Ključne poruke Štokerove posete, Knežević: "Veliki simbolički akt koji naglšava austrijsku podršku Zapadnom Balkanu"

Beograd je danas bio domaćin značajnog susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i austrijskog kancelara Kristijana Štokera. Na zajedničkoj konferenciji za novinare, Vučić je istakao zadovoljstvo što zajedno sa predsednikom Vlade Đurom Macutom ima priliku da ugosti Štokera i razgovara o ključnim temama bilateralne saradnje, evropskih integracija Srbije i unapređenja odnosa na svim nivoima.

Novinarka Vesna Knežević, komentarišući ovaj susret, istakla je složenost odnosa između Srbije i Austrije, ali i simboliku Štokerove posete. Prema njenim rečima, poseta Beogradu odmah nakon Štokerovih poseta Berlinu, Minhenu, Parizu i Rimu predstavlja snažan signal austrijskog interesa za Zapadni Balkan.

"To treba gledati kao veliki simbolički akt koji naglašava austrijsku podršku evropskim integracijama Zapadnog Balkana", izjavila je Knežević.

Ona je podsetila da Austrija već tri decenije, od ulaska u Evropsku uniju, zastupa interese zemalja regiona, delujući kao njihov "dobronamerni advokat" u Briselu.

Ekonomija i politika: Stubovi saradnje

Tanjug/Rade Prelić

Ekonomska saradnja između Srbije i Austrije bila je jedna od centralnih tema sastanka. Knežević je naglasