Od čauša i svadbenih poklona do Excel tabela: Da li smo zaboravili suštinu darivanja?

Poklon je nekada imao jasno određeno mesto u običajima i društvenim odnosima, a darivanje je podrazumevalo ne samo pažnju već i uzvraćanje, koje se često pažljivo beležilo. Danas su koverte sa novcem postale uobičajen svadbeni poklon, dok se sve više govori o tome koliko je primereno izdvojiti za svadbu ili dečji rođendan i da li poklon treba da odgovara vrednosti onoga koji smo prethodno dobili.

O tome kako su se običaji darivanja menjali kroz vreme, koliko na njih utiču društvene mreže i da li smo postali opterećeni cenom poklona, za Euronews Srbija govorile su profesorka etnologije Vesna Marijanović i kreatorka sadržaja i vlasnica dečje igraonice Milica Ilčić.

Marijanović je podsetila da je darivanje važan deo razvoja civilizacije i društvenih odnosa, navodeći da su se u tradicionalnoj kulturi znali pravila, vreme i povod za darivanje, kao i to kome se šta poklanja.

„Što se tiče naše tradicionalne kulture, koliko možemo da pratimo od polovine 19. veka pa nadalje, pokloni i darovi su se menjali, ali se znalo tačno kome, šta i kada se daruje. Nije isti bio dar kada se ide na neko slavlje, slavu, nije isti dar kada se dete rodi, pa i kada je svadba u pitanju“, objasnila je ona.

Prema njenim rečima, iako se često govori o tradicionalnoj svadbi, mnogi običaji su se vremenom promenili i prilagodili mogućnostima i načinu života u savremenom društvu.

Poklon kao način da impresioniramo druge

Ilčić smatra da se danas sve više pažnje posvećuje tome da poklon ostavi utisak, ponekad i nauštrb njegove suštine.

„Ja jako volim da kupujem poklone, odnosno da pripremam poklone za moje prijatelje i saradnike, ali to radim ciljano, da bi se ta neka osoba oduševila. Dosta analiziram osobu kojoj kupujem poklon i to mi uopšte nije jednostavan zadatak“, rekla je Ilčić.

Ipak, ocenila je da je danas sve izraženija želja da poklon bude što upečatljiviji, skuplji i raskošniji, između ostalog i zbog društvenih mreža na kojima se prikazuju luksuz i način života.

Marijanović je ukazala na to da je darivanje oduvek podrazumevalo određenu uzajamnost, odnosno davanje, primanje i uzvraćanje poklona. Prema njenim rečima, ideja da se nekada nije vodilo računa o tome koliko je ko dobio i šta treba da uzvrati nije sasvim tačna.

Euronews Srbija

Kako je objasnila, na svadbama se ranije beležilo šta je ko doneo, od hrane i pića do drugih predmeta, kako bi se kasnije znalo šta treba uzvratiti.

„Tačno se znalo ko će doneti gajbu piva, ko će doneti prase. To se sve ubeleži. Šta je od drugih predmeta doneto, i to se gleda, taj reciprocitet da se vraća“, navela je Marijanović.

Iličić je istakla da i danas postoje slične prakse, navodeći primer sopstvenog venčanja, za koje su ona i suprug napravili Excel tabelu sa iznosima novčanih poklona koje su dobili od različitih porodica.

Kako je objasnila, cilj nije bio da se gosti kasnije zadužuju ili da im se pokloni vraćaju u istom iznosu, već da se sačuva pregled i vodi računa o budućim prilikama za darivanje.

Ipak, sagovornice su otvorile pitanje da li takvo evidentiranje može da postane opterećenje i udalji darivanje od njegove emotivne suštine.

Koverta sa novcem kao najpraktičniji svadbeni poklon

Kada je reč o svadbama, koverta sa novcem danas je jedan od najčešćih poklona. Ilčić smatra da je takav izbor razumljiv, jer mladencima finansijska pomoć može biti značajna na početku zajedničkog života.

Ona je navela da članovi porodice i najbliži prijatelji često biraju i lične poklone koji imaju sentimentalnu vrednost, poput nakita ili predmeta koji će ostati kao uspomena i moći da se prenose na naredne generacije.

„U ovoj situaciji u kojoj danas ljudi žive, mislim da je taj novac možda i najviše potreban mladom bračnom paru koji započinje zajednički život, zbog mnogih stvari koje će uraditi, i da je to nešto što će oni najbolje iskoristiti“, rekla je Ilčić.

Unsplash/Drew Coffman

Kao primer pažljivo odabranog poklona navela je svadbu prijatelja, fotografa i bicikliste, kojem je sa suprugom poklonila malu repliku bicikla kao dekorativni predmet, uz kovertu sa novcem.

