto. Najveći deo troškova odnosi se na hranu, piće, radnu snagu, prostor i opremu.

Posebno su, kako navodi, poskupeli profesionalni uređaji koji se koriste u restoranima i event centrima. Mašina za pranje sudova koja je namenjena ugostiteljstvu može koštati oko 5.000 evra, profesionalne grejne površine između 2.000 i 2.500 evra, dok konvektomati mogu dostići i više od 10.000 evra.

Sve se to na kraju preliva na račun mladenaca.

Koliko danas košta „stolica“?

Restoran, odnosno ono što se među mladencima često naziva „stolica“, čini približno polovinu ukupnog troška svadbe. Bubanja navodi da se u 2026. godini najčešće plaća između 55 i 57 evra po osobi, dok u skupljim i luksuznijim objektima cena može biti 150 evra i više.

Za narednu godinu očekuje se novo poskupljenje. Cena koja se sada ugovara, prema njegovim rečima, kreće se između 65 i 70 evra po gostu.

„23.000 do 25.000 evra je u proseku“, kaže Bubanja, uz napomenu da postoje i znatno jeftinije, ali i ekstremno skupe svadbe. Tako su, kako je naveo, u regionu zabeležena i veselja čija je cena išla do čak milion evra.

Ipak, stručnjaci savetuju mladencima da ne pokušavaju da kopiraju ono što vide na društvenim mrežama.

Unsplash/Drew Coffman

Fotografije savršenih venčanja sa Instagrama i Pinteresta postale su nezaobilazan deo pripreme, ali problem nastaje kada se želje sa ekrana sudare sa realnim budžetom.

Marinković kaže da mlade često dolaze sa fotografijama venčanja iz inostranstva, a zatim shvate da ono što su zamislile višestruko premašuje njihov budžet.

„Ja nekako uvek savetujem žene, i naravno njihove partnere, da shodno koliko ste dugački, toliko se prostrite“, kaže ona.

Posebno upozorava na ideju da se zbog jednog dana podižu krediti i godinama nakon svadbe otplaćuju troškovi.

„Nije zaista poenta da se uzimaju krediti i da pet godina kasnije ljudi grcaju, otplaćuju, da ne mogu uopšte da izađu na kraj sa svim tim“, navodi Marinković.

Umesto kopiranja trendova, savet je da mladenci naprave venčanje koje odgovara njima, njihovim mogućnostima i prioritetima.

Euronews Srbija

Trendovi se, pritom, menjaju gotovo iz godine u godinu. Ono što je danas popularno već sutra može izgledati zastarelo. Kao primer, Marinković navodi tiramisu torte, ali i različite rituale tokom sečenja torte i duvanja svećica koji se šire društvenim mrežama.

„Ono što vam je danas trend, već za par godina postane potpuno isprano i izlišno“, kaže ona.

Veća svadba ne mora nužno da bude skuplja po gostu

Iako veći broj gostiju znači veći račun restorana, Bubanja objašnjava da veća svadba u nekim slučajevima može biti finansijski efikasnija.

Razlog su fiksni troškovi. Bend, venčanica, odelo, fotograf i video, kao i pojedine takse, mogu koštati isto bez obzira na to da li je na svadbi 100 ili 300 ljudi.

Ako, na primer, bend košta 3.000 evra, taj trošak iznosi 30 evra po gostu na svadbi sa 100 ljudi, ali svega 10 evra po gostu ako je prisutno 300 zvanica.

Zbog toga svadba sa manjim brojem gostiju ne mora automatski da znači nižu cenu po osobi.

Sa druge strane, veći broj gostiju znači i više poklona, pa se uobičajeni trošak svadbe u Srbiji često delimično ili u potpunosti vrati kroz novac koji mladenci dobiju od gostiju.

Bubanja navodi da se kod „normalnih“ budžeta od oko 20.000 do 30.000 evra uloženi novac uglavnom vrati kroz poklone. Međutim, kod ekstremno skupih svadbi, sa desetinama ili stotinama hiljada evra ulaganja, takva računica više ne važi.

Koliko gosti danas „moraju“ da daju?

Sve izraženija je i računica samih gostiju. Cena „stolice“ postala je nešto što se često proverava pre odlaska na svadbu, jer mnogi žele da poklon najmanje pokrije trošak svog prisustva.

Euronews Srbija

Bubanja navodi da se kod cene od oko 55 do 60 evra po osobi često računa da bi poklon trebalo da bude između 100 i 150 evra po osobi.

Ipak, Marinković upozorava da ne treba zanemariti finansijske mogućnosti gostiju.

„Ako je cena stolice 150, mislim, za neku gospođu je 300 evra zaista mnogo, i kad ide i nekome najbližem“, ukazuje ona.

Zato bi, smatraju sagovornici, i mladenci i gosti trebalo da imaju realna očekivanja.

Šta nikako ne treba zanemariti?

Bez obzira na budžet, postoje stvari na kojima ne bi trebalo štedeti. Bubanja kao ključne izdvaja adekvatan prostor, kvalitetnu hranu i piće i muziku.

Posebno upozorava na organizaciju venčanja na otvorenom.

„Nemojte praviti svadbu na otvorenom na 40 stepeni“, poručuje Bubanja, uz savet da uvek mora postojati rezervna varijanta u slučaju kiše ili drugih vremenskih neprilika.

To posebno važi za muzičare i tehniku, koji moraju biti zaštićeni od vremenskih uslova.

Roditelji da pomognu, ali da se ne mešaju

Jedno od pitanja koje može da zakomplikuje organizaciju jeste i odnos mladenaca sa roditeljima.

Marinković smatra da roditelji treba da pruže pomoć i podršku, ali da konačne odluke ipak treba da donesu mladenci.

„Roditelji i ostala rodbina, koliko god mogu, pomognu, ali da se ne mešaju“, kaže ona.

Bubanja, sa druge strane, smatra da ne treba potpuno isključiti tradiciju. Venčanje je, kako kaže, događaj čitave porodice, pa je najbolje pronaći balans između želja para i očekivanja njihovih najbližih.

Unsplash/Sinitta Leunen

Možda najvažniji savet odnosi se na ono što se ne može isplanirati.

Organizatorka venčanja poručuje mladencima da naprave dobru satnicu i protokol, ali da zatim dozvole događaju da „diše“.

Ako se nešto neplanirano dogodi, ne treba dozvoliti da jedan detalj pokvari ceo dan.

Mladencima savetuje i da ne budu pod pritiskom da svaki trenutak mora izgledati kao fotografija sa društvenih mreža.

„Dozvolite sebi da plačete, da vam se razmaže šminka, pa zaboga, to vam je jedan od najlepših dana u životu. Ne mora sve da bude savršeno“, poručuje Marinković.

Jer, kako sagovornici zaključuju, na kraju gosti ne pamte samo dekoraciju, tortu ili cenu svadbe. Najviše ostaje ono zbog čega su se svi tog dana okupili – ljudi, emocija i trenutak koji mladenci dele sa najbližima.