Optužnice protiv Srba na KiM za navodne ratne zločine: "Svedoci se posle dve decenije sete da je neko nešto uradio"

I 26 godina posle završetka oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji, u Prištini su sve ćešće optužnice za ratne zločine, uglavnom protiv Srba. Poslednja, za navodni ratni zločin u Đakovici, podignuta je protiv dvadesetorice ljudi, za kojima je raspisana poternica jer su nedostupni kosovskom pravosuđu. Proveravali smo da li su optužnice potkrepljene dokazima i kako se odvijaju suđenja?

Ratne zločine, počinjene na Kosovu, do 2008. godine je istraživao UNMIK, a nakon njega EULEKS, koji je posle deset godina predmete predao Specijalnom tužilaštvu Kosova i lokalnim sudovima.

"Samo da vam kažem da je do 2018. godine ukupno četvoro nealbanaca, četvoro Srba, bilo pravosnažno osuđeno za ratne zločine. A sada, za nepunih sedam godina, ako se ne varam, imamo već devet ili deset pravnosnažno osuđenih i prvostepeno osuđenih - otprilike, četiri do pet ljudi", rekako je advokar Ljubomir Pantović.

U Hagu se sudi čelnicima Oslobodilačke vojske Kosova, dok u Prištini trenutno nema Albanaca okrivljenih za ratne zločine. Iz tamošnjeg suda saopštavaju da je zakon jednak za sve, bez obzira na nacionalnu pripadnost, dok advokati optuženih Srba  tvrde da se optužnice protiv Srba podižu bez kredibilnih dokaza i temeljne istrage.

"Jedino dokazno sredstvo su svedoci. Svedoci koji posle 20, 24, 25, 26 godina od događaja pričaju i naravno uvek okrivljuju onog koji je pritvoren pod sumnjom za ratne zločine. Nema kredibilnih dokaza", istakao je Pantović. 

Advokat Dejan Vasić ukazuje na neke slučajeve ističući da je, npr. Žarko Žarić iz Istoka šest godina živeo u svom selu Ljubožda među svim tim svedocima koji su se četvrt veka kasnije setili da je on nešto uradio za vreme rata.

Kosovski zvaničnici, posebno iz još uvek vladajućeg Pokreta Samoopredeljenja često optužuju državu Srbiju da je na Kosovu počinila, kako kažu, genocid i da će zbog toga podneti tužbu međunarodnom sudu. To je, smatraju pravnici, pritisak na pravosuđe i zato presude ne vide kao pravedne i zasnovane na zakonu i istini.

"Vidim to kao želju i tužilaštva i suda da te ljude koji su optuženi proglase krivim, jer ta velika priča o ratnim zločinima, o genocidu treba da se pokrije, da tako kažem, sa što većim brojem osuđenih lica", naveo je Pantović.

"Drastičan je primer Zlatana Krstića koga niko od svedoka nije optužio, koji su rekli - videli smo ga među sto policajaca. Da li ste ga videli nešto konkretno da radi? Ne. Četrnaest i po godina zatvora je dobio za to", ukazao je Vasić.

Odbranu za oko pedesetoro Srba, okrivljenih za navodni ratni zločin, kao i onih koji su u pritvoru ili zatvoru zbog političkog progona, obezbeđuje Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Za njihove porodice je Vlada Srbije pre nekoliko dana obezbedila i jednokratnu pomoć u iznosu od po 300.000 dinara.

Milenković: Mnogo je političkih zloupotreba

Komentarišući optužnice protiv Srba Marko Milenković iz Nove društvene inicijative je rekao za Euronews Srbija da sve sve dešava u trenutku kada zaista ne postoji poverenje srpske zajednice prema kosovskim institucijama.

"Srbi gotovo da ne učestvuju u radu kosovskih institucija i tu postoji jedan ozbiljan raskorak, pre svega u poverenju da te institucije rade posao kako treba. Kada neko od Srba bude uhapšen, često se taj postupak protiv njega povede ne kao protiv nekog lica koje odgovara za neko određeno delo, već je to narativ - kako u medijima, tako i u političkom aspektu, čak i u nekim institucionalnim strukturama - da je to suđenje protiv Srbina za ratni zločin", rekao je Milenković. 

Kako napominje, Srbi imaju nezavidan tretman i mnogo je političkih zloupotreba.

"Dešava se jedan ozbiljan raskorak u smislu poverenja Srba u ove institucije. Uopšte, Srbi nekako kroz ove postupke imaju utisak da je cela srpska zajednica zloupotrebljena, da se postupci vode u političke svrhe, da se jednostavno na neki način čak i režiraju, kada potreba za takvim postupcima postoji", rekao je. 

Dodao je i da advokati ponavljaju da se i pritvor kao jedan mehanizam često zloupotrebljava.

Kada je reč o broju slučajeva pre i posle 2018. godine, Milenković je rekao da postoji utisak nejednakog pristupa i da se postupci dovode u kontakt sa Samoopredeljenjem, pre svega zbog nedostatka rezultata u nekim drugim segmentima.

"Samoopredeljenje koristi srpsku zajednicu kako bi izgradilo na neki način biračko telo. Ali mi, sa druge strane, nemamo neku otpornost od strane većinske albanske zajednice prema tim pitanjima i često imamo, dakle, taj neki vid društvenog konsenzusa po tom pitanju - da ako je neko Srbin, verovatno je pretpostavka da je on kriv. Dakle, nemamo te ravnopravne i korektne postupke", istakao je naš sagovornik napominjući da sa druge strane imamo i loš pristup međunarodne zajednice.