Starović za Euronews Srbija: Srbija ispunjava uslove za otvaranje klastera 3, ali nema garancija

Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune tri medijska zakona, a cilj je, kako je izjavio ministar informisanja Boris Bratina, unapređenje medijskog pravnog okvira, što je od ključnog značaja za jačanje medijskih sloboda. Usvajanje ovih zakona pozdravljeno je i iz Brisela. Naime, komesarka Evropske unije za proširenje Marta Kos ocenila je taj potez kao "ohrabrujući korak", ali i istakla da je važno da Srbija zadrži reformsku dinamiku i nastavi put ka EU.

O sledećim koracima na evropskom putu Srbije za Euronews Srbija govorio je ministar za evropske integracije, Nemanja Starović.

Govoreći o očekivanom otvaranju klastera 3, Starović rekao je da Srbija ima jasno definisane obaveze, među kojima su već ispunjene izmene medijskih zakona, dok još ostaje da se usvoje izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i izaberu novi članovi Saveta REM-a.

"Sasvim je izvesno da će sve to biti rešeno pozitivno i da će biti realizovano na prvoj sednici Narodne skupštine u julu. Time ćemo ispuniti sve neophodne preduslove za održavanje međuvladine konferencije do kraja jula i otvaranje klastera 3, na koji čekamo već tri i po godine“, rekao je Starović.

On, međutim, dodaje da nema garancija da će se klaster zaista otvoriti, jer je potrebna jednoglasna saglasnost svih 27 država članica EU.

"Imamo uveravanja Evropske komisije i brojnih članica da će, ako Srbija ispuni obaveze, uslediti i odgovarajuća valorizacija. Ipak, iskustvo nas uči da uvek postoji mogućnost da neka država uloži veto“, rekao je ministar.

Euronews Srbija

Oslabljena podrška građana EU integracijama

Govoreći o padu podrške građana EU integracijama, Starović je izrazio rezervu prema rezultatima istraživanja koje ukazuju na podršku manju od 40 odsto. Naveo je da istraživanje sprovedeno za potrebe RTS-a pokazuje podršku od 45 odsto i dodao da bi, ako se izuzmu neodlučni, većina izašlih građana na referendumu verovatno glasala za članstvo.

"Podrška od 40 do 45 odsto je visoka uzevši u obzir da sve ovo traje jako dugo. Postoji zamor, određena vrsta razočaranja. Mnogi koji su podržavali evropski put sada su umorni. Na nama je da vratimo energiju i objasnimo koristi koje smo do sada imali", rekao je Starović, ističući da je EU Srbiji uplatila više od četiri milijarde evra kroz različite programe.

Kosovo kao uslov?

Na pitanje koliko uslovljavanje pitanjem Kosova utiče na stavove građana, Starović odgovara da takva obaveza formalno ne postoji u pregovaračkom okviru, ali priznaje da pojedine članice EU imaju očekivanja.

Kako je dodao, moramo razumeti realnost i prilagoditi svoj pristup.

"Važno je i to što se proširenje EU vratilo kao važna tema", naveo je on te istakao da "pre 10 godina to nije bio slučaj“.

Dvostruki aršini u proširenju

Govoreći o napretku Crne Gore i Albanije, Starović je istakao da te zemlje nemaju teritorijalne sporove poput Srbije, što im olakšava put. Ukazao je i na razliku u metodologiji: dok Albanija otvara klastere bez otvarajućih merila, Srbija mora da ispuni precizno definisane uslove za svaki klaster.

"Albanija je dobila 'brzu traku'. Crna Gora i Srbija su prošle godine prednjačile u procesu. Mi samo tražimo jednake šanse", poručio je Starović.

On je zaključio da je današnja Srbija spremnija za članstvo nego neke zemlje koje su pristupile EU 2007. godine, ali da o članstvu odlučuje politička realnost, ne samo ispunjeni tehnički uslovi.

"Na nama je da ispunimo sve preduslove i da budemo spremni kada se vrata otvore - da kroz njih odlučno uđemo", rekao je Starović.

Ceo razgovor sa ministrom za evropske integracije pogledajte u videu iznad teksta.