Na taj način, kako je objasnila, spojila je praktičan poklon sa nečim ličnim što će prijatelja podsećati na njihovo prijateljstvo.

Svadbeni običaji nekada i danas

Marijanović je podsetila da su pripreme za svadbu u tradicionalnoj kulturi počinjale mnogo ranije nego danas. Devojke su se još od detinjstva učile veštinama poput vezenja i pripremanja tekstila, ne samo za sopstveni budući dom već i za darivanje budućeg supruga i njegove porodice.

Svadbeni darovi obuhvatali su različite predmete, od vezenih čarapa i peškira do posteljine, košulja i drugih tekstilnih proizvoda. Darivanje je pratilo različite faze svadbenog ceremonijala, a poklone su dobijali i gosti, koji su ih potom uzvraćali.

Unsplash/Beatriz Pérez Moya

Pojedini običaji i danas se održavaju u različitim delovima Srbije, ali uglavnom u izmenjenom obliku i u zavisnosti od lokalne sredine.

„To je sve parcijalno. U prošlosti se mnogo toga izbegavalo, a svaki segment svadbenog ceremonijala podrazumevao je dar i uzdarje“, objasnila je Marijanović.

Kako je navela, u nekim krajevima i dalje postoje običaji poput bacanja sita na krov ili gađanja jabuke, ali se oni često kombinuju sa savremenim načinom organizovanja svadbi u restoranima.

Ipak, u unutrašnjosti Srbije sve češće se, umesto tradicionalnih predmeta, mladencima poklanja novac.

Zašto se nekada naglas izgovaralo ko je koliko darovao mladence?

Čauš, čajo ili vojvoda, u zavisnosti od kraja Srbije, imao je važnu ulogu u tradicionalnim svadbenim običajima. Osim što je zabavljao svatove, često obučen u neobičnu ili pocepanu odeću, bio je zadužen i za javno izgovaranje poklona koje su mladenci dobili, uključujući i to ko je šta darovao i u kojoj vrednosti.

Profesorka etnologije Vesna Marijanović objasnila je da je ovaj običaj imao dublje značenje od pukog nabrajanja poklona, a da su se uzajamnost i beleženje darova održali do danas, iako u izmenjenim oblicima.

Kako je navela, u tradicionalnim verovanjima mladi bračni par, posebno mlada koja napušta roditeljski dom i dolazi u novu porodicu, mogao je biti izložen zlim uticajima. Zbog toga su se u svadbenim običajima koristili različiti postupci za koje se verovalo da štite mladence, a humor i smeh imali su važnu ulogu.

„Postoji taj neko ko u određeno doba dana, kako teče svadba, obično negde pred ponoć, izvikuje poklone. Uz šalu, on sa sveskom u kojoj je sve upisano govori ko je kome šta darovao, a koriste se i komične rečenice. Smehom se zapravo teraju sve te zle sile“, objasnila je Marijanović.

Unsplash/Sinitta Leunen

Naziv čauš potiče iz turskog jezika, gde je označavao osobu koja predvodi vojnu formaciju. Prema rečima Marijanović, svatovska povorka je u prošlosti, tokom putovanja od jednog mesta do drugog, mogla da podseća na organizovanu grupu koja je morala da bude oprezna, jer nije uvek bilo bezbedno javno najavljivati odlazak po mladu.

Čauš je zato imao i ulogu zabavljača, a njegov neobičan izgled i ponašanje bili su sastavni deo svadbenog veselja.

„On je uvek bio smešno obučen. Čauš na Zlatiboru je bilo zanimanje koje se zadržalo decenijama. Istražujući na Tari, sreli smo jednog domaćina koji nam je rekao da je čauš 20 ili 30 godina, jer ume da zabavi. Često ima kecelju ili suknju, neku staru žensku haljinu, ili je pocepan i prljav, i tako zabavlja svatove“, navela je ona.

Javno izgovaranje poklona i iznosa koji su gosti darovali mladencima danas može delovati neprijatno, ali je u tradicionalnoj zajednici imalo svoje mesto. Znalo se ko je od gostiju najbliži mladencima i kakav se dar od koga očekuje.

„Tačno se zna ko je najbliži, zna se koliko se daje mladom bračnom paru, bilo da je to u predmetima, što je nekada bilo češće nego novac, ili u stoci, pa čak i zemlji. Oni koji su dalji imali su manje, i to se upisivalo i uzvraćalo. Sve mora da bude uz dar“, istakla je Marijanović.

Ovaj običaj pokazuje da su darivanje i uzvraćanje poklona oduvek bili deo društvenih odnosa, dok su se njihovi oblici menjali u skladu sa vremenom i životnim okolnostima.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu.