Egzotični specijalitet iz Dunava - bodljobradi rak bi od sada mogao da se nađe na tanjirima u Vojvodini

Komentari

Autor: Euronews Srbija

15/05/2022

16:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Rak iz Dunava mogao bi da postane novi gastronomski specijalitet Vojvodine, kažu sa Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu. Oni kažu da su uvereni da bi on mogao da se "nađe na tanjiru" i da bi njegovo upisivanje u jelovnike pomoglo da se ekosistem jedne od najvećih evropskih reka i njenih pritoka zaštiti od ove, kako kažu, invazivne i štetne vrste.

Upravo zbog toga započeta su istražavanja koja su do sada pokazala da je meso raka zdravstveno bezbedno i da ima nutritivni kvalitet, a da bi postao deo gastronomske ponude, potrebno je da se menja i zakonska regulativa.

Meso bodljobradog raka iz Dunava nedavno je imalo prilku da proba trideset profesionalnih kuvara iz domaćih restorana i hotela, ali ne u sali nekog lepo dekorisanog resotrana već na Naučnom institutu za tenhnologiju u Novom Sadu. Oni su trebali da obrate pažnju da li je meso ukusno, kakve su mu aroma i tekstura, ali i da li je elastično i žvakljivo.

Maja Banjac sa Departmana za gastronomiju PMF kaže za Euronews Srbija da su dosadašnji utisci o kvalitetu i ukusu mesa dobri, kao i da poseća na pileći file.

"Istraživanja koja su do sada rađena kazuju da je meso veoma hranljivo. Čak ga porede sa pilećim fileom. Ima veliki sadržaj proteina. Što se tiče gastronomskog potencijala, on je velik - tako bismo najlakše mogli da ga opišemo", kaže Banajc.

Kako je priča o bodljobradom raku otišla u neočekivanom i opasnom smeru

Osim kao dodatak gastronomskoj ponudi Vojvodine, na Naučnom institutu za prehrambene tehnologije, uvrštavanje bodljobradog raka na jelovnike vide i kao način da se njegova brojnost u Dunavu smanji.

Naime, i ako je stanovnik te reke tek jedan vek, u proteklih par decenija postao je dominantan. U ekosistem Dunava uveden je u Nemačkoj kako bi povećao brojnost rečnih rakova, međutim priča je otišla u neočekivanom smeru. Međuitm, kako za Euronews Srbija kaže Ivana Čabarkapa, Naučni institut za prehrambene tehnologije Novi Sad, ta vrsta proširila se na račun ostalih.

"Njena invazivnost se pre svega ogleda u prenosu bolesti - račije kuge, na koju je sama vrsta otporna ali nisu otporne ostale vrste rakova. I to je dovelo u velikoj meri do ugroženosti autohtone vrste raka, gde je on zaštićena vrsta i trenutno se nalazi na crvenoj listi zaštićenih vrsta", kaže Čabarkapa.

Inače, bodljobradi rakovi razmnožavaju se dva puta godišnje, a ženka snese do 370 jaja. Na Institutu za prehrambene tehnologije pojašnjavaju da ta vrsta zbog toga izaziva ekološku katastrofu, jer osim što uništava autohtonog dunavskog raka, uništava i riblji fond. Jasmina Lazarević sa ovog instituta kaže da ga ima u pritokama Dunava i u gotovo svim zemljama Evrope.

"Prosto, ta invazivnost nas je zaintrigirala da vidimo šta je sa našim autentičnim rakom i kako da rešimo tu invazivnost bodljobradog raka dunavskog", kaže Lazarević.

Još jedna namena - biorazgradiva ambalaža

Budući da nema prirodnog neprijatelja, osmislili su projekat čiji je cilj da ga nađu. Namera je da njegov predator postane čovek, a da umesto ekološki štetne, ta vrsta postane višestruko korisna. Osim za ishranu, mogao bi se koristiti i za izradu biorazgradive ambalaže, jer mu je ljuštura bogata hitinom.

Međutim, da bi išta od toga bilo moguće, jedan od prvih korak morala bi biti izmena zakonske regulative, budući da je dozvoljeno njegovo izlovljavanje, ali ne i trgovina.