Verbić: Po nivou pismenosti Srbija među 30 zemalja u svetu

Rezulati popisa stanovništva pokazali su da je broj nepismenih stanovnika u Srbiji ispod jedan odsto, odnosno 38.000. Međutim, broj onih koji nisu završili osnovnu školu je gotovo 10 puta veći, oko 357.000, što je grad veličine Novog Sada. Pismenim se smatraju svi stariji od 10 godina sa završenih četiri razreda osnovne škole.

Broj nepismenih ili sa nepotpunom osnovnom školom nije iznenađenje za bivšeg ministra prosvete Srđana Verbića. On je za Euronews Srbija rekao da je to rezultat koji je na nivou ostalih evropskih zemalja, kao i da po nivou pismenosti Srbija spada među 20-30 zemalja u svetu.

"To što imamo 350.000 ljudi bez završene osnovne škole je očekivano, jer mi u toj najstarijoj grupi građana i dalje imamo ljude koji nikada nisu išli u školu. Ako pogledamo mlađe tamo ih praktično nema, zapravo ima ih neuporedivo manje. Taj jedan posto nepismenih je rezultat koji je na nivou ostalih država u Evropi. Po nivou pismenosti spadamo među 20-30 zemalja u svetu", rekao je Verbić.

Rezultati pokazuju da je, posmatrano prema polu, broj žena koje su bez školske spreme i nepotpunog osnovnog obrazovanja dvostruko veći u odnosu na broj muškaraca, pošto je njihov udeo u ovoj kategoriji 247.375 (8,38 odsto), a udeo muškaraca 110.031 (4,02). 

Verbić kaže da taj podatak može pogrešno da se tumači.

"Lako bi bilo zaključiti da žene mnogo lakše napuštaju školovanje i da nikada ne završe osnovnu školu. Ovo je posledica nečeg drugog. Žene žive duže i u najstarijoj kategoriji ima mnogo više žena nego muškaraca. Ako ih ima više onda i onih bez školske spreme ima više. To je razlog zašto imamo ovde drastičnu razliku", naveo je Verbić.

Digitalna pismenost

Oko 46 odsto stanovnika starosti 15 i više godina mogu se smatrati kompjuterski pismenim, odnosno da umeju da obavljaju tri osnovne aktivnosti na kompjuteru, tabletu, mobilnom telefonu, rezultati su popisa.

Oko 30 odsto njih samo delimično poznaje rad na računaru, odnosno zna da pronađe informacije na internetu ili ume da koristi neku od aplikacija za elektronsku komunikaciju ili računar za unos teksta. 

Takođe, 24 odsto stanovništva smatra se kompjuterski nepismenim, pošto ne ume da obavlja nijednu od gorenavednih navedenih aktivnosti. U periodu između dva popisa procenat kompjuterski pismenih lica u ukupnom stanovništvu starosti 15 i više godina porastao je sa 34,21 odsto na 45,73 odsto.

profimedia

Verbić smatra da broj digitalno pismenog stanovništva odgovara potrebama društva. 

"U zemljama gde je elektronska trgovina i gde se sve obavlja preko računara, tamo i stariji građani moraju da usvoje i aktiviraju veštine rada na računaru. Kod nas to nije potrebno. Neke druge stvari smo prepoznali - korištenje društvenih mreža i aplikacija za komunikaciju preko interneta vajber, skajp. To svi znamo da radimo. Zbog toga imamo dosta onih koji su delimično pismeni", objašnjava on.

Navodi da ima stvari koje većini građana nisu potrebne, kao što je kreiranje tabela u Exelu.

"Većina stanovništva nije imala potrebu da kreira tabele u Exelu. Oni su na popisu rekli ne znam sve četiri stvari koje ste me pitali, znam dve ili tri. Mislim da je ovo realan pokazatelj onoga što su potrebe u našem društvu. Da postoji potreba, više ljudi bi se aktiviralo", naveo je Verbić.

Povećan broj ljudi sa višim i visokim obrazovanjem

Kada je u pitanju osnovno i srednje obrazovanje, 19,06 odsto muškaraca naspram 16,44 odsto žena završilo je osnovnu školu, a diplomu srednje škole steklo je 58,40 muškaraca u poređenju sa 48,14 odsto žena. 

U poređenju sa podacima RZS-a iz 2017. godine (bez KiM), posmatrano prema polu, primetna je promena u broju žena koje imaju osnovno obrazovanje, pošto je 2017. više žena nego muškarca imalo završenu osnovnu školu, a sada je suprotno. Takođe se i udeo žena sa završenim osnovnim obrazovanjem smanjio.

Tanjug/ Tanja Valič, Dragan Kujundžić, Unsplash

S druge strane, udeo žena koje su stekle više ili visoko obrazovanje u ukupnom broju žena starosti 15 i više godina, veći je nego udeo muškaraca sa višim i visokim obrazovanjem u ukupnom broju muškaraca iste starosti - u ukupnoj populaciji 24,3 odsto i 20,73 odsto muškaraca ima diplome visokih ili viših škola. Sličan trend pokazuju i podaci zabeleženi 2017. godine.

Najveći udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem zabeležen je u beogradskim opštinama Vračar (61,8 odsto), Novi Beograd (50,4 odsto), Savski venac (53,7 odsto) i Stari grad (59,0 odsto), a najmanji udeo osoba sa višim i visokim obrazovanjem je u opštinama Malo Crniće (5,6 odsto), Žabari (6,1 odsto) i Gadžin Han (6,6 odsto).

U periodu između popisa iz 2011. do 2022. godine, povećan je udeo građana sa višim i visokim obrazovanjem sa 16,24 odsto na 22,44 odsto, kao i udeo onih sa srednjim obrazovanjem sa 48,93 odsto na 53,08 odsto, dok je postotak onih bez školske spreme i sa nepotpunim osnovim obrazovanjem smanjen sa 13,68 odsto na svega 6,28 odsto.