Žiofre: Želimo Srbiju u Evropskoj uniji, ali su neophodne reforme

Ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je danas da EU želi Srbiju, ali da se od Srbije očekuje realizacija reformi i geostrateška orijentacija koja je jasno usmerena ka Evropskoj uniji.

"Fokusirano smo na Zapadni Balkan i Srbiju. Ulažemo politički kapital i pažnju ovde, to je važno za Srbiju, ali i za nas. Poruka je da Srbiju želimo u Uniji. Mislimo da Srbija može da donese mnogo toga Evropskoj uniji i potrebni su nam pravi uslovi da bi došlo do njenog članstva, a to je realizacija reformi i promena društva koja će biti potrebna, a vidimo da i mnogi građani Srbije na ulicama Beograda i Srbije takođe zahtevaju promene i reforme", rekao je Žiofre za RTS i istakao da je stvorena prilika za proširenje Evropske unije.

Plan rasta, kako kaže, jeste da se pruže dodatni resursi i integriše ceo Zapadni Balkan u jedinstveno tržište Evropske unije.

"Mi smo reformsku agendu Srbije primili, Evropska komisija sada ocenjuje koliko su na zadovoljavajući način te reforme sprovedene. Klaster 3 je tehnički spreman već tri i po godine, a sada je na zemljama članicama da odluče na osnovu šireg konteksta i to je deo pregovora koji je Srbija prihvatila pre pet godina. Verujemo da će nova vlada, koja je stupila na dužnost prošlog meseca, biti u mogućnosti da sprovede reforme na koje se Srbija obavezala, a one se odnose na medije i energetiku", naveo je Žiofre.

Komentarišući zabranu preleta pojedinim državnicima koji su krenuli put Moskve na paradu povodom Dana pobede nad fašizmom, ističe da se radi o nacionalnim prerogativima zemalja članica Unije.

"To je njihova odluka. Danas slavimo Dan Evrope i to je ono što je meni važno, a ne samo meni, već i mnogim milionima građana Evrope", rekao je Žiofre.

EU 75 godina gradi projekat mira

Kako kaže, Evropska unija već 75 godina gradi projekat mira, prosperiteta i demokratije.

"Mi smo vrlo ponosni na ono što smo postigli i sada imamo 27 zemalja članica. Građani svih ovih zemalja uživaju visoke standarde života i to je ono što je bitno danas. Nažalost, danas imamo agresorski rat koji uništava Ukrajinu. Mi svaki dan vidimo bombardovanje, uništavanje, ubijanje civila. Danas treba biti u Ukrajini, ne u Moskvi", rekao je Žiofre.

Odgovarajući na pitanje zašto nije osudio narušavanje slobode kretanja i prava na rad zaposlenima Radio-televizije Srbije tokom dvonedeljne blokade objekata Javnog servisa, Žiofre navodi da su stavovi EU o važnosti novinarstva uvek bili jasni.

"Trenutno se upravo revidira zakon o javnim servisima, dakle o RTS-u i RTV-u, a kako bi oni bili jači, autonomniji i nezavisniji, i kako bi mogli da integrišu standarde EU. Takođe radimo na drugim zakonima iz medijske sfere i očekujemo i radujemo se novom Savetu REM-a, inkluzivnom i transparentnom procesu, koji će obezbediti da elektronski mediji u Srbiji imaju odgovarajući ambijent, medijski pluralizam i visoke standarde", kazao je on.

Žiofre ističe da bi građani trebalo da imaju mogućnost da dobiju adekvatne informacije i da novinari rade svoj posao. Podvlači da su tokom blokade RTS-a iz EU jasno rekli "novinarima mora da bude omogućeno da rade slobodno i bez pritisaka".

"To smo jasno izrekli, i to se odnosi na sve novinare u Srbiji, pa i na novinare RTS. Takođe novinari imaju obavezu da svim stranama prenose adekvatne informacije", zaključuje Žiofre.