Radomirović o Petrovačkoj cesti: Važno je da mi kao novinari podsećamo na to da niko nije odgovarao za ratne zločine

Tačno je 30 godina od zločina poznatog kao Petrovačka cesta, kada su avioni hrvatskog vazduhoplovstva usmrtili 12-oro Srba koji su se povlačili iz Srpske Krajine, posle operacije Oluja. Za taj zločin još niko nije odgovarao, a Zagreb odbija da procesuira odgovorne.

Bosna i Hercegovina, na čijoj se teritoriji zločin dogodio, ništa ne preduzima po ovom predmetu, dok su pravosudni organi u Beogradu odlučili da hrvatskim pilotima sude u odsustvu — kako za taj zločin, tako i za zločin na Prijedorskoj cesti, kod mesta Svodna, kada je ubijeno troje civila, takođe u izbegličkoj koloni.

O zločinu na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti, kao i o drugim temama sa naslovnih strana dnevne štampe, razgovaramo sa Vladimirom Radomirovićem, urednikom portala Pištaljka, koji je događaje na Petrovačkoj cesti iz avgusta 1995. godine jasno okarakterisao kao zločin za koji niko nije odgovarao. 

Euronews Srbija

Naveo je da je to jedan u nizu zločina koji su se desili nad srpskim narodom, da mnogo toga i ne znamo o onome što se dešavalo od devedesetih, a da ni oni koji su trebali da urade nešto da kazne počinitelje tih zločina — ništa nisu uradili.

"Pre svega mislim na organe Bosne i Hercegovine, koji su morali da reaguju na sve zločine koji su se desili na njihovoj teritoriji i da optuže te pilote hrvatskog vazduhoplovstva, koji su, znajući da je to kolona izbeglica, namerno bombardovali te ljude i ubili ih", kaže on. 

On je spomenuo nedavno objavljenu knjigu švajcarskog diplomate Žan-Danijela Ruha, koji je bio ambasador u Beogradu, a pre toga politički savetnik Karle del Ponte u Haškom tribunalu. U knjizi Ruh govori upravo o operaciji  "Oluja“, o zločinima koji su tom prilikom počinjeni, kao i o razlozima zbog kojih niko za te zločine nije odgovarao pred Haškim tribunalom.

"Žan Danijel Ruh, koji ima podatke iz prve ruke, pominje da je Ante Gotovina osuđen prvostepeno na 24 godine zatvora zbog zločina tokom 'Oluje', ali da je kasnije Veće Haškog tribunala, po žalbi advokata Ante Gotovine, ukinulo tu presudu i oslobodilo Gotovinu", navodi sagovornik

Ruh piše da je, kao ambasador Švajcarske u Izraelu, imao prilike da razgovara sa Teodorom Meronom, izraelsko-američkim pravnikom, koji je bio predsednik Tribunala i koji je bio u tom veću koje je oslobodilo Gotovinu.

"Ruh piše da mu je Meron tada rekao da je tužilaštvo napravilo grešku, koje se koncentrisalo na bombardovanje Knina, i da je bombardovanje, granatiranje Knina, bilo ratni zločin jer su mnoge granate padale po građanima, po civilima, i da svaka granata koja je pala na više od 200 metara od nekog vojnog objekta predstavlja ratni zločin", prepričava sagovornik.

Dodao je da Meron kaže da je to bilo neodrživo i da je ta optužnica bila greška, jer nisu bili obuhvaćeni drugi zločini Hrvatske vojske i policije, kao što je progon civila, ubijanje civila.

"Argumentacija tužilaštva Haškog tribunala da je svaka granata koja je pala na više od 200 metara od vojnog objekta ratni zločin, odnosno gađanje civila, bila neodrživa jer bi to vezalo ruke mnogim armijama u svetu i sad Ruh izvodi zaključak da anglosaksonci Britanci i Amerikanci, ništa nisu želeli da dozvole da se napravi presedan i da su želeli svojim vojskama da omoguće bombardovanje civila", objašnjava sagovornik. 

Kaže da Ruh pominje Faludžu u Iraku, gde su Amerikanci počinili ratne zločine, Gazu i onda se  postavlja pitanje da li je sve ono što smo mi prošli devedesetih uticalo na svetsku politiku - ono što vidimo danas.

"Da li je neko, a Ruh pominje Britance i Amerikance, želeo da spreči da eventualno i neko od njihovih generala odgovara i bude optužen za ratne zločine, na osnovu onoga što bi u Haškom tribunalu bilo presuđeno?", pita sagovornik.

Govoreći o godišnjici zločina, kaže da ta vrsta sećanja i podsjećanja mora da bude konstantna, da se ljudi koji su još živi stalno intervjuišu i da to bude sistematizovano.

"Mi imamo, nažalost, to iskustvo iz Drugog svetskog rata i genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima, gde su mnoga ta sećanja ostala potisnuta i nisu nikada zabeležena, i da nije bilo nekih pojedinaca koji su insistirali na tome — ko zna da li bismo imali ovo što danas imamo. Važno je da mi, kao novinari, podsećamo na to da niko nije odgovarao za ratne zločine, ali i da damo glas žrtvama, kako bi naši potomci znali šta se dešavalo u naše vreme i da znaju da smo digli glas protiv te vrste nepravde", podvlači sagovornik. 

Celo gostovanje pogledajte u video klipu na početku teksta