Grejna sezona pred vratima: Srbija sa rekordnim rezervama gasa, planirana ulaganja u modernizaciju sistema
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Grejna sezona počinje naredne nedelje, a dok se toplane pripremaju za prve hladne dane, u fokusu je, osim sigurnosti snabdevanja, i pitanje koliko će građane koštati grejanje. Srbija sezonu dočekuje sa, kako navode nadležni, rekordnim rezervama gasa, dok su za naredni period planirana velika ulaganja u modernizaciju sistema daljinskog grejanja i korišćenje energije iz obnovljivih i drugih alternativnih izvora.
O ovim temama razgovaralo se na forumu koji je uoči početka grejne sezone organizovao portal Energija Balkana.
Grejanje je za domaćinstva jedna od značajnijih stavki u kućnom budžetu, a prema podacima predstavljenim na forumu, drvo je i dalje dominantan energent za ogrev i koristi ga oko 65 odsto domaćinstava.
Istovremeno, menja se i struktura potrošnje električne energije. Sve veća količina struje koristi se za hlađenje domaćinstava, što bi u budućnosti moglo dodatno da utiče na energetske bilanse.
Kako je istaknuto, raste broj domaćinstava koja ugrađuju rashladne uređaje, pa pitanje energetske sigurnosti više nije vezano samo za grejanje tokom zime, već sve više i za potrošnju energije tokom letnjih meseci.
„Novina svakako jeste da to i Evropa beleži, to i svet beleži, a beleži i naša statistika da određena količina energije sve više odlazi na hlađenje. To je upravo ono što moramo voditi sada u bilansima Republike Srbije i pratiti tu potrošnju“, rekao je sekretar Udruženja za Energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije Ljubinko Savić.
Rekordne rezerve gasa
Savetnik za kapitalne investicije u Ministarstvu energetike Milan Aleksić ocenio je da Srbija grejnu sezonu dočekuje u specifičnim okolnostima, imajući u vidu cenovne pritiske i geopolitičke izazove na evropskom energetskom tržištu.
On je naveo da se u skladištima trenutno nalazi 707 miliona kubnih metara gasa, što je, prema njegovim rečima, istorijski maksimum.
„Sa ponosom mogu da istaknem da smo u ovu sezonu ušli sa rekordnim rezervama od 707 miliona kubika gasa u skladištima. To je naš istorijski maksimum i najbolji štit od eksternih poremećaja“, rekao je Aleksić.
Govoreći o naftnom tržištu, naveo je da je država reagovala i korišćenjem obaveznih rezervi, iz kojih je pušteno 5.000 tona evrodizela.
Prema njegovim rečima, cilj je bio da se zaštiti domaće tržište i obezbedi stabilnost snabdevanja u periodu pojačanih pritisaka na tržištu energenata.
Toplane spremne za početak sezone
U toplanama se privode kraju funkcionalne provere sistema. Prirodni gas i dalje je glavni energent, dok su, prema informacijama Udruženja toplana, Kragujevac i Jagodina u trenutku pripreme priloga čekali zaključenje ugovora sa Srbijagasom.
Zvanični početak grejne sezone planiran je za 15. oktobar, ali toplane prate vremensku prognozu i spremne su da počnu sa toplim probama i ranije ukoliko dođe do zahlađenja.
„Petnaesti oktobar, spremni smo i, naravno, spremni smo, pratimo na dnevnom nivou, svi pratimo prognoze u slučaju zahlađenja. Spremni smo da reagujemo i da počnemo sa toplim probama i sa isporukom toplotne energije i pre 15. oktobra“, rekla je predsednica Skupštine poslovnog udruženja "Toplane Srbije" Ivana Kalanja.
Ulaganja od 250 miliona evra
Pored obezbeđivanja energenata za predstojeću zimu, država priprema i projekte usmerene na dugoročnu modernizaciju sistema daljinskog grejanja. Ukupna vrednost najavljenih ulaganja iznosi oko 250 miliona evra.
U Novom Sadu planirano je veliko skladište toplotne energije, dok bi se u Kragujevcu koristila otpadna toplota iz Data centra. U Smederevu je planirano korišćenje toplote iz Železare.
Cilj ovih projekata je smanjenje upotrebe fosilnih goriva, veća energetska efikasnost i smanjenje troškova proizvodnje toplotne energije.
Planirana je i energetska sanacija stambenih zgrada priključenih na sisteme daljinskog grejanja. Ideja je da se kroz bolju izolaciju objekata i efikasnije sisteme smanji količina energije potrebna za zagrevanje stanova.
Uz ulaganja u obnovljive izvore energije i korišćenje otpadne toplote, fokus će tako biti i na smanjenju same potrošnje. Dugoročni cilj je da građani za isti nivo komfora troše manje energije, a da sistemi daljinskog grejanja budu efikasniji i otporniji na promene cena energenata.
Povezane vesti
Komentari (0)