Kako žive Srbi na KiM: Nesigurni u svojim kućama, bez prava na jezik, dinar, čak i biblioteke
Komentari13/07/2025
-18:10
Posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma i završetka sukoba na Kosovu i Metohiji, međunarodne mirovne snage Ujedinjenih nacija, stacionirane su na tom području, kako bi obezbedile mir u bezbednost za sve građane, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Proveravali smo, kako više od dve i po decenije kasnije, žive Srbi na Kosovu i Metohiji.
Manjina u svojoj zemlji, nesigurni u svojim kućama, bez prava na svoj jezik, pismo, zastavu. Bez prava na srpske opštine, korišćenje dinara, čak i na biblioteke. To je život jednog Srbina na Kosovu i Metohiji.
"Šta će da bude, ne znam. Možda vi nešto znate bolje, ali koliko se ovde razumem, muka, nemaš gde. Tu su mi deca, troje dece imam, radim ovde da ih odškolujem, da ih izvedem malo na put, ništa drugo", kaže jedan stanovnik Severne Mitrovice.
"Imaju nameru da nas što više suzbiju, da ne kažem proteraju, šta drugo... Oni se vraćaju, a naši ne mogu da se vrate nigde", navodi drugi.
Povratak na svoja ognjišta, preko 350.000 proteranih Srba, na nivou je statističke greške i tema je o kojoj se odavno ne priča.
"Zašto nema povratka u urbane sredine posebno, zašto je povratak namenjen samo u ruralnim sredinama gde ljudi posle par meseci, par godina odluče da se isele jer prosto takav vid povratka je neodrživ. I mislim da je kosovska vlada toga jako svesna i da prosto neke stvari čini kako bi promenila situaciju na terenu", ističe novinarka Ana Marija Ivković.
Na terenu se situacija svakodnevno menja, hapšenjem i proterivanjem preostalih Srba, neproverenim optužbama i osudama, a za kosovske institucije, stradalnici su samo Albanci.
Povezane vesti
"Pitamo se, zašto su srpske žrtve diskriminisane, zašto zamenjuju zločince i žrtve, zašto nam se i dalje otima istina? Porodica kidnapovanih je sve manje, mnogi naši članovi porodica, od tuge i bola nisu mogle da nastave sa ovako teškom borbom i nisu više među živima, mnogi od naših članova porodica kidnapovanih i nestalih su stari, bolesni, bez člana porodica i bez svojih ognjišta", kaže Silvana Marinković iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na KiM.
Koga nisu primorali da proda ili napusti svoje ognjište, vlasti u Prištini pokušavaju da oteraju uzurpiranjem državne, crkvene ili private imovine ili nezakonitom eksproprijacijom.
"To je jedna redovna praksa privremenih struktura u Prištini koje i tako postupaju sa svom imovinom koja je bila ili jeste i dalje naravno formalno pravno u vlasništvu srpske države, srpskog društva, pa čak i privatnih lica i građana Srbije i slično. Da ne govorimo o svim bezbrojnim primerima do sada kada je u pitanju uzurpacija imovine, otimanje imovine, dakle sve ono što se protivpravno vrši nad imovinom koja je nealbanskog porekla, a koja se sada svojata i preidentifikuje i primenjuje i predstavlja navodno kao albanska", kaže istoričar Miloš Damjanović.
I dok se dve i po decenije posle oružanog sukoba i dalje dešava progon Srba sa Kosova i Metohije, međunarodne organizacije, Unmik, Kfor i Euleks, uglavnom ćute ili blago osuđuju poteze kosovskih vlasti.
Komentari (0)