Trideset godina od zločina na Petrovačkoj cesti: Da li će porodice žrtava konačno dočekati pravdu?

Tačno je 30 godina od zločina na Petrovačkoj cesti, kada su avioni hrvatskog vazduhoplovstva usmrtili desetoro Srba koji su se izvlačili iz Srpske Krajine posle operacije "Oluja". Za taj zločin još niko nije odgovarao. Zagreb odbija da procesuira odgovorne, Bosna i Hercegovina na čijoj teritoriji se zločin dogodio ništa ne preduzima po ovom predmetu, dok su pravosudni organi u Beogradu odlučili da hrvatskim pilotima sude u odsustvu za taj, ali i zločin na Prijedorskoj cesti, kod mesta Svodna, kada je ubijeno troje civila, takođe u izbegličkoj koloni.   

Kao da Srbima iz Krajine nije bilo malo nedaća pošto su morali da napuste svoja ognjišta pred naletom hrvatskih snaga, zadesila ih je još veća tragedija. Taman kad su pomislili da su se izvukli na sigurno, borbeni avioni pod kontrolom Zagreba izručili su smrtonosni teret direktno na izbegličku kolonu.

Tada je život izgubilo ukupno trinaestoro ljudi na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti, od toga šestoro dece uzrasta do 13 godina, dok su ranjene 24 osobe.

Srpsko pravosuđe tereti četvoricu hrvatskih oficira da su počinili ovaj ratni zločin - Vladimira Mikca, Zdenka Radulja, Željka Jelenića i Danijela Borovića. Njima se sudi u odsustvu s obzirom na to da su još od početka istrage 2021. godine nedostupni srpskim pravosudnim organima. Oni se terete za ratni zločin protiv srpskog stanovništva, zbog opravdane sumnje da su 7. i 8. avgusta 1995. godine naredili raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti.

Hrvatsko Ministarstvo pravde primilo je optužnicu diplomatskim putem, ali je odbilo da je prosledi svojim državljanima i da na bilo koji način sarađuje sa Srbijom. Tako pripadnici hrvatskog ratnog vazduhoplovstva do danas formalno nisu ni upoznati da su optuženi za ratni zločin.

Kada je marta 2022. godine podignuta optužnica protiv četvorice pilota za ovaj ratni zločin, hrvatski premijer Andrej Plenković je rekao da je ona "politički motivisana" i da se, kako je naveo, Srbija mora suočiti sa svojom prošlošću. Plenković je tada ponovio da će Hrvatska zaštiti optužene pilote. 

"Na dobrom smo putu da do pravde dođe"

Na pitanje da li će porodice žrtava konačno dočekati pravdu, advokat Aleksandar Cvejić je rekao da oni nikada ne bi dočekali pravdu da se pitala Republike Hrvatska.

"Međutim, sada smo na dobrom putu da do pravde dođe posle dugog niza godina i posle istrage koja je neko vreme tapkala u mestu. Bila je sabotirana sa raznih strana, uključujući i domaću. Poslednjih nekoliko godina se otvorila mogućnost da do prave i propisne istrage i dođe. Došlo je do odgovarajućih promena u Tužilaštvu za ratne zločine pre svega, koje su omogućile da se istraga vodi na pravi način. Sada smo konačno na putu da dođemo do presude i do pravde za žrtve"m rekao je Cvejić. 

Kaže da je optužnica podignuta relativno brzo od momenta započinjanja prave istrage, odnosno od momenta kad je tužilac Dušan Knežević preuzeo predmet.

"Međutim, sabotiran je taj postupak od momenta podnošenja optužnice pa do momenta potvrđivanja od strane krivičnog vanraspravnog veća Suda za ratne zločine, našeg suda, što je paradoks. Možda i nije paradoks, to je prosto jedan model ponašanja koji je trajao prethodnih godina, da ne kažem decenija, po kome se može suditi svakome pod uslovom da je Srbin. Ovde je specifično što su optuženi visoki vojni rukovodioci hrvatskog ratnog vazduhoplovstva. Praktično, zbog toga što je to sistem integrisan duboko u ministarstvo odbrane i u hrvatsku državu, došlo se do percepcije da se sudi hrvatskoj državi, što ne mora da znači. I to nije moralo da znači do momenta do kog sadašnja Republika Hrvatska, koja navodno baštini tradicije evropske kulture i prava, nije krenula direktno da sabotira ovaj postupak sa čudnim obrazloženjem da se tu radi o političkom postupku protiv Republike Hrvatske. Ovde nema ni reči političke, a bilo bi da sam ja tužilac", rekao je advokat. 

