Šta krije surova svakodnevica niške dece sa ulice: "Hitno nam treba svratište - najveća pretnja je trgovina ljudima"
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Deca koja žive, rade ili prose na ulicama naših gradova svakodnevno su prepuštena sama sebi. Iza svakog ispruženog dlana stoji priča o siromaštvu, disfunkcionalnim porodicama i ekstremnim rizicima kojima su ova deca izložena po kiši, snegu i teškim vremenskim uslovima. O surovoj svakodnevici dece sa ulice, ali i o projektu "Bezbrižna i sigurna: sprečimo nasilje nad decom koja žive, rade i prose na ulici i žive u siromaštvu", koji je sproveo Niški centar za devojke uz podršku Evropske komisije, za Euronews Srbija govorila je Marta Stanojević.
Iako zvanična statistika izostaje, realnost na terenu jasno pokazuje razmere ovog problema. Deca su na ulici jer nemaju drugog izbora, a opasnosti koje ih tamo vrebaju su višestruke.
"Nemamo nikakvo istraživanje koje pokazuje broj dece koja su na ulici. Činjenica je da ih ima na svakom koraku. Neka od njih su naši korisnici koji su prošli kroz ovaj projekat. I oni su na ulici zato što nemaju drugo rešenje, nemaju izlaza. Svakako, najveći rizik jeste trgovina ljudima, ali tu postoje i drugi rizici, kao što su rizik od fizičkog, psihičkog nasilja, kao i zdravstveni rizici, zato što su ta deca tu i po kiši, i po snegu, po raznim vremenskim uslovima. Ona prose ili rade, ili su prosto tu sa svojim porodicama", rekla je ona.
Kroz edukativne i kreativne radionice Centra za devojke prošao je značajan broj dece, ali i njihovih majki, koje su uglavnom samohrane. Poverenje koje su izgradile sa aktivistkinjama otvorilo im je vrata ka sistemskim pravima koja su im do tada bila nedostupna.
"Oko 42 dece je prošlo kroz te radionice. Govorili smo o tome šta je nasilje i kako bi mogli da se zaštite, odnosno kome da se obrate kada imaju neku nasilnu situaciju. Takođe, oko deset majki je prošlo naše radionice - što razgovore o tome šta je nasilje, što neke druge vrste kreativnih radionica, pa su se i one malo opustile i uvidele nekako da smo mi osobe od poverenja kojima mogu da se otvore. Sa tim majkama smo radili i neke druge stvari, kao što su ostvarivanje socijalnih prava, prava na vrtiće, upis dece u škole", navodi Marta Stanojević.
Projekat je doneo i važne pobede koje pokazuju da je promena moguća kada se porodici pruži adekvatna i dugoročna podrška. Jedan od najsvetlijih primera je majka koja je, uz pomoć Centra, potpuno transformisala život svoje porodice.
"Došla nam je mama sa četvoro dece i s njom smo radile. To je malo duži proces. Ona nam se javila zato što je imala nasilnu situaciju, izašla je iz tog nasilja i trebala joj je naša podrška. S njom smo radile dugo - od toga da se ona osamostali, do toga da upiše decu u vrtić. Sada nam je skoro rekla da je počela da ima više vremena za sebe jer su sva deca išla što u vrtić, što u školu. Ona se i zaposlila. To je jedna lepša priča na koju smo ponosne i koju smo uspele da ostvarimo tokom ovog projekta", ističe ona.
Ipak, da bi ovakve priče postale pravilo, a ne izuzetak, neophodna je čvršća saradnja institucija i politička volja. Trenutni napori počivaju uglavnom na entuzijazmu pojedinaca, dok sistemski odgovor na ovaj višedecenijski problem i dalje izostaje.
"Ovo je problem višedecenijski i neće se rešiti preko noći. Postoji želja pojedinaca u institucijama koji rade na ovu temu. Organizovali smo jedan trening sa institucijama i 20 različitih osoba je prisustvovalo, iz institucija i nevladinog sektora. Pokazalo se da postoji želja pojedinaca, ali neko sistemsko rešenje ne postoji. Mi možemo da napravimo neke manje pomake u ovome što radimo, ali da bi se ovaj problem rešio, nije dovoljno da samo pojedinci rade na tome. Potrebno je da se i donosioci odluka uključe i potrebno je da postoji politička volja da bi se ovaj problem zapravo rešio", navodi ona.
Centar za devojke je u jednom periodu obezbeđivao smeštaj za ovu decu, ali zbog nedostatka finansijskih sredstava taj prostor više ne postoji. Marta Stanojević apeluje na lokalnu samoupravu da prepozna važnost postojanja sigurnog mesta za najugroženije.
"Vrlo je značajno da deca imaju gde da se okupaju, da pojedu obrok, da se sklone od vremenskih nepogoda. Tako da, to je vrlo značajno, ali nažalost, to bi trebalo i grad da preuzme - da otvori neko svratište ili nešto slično. Da bi se deca sklonila sa ulice, vratila u obrazovni sistem i dobila šansu za sigurniju budućnost, glas civilnog sektora moraju čuti oni koji donose odluke. Razgovor i prepoznavanje njihovih problema u sistemu prvi su i najvažniji koraci na tom putu", navela je.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)