Da li izborna tišina ima smisla u današnjim okolnostima i eri društvenih mreža?

Izborna tišina uoči lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću počela je u ponoć i trajaće do zatvaranja biračkih mesta u nedelju 8. juna, do kada je zabranjeno predstavljanje i promovisanje učesnika izbora na javnim skupovima i u medijima, kao i iznošenje procene rezultata izbora i uticanje na volju birača. Pravo glasa u Kosjeriću ima 8.897 građana upisanih u birački spisak, koji će moći da glasaju za jednu od tri izborne liste. Pravo glasa u Zaječaru ima 47.357 građana. Na izborima za Skupštinu grada Zaječara učestvuje osam lista.   

Kao poslednji predah pred donošenje odluke, izborna tišina u Srbiji počinje 48 sati pre izbornog dana. U tom periodu političarima je zabranjeno obraćanje javnosti, a mediji prestaju sa objavljivanjem bilo kakvih poruka koje bi mogle da utiču na birače. Za nepoštovanje izborne tišine propisane su kazne, ali političke poruke nastavljaju da stižu do birača čak i u danu izbora. 

"CESID je predlagao da se izborna tišina kao institut reformiše, da se ona skrati, da se ograniči, ili na nedelju kada se glasa ili da obuhvati subotu uoči glasanja, da se preciziraju one stvari koje ne smeju da se krše i još važnije da se jasno sankcionišu oni akteri koji krše izbornu tišinu. Mi smo svedoci da je u proteklih nekoliko decenija, ne godina, bilo različitih oblika kršenja predizborne tišine, ali smo veoma retko svedočili sankcijama", naveo je Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a. 

Dok tradicionalne medije obavezuje zakonski okvir, digitalni prostor ostaje gotovo potpuno neregulisan. Kampanje na društvenim mrežama, za koje političke stranke neretko izdvajaju velika sredstva, nastavljaju da žive svojim punim intenzitetom.

U takvom okruženju, postavlja se pitanje - da li izborna tišina ima smisla ako su ovi uticajni kanali komunikacije izuzet iz pravila? Koliki je efekat onih poruka na koje stranke računaju da će ih upravo u predizbornoj tišini poslati preko društvenih mrežama?

"Izborna tišina kao institut, uvek se ponavlja, kad god su neki izbori, kao priča i kao tema odavno nema smisla. Pitanje je da li je i tada kada je postavljena imala smisla. Ona se odnosi na medije i na javne skupove. Zabranjuje promovisanje kandidata i priču o izborima ili o ishodima izbora koji su pred nama", rekao je politikolog i stručnjak za komunikacije Nikola Parun. 

On ističe da to više nema nikakvu funkciju u društvu današnjice, i to ne samo zbog društvenih mreža, već ona može da se zaobiđe na mnogo načina.

"U normalnim okolnostima efekat negativne kampanje koja se dozira ili se tempira, može da ima uticaj na ishod izbora, čak i ključan - da obrne ishod izbora. Izbori u ovim sada nemirnodopskim okolnostima, političkim, mislim da ne mogu da naprave veliku promenu", rekao je. 

Iako se ideja o izbornoj tišini rodila u Evropi pre skoro jednog veka, taj demokratski institut i danas se, pored Srbije, praktikuje u većini evropskih zemalja. U zemljama regiona - BiH i Bugarskoj izborna tišina traje po jedan dan, dok Rumunija i Crna Gora imaju isto kao i Srbija, dva dana izborne tišine. Mnoge zemlje započinju sa izbornom tišinom u danu predviđenom za glasanje, poput Mađarske i Italije, dok u zemljama poput Velike Britanije, Belgije, Holandije i Švajcarske takva praksa ne postoji.