Pripreme za malu maturu: Kada početi sa učenjem i koliko koštaju privatni časovi?

Iako je završni ispit za osmake tek u junu naredne godine, mnogi učenici i roditelji već u prvim mesecima školske godine razmišljaju o pripremama za upis u srednju školu. Dodatna nastava, privatni časovi i probni testovi sve su češći deo pripreme za malu maturu, ali se postavlja pitanje kada je pravo vreme da se počne sa učenjem, koliko je dodatne podrške zaista potrebno i kako izbeći pritisak koji može da utiče na detetovo samopouzdanje.

Sagovornice Euronews Srbija, naučna saradnica Instituta za srpski jezik SANU Jovana Šćepović, dečja psihološkinja Branka Tišma i nastavnica Jelena Makević, saglasne su da je za uspešnu pripremu najvažnije pronaći meru između učenja, školskih obaveza i slobodnog vremena, uz uvažavanje individualnih potreba i interesovanja svakog deteta.

Prema iskustvu Jelene Makević, koja organizuje pripremnu nastavu za osmake i buduće studente, učenici sa pripremama mogu da počnu već u septembru, dok grupni programi najčešće počinju u oktobru, novembru i februaru. Pravo vreme zavisi od predznanja učenika, njegovih ambicija i mogućnosti da pripreme uklopi sa redovnim školskim i vannastavnim obavezama.

Jovana Šćepović ocenjuje da je osam do devet meseci kontinuiranog rada više nego dovoljno za pripremu završnog ispita.

„Kada bi krenuli da se pripremaju u oktobru ili novembru, stigli bi sve lepo da rasporede i da uklope ono što je mnogo važnije, a to je život. Mala matura jeste važna, ali ona je samo jedan aspekt i deo života“, navela je Šćepović.

Branka Tišma, međutim, ističe da priprema za malu maturu zapravo počinje od prvog dana osnovne škole, kada deca stiču radne navike, usvajaju znanja i uče kako da organizuju svoje vreme, pamte gradivo i prepoznaju oblasti u kojima im je potrebna dodatna pomoć.

Prema njenim rečima, važnu ulogu imaju i inicijalni testovi na početku školske godine, koji nastavnicima pomažu da utvrde šta su učenici zapamtili i koje oblasti treba dodatno obraditi.

Koliko košta pripremna nastava?

Cena priprema zavisi od škole, nastavnika, načina rada i obima usluga koje su uključene u program.

Makević navodi da se u školi u kojoj radi grupna pripremna nastava plaća od 6.300 dinara mesečno za ranije prijave, dok je cena individualne nastave 12.000 dinara mesečno.

Ona naglašava da roditelji prilikom izbora programa treba da provere šta je sve uključeno u cenu, jer priprema ne mora da podrazumeva samo jedan čas ili dvočas nedeljno.

U programu koji opisuje, učenici dobijaju štampane materijale, pristup platformi sa zadacima i vežbama, redovno testiranje, analizu rezultata i izveštaje za roditelje. Časovi se održavaju onlajn, a učenici između susreta samostalno rade zadatke.

Euronews Srbija

Cilj takvog pristupa je da se gradivo obnavlja postepeno, a da se učenici dovoljno rano upoznaju sa formatom završnog ispita. Tako, na primer, učenici koji su pripremnu nastavu počeli u oktobru već krajem tog meseca mogu da rade prvu simulaciju testa.

Ipak, dodatni časovi nisu neophodni svakom detetu. Makević navodi primer učenika koji je prošle godine ostvario maksimalan broj bodova pripremajući se uz besplatne sadržaje koje je objavljivala.

Kako ističe, mnogo zavisi od detetove upornosti, samostalnosti i vremena koje je spremno da uloži u učenje.

Privatni časovi i pritisak roditelja

Sve veća potražnja za privatnim časovima otvara i pitanje da li učenici danas imaju dovoljno podrške u redovnom obrazovnom sistemu ili dodatnu nastavu biraju kako bi povećali šanse za upis željene škole.

Makević ističe da postoje različiti putevi do uspeha i da odluka o privatnim časovima zavisi od potreba učenika i mogućnosti porodice. Individualni rad može da bude prilagođen detetu, dok se u redovnoj nastavi nastavnici često istovremeno usmeravaju na veći broj učenika.

Sagovornice upozoravaju da dodatna podrška ne bi trebalo da preraste u preveliko opterećenje. Tišma ukazuje na to da roditelji često strahuju više nego što je potrebno, jer na školovanje gledaju kroz širu perspektivu detetove budućnosti.