Sa njegove tačke gledišta, kao jednog od punomoćnika oštećenih, smatra da je optužnica apsolutno čvrsta.

"Moram da kažem da veliku ulogu u ovom postupku igra Tužilaštvo za ratne zločine i služba otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Bez njih ne bi bilo ni ovog postupka, ni samog optuženja", rekao je. 

"Hrvatska jednostrano raskinula sporazum sa Srbijom"

Kako dodaje, optuženima se sudi u odsustvu, ali oni imaju branioce koji koriste sva moguća prava.

"Dakle, njihova prava nisu narušena, odnosno, ako su narušena, narušava ih Republike Hrvatska koja ih sprečava iz svojih razloga, koji su politički i politikantski, da se pozivu odazovu", istakao je. 

Rekao je da je Hrvatska u ovom, kao i u nekim drugim postupcima, apsolutno jednostrano raskinula sporazum koji je imala sa Srbijom.

"Šta ja mislim o tom sporazumu i o njegovom kvalitetu manje je sad bitno, ali je taj sporazum sprovođen vrlo jednostrano. Dakle, sprovođen je onda kada se sudilo konkretno npr. za krivično delo ubistvo ratnih zarobljenika na Ovčari itd. Gde god je Hrvatskoj odgovaralo i gde su Srbi bili optuženi, saradnja se sprovodila maksimalno. Sad kada je došlo konačno do toga da se sudi i nekome sa njihove strane, naprasno se iz tog sporazuma izlazi, što smatram da je teška sramota za hrvatsku državu. Trenutno Hrvatska sebi nanosi više štete nego oni koji su tada naređivali napad na kolone", poručio je Cvejić.

Ukazuje da su se zločini na Petrovačkoj i na Prijedorskoj cesti sedili onog dana kada je "Oluja" zvanično završena, 7. avgusta, ali i sledećeg dana, 8. avgusta, kada nije bilo nikakve potrebe za vojnim intervencijama.

"Drugo, ovo se desilo na teritoriji Bosne i Hercegovine. Treće, ovo se desilo u momentu dok traje još uvek naredba o zabrani leta od strane NATO-a iznad Bosne i Hercegovine. Kako su ovi dobili mogućnost i dozvolu da preleću - to je možda tema šira", rekao je advokat. 

Zašto se zločin nije našao pred sudom u Hagu?

Kaže da je odluka o napadu na kolonu doneta na najvišem nivou i tvrdi da to nije moglo da prođe bez znanja vrhovnog komandanta, predsednika Tuđmana, i po liniji komandovanja, Imre Agotića koji je bio komandant ratnog vazduhoplovstva"

"I Čuletića koji je bio šef operativnog centra, po meni vrlo verovatno i ministra odbrane Šuška. Bez admirala Domazeta koji je šef obaveštajne službe apsolutno do ovoga nije moglo doći. Pritom, ova dva napada nisu jedini napadi koji su se na isti način i po istom modusu odvijali tih dana. Tučena je i Lička kaldrma, kad su ljudi napustili svoje domove, kad nije bilo vojske uopšte, navodno je tučeno skladište municije vojske Republike Srpske Krajine. Tučena je kolona civila. Pritom, taj slučaj je još zanimljiviji od ovog, a biće možda zanimljiv kad se bude otvorio jer je admiral Domazet tada, naredio, nekome sa splitskog vojnog područja da topovima tuče kolonu civila. Mislim da se radi o pukovniku Rajčiću, on je konsultovao generala Gotovinu, i Gotovina mu je rako da to naređenje odbije i ovaj je naređenje odbio. Dakle, Ante Gotovina je direktno prekršio ono što je naređivao admiral Domazet. Pritom, ja mislim da je Ante Gotovina ležao u pritvoru umesto admirala Domazeta. Prosto tako mu je bilo namenjeno sudbinski", rekao je Cvejić. 

Upitan zašto se taj zločin nije našao pred Hagom, advokat je rekao da misli da oni prosto nisu hteli da se upuštaju dalje u nešto što bi ličilo na procesuiranje visokih funkcionera.

"Ovo se ne zaustavlja na komandantima eskadrile ili vazduhoplovnih centara. Oni su to hteli da izbegnu iz nekih razloga, ali ni na koji način nisu zabranjivali našoj službi za otkrivanje ratnih zločina i Tužilaštvu za ratne zločine kome je vrlo dostupna kompletna haška dokumentacija. Dobar deo informacije se odatle crpeo. Prema tome, na neki način i jesu umešani, rekao je Cvejić.