Euronews Srbija

Pritisak ne mora uvek da bude izrečen direktno. Poruka da dete ne mora da ima sve petice, ali da mora sve da zna, može da stvori očekivanja koja učenik teško ispunjava.

„Ti pritisci vrlo lako pređu na decu i, kada se pretera, zapravo ih blokiraju, guraju u suprotstavljanje, nezainteresovanost ili u osećaj da će roditelji sve završiti“, upozorila je Tišma.

Zbog toga je važno da roditelji razgovaraju sa decom i procene da li im je potrebna dodatna pomoć, umesto da pripremnu nastavu podrazumevaju kao obavezan korak.

Kako smanjiti tremu pred završni ispit?

Jedan od načina da učenici lakše savladaju strah od završnog ispita jeste da se dovoljno rano upoznaju sa njegovim formatom i uslovima polaganja.

Makević smatra da se trema smanjuje kada učenici bolje poznaju gradivo, metodologiju rešavanja zadataka i tipične greške. Redovno vežbanje i probni testovi pomažu im da steknu sigurnost i nauče kako da rasporede vreme tokom ispita.

Tišma ukazuje na to da treba razlikovati poznavanje gradiva od poznavanja same ispitne situacije. Učenici, osim što treba da nauče gradivo, moraju da znaju i kako izgleda polaganje, koliko traje i kakva pravila važe tokom testa.

Važno je i kako odrasli reaguju na greške i rezultate probnih testova. Umesto da lošiji rezultat predstavljaju kao katastrofu, roditelji i nastavnici trebalo bi da ga iskoriste kako bi utvrdili šta učenik zna, a na čemu još treba da radi.

Šćepović ističe da je korisno tražiti od deteta da objasni kako je došlo do određenog odgovora, jer se tako proverava da li je gradivo zaista razumelo ili je odgovor dalo napamet.

Sagovornice naglašavaju i značaj ponavljanja osnovnih pojmova. Čak i odlični učenici mogu da pogreše u elementarnim stvarima ako se na njih ne vraćaju tokom učenja.

Slobodno vreme je jednako važno kao učenje

Uz redovnu nastavu, domaće zadatke, privatne časove i vannastavne aktivnosti, učenicima često ostaje malo vremena za igru i druženje.

Tišma upozorava da su san, pravilna ishrana, druženje sa vršnjacima i vreme provedeno sa porodicom podjednako važni za razvoj deteta. Prema njenim rečima, nije dovoljno da roditelji i deca samo borave u istom prostoru, već je važno da zajedno učestvuju u svakodnevnim aktivnostima i razgovaraju.

Zajedničko pripremanje obroka ili druge porodične aktivnosti mogu da budu prilika za spontan razgovor, bez pretvaranja svakog susreta u ispitivanje o ocenama i školskim obavezama.

Izbor srednje škole ne određuje čitav život

Priprema za malu maturu podrazumeva i razmišljanje o izboru srednje škole, ali sagovornice ističu da decu ne treba prerano opterećivati odlukama o budućoj karijeri.

Makević navodi da učenici neretko promene mišljenje o željenoj školi i neposredno pred završni ispit. Zbog toga je važno utvrditi da li izbor proizlazi iz njihovih interesovanja ili iz želja roditelja, uticaja vršnjaka i predstava o tome koje je zanimanje najisplativije.

„Mala matura nije konačnica. Ona jeste važan faktor i važan deo života, ali koliko ljudi znate koji su promenili karijeru i u četrdesetim i u pedesetim i sasvim vode drugačije poslove od onih koje su možda zamišljali“, rekla je Makević.

Tišma preporučuje da učenici, uz razgovore sa roditeljima i nastavnicima, prođu i profesionalnu orijentaciju kako bi bolje prepoznali svoja interesovanja i sposobnosti. Takođe, savetuje da prilikom popunjavanja liste želja navedu što veći broj škola koje bi želeli da upišu, kako bi imali više mogućnosti u zavisnosti od ostvarenih bodova.

Zaključak sagovornica je da dobra priprema ne podrazumeva samo savladavanje gradiva i ostvarivanje što boljeg rezultata. Jednako je važno da učenici razviju samostalnost, upoznaju svoje sposobnosti i nauče da se nose sa greškama, uz podršku odraslih koja ih ohrabruje, a ne dodatno opterećuje. 

Bonus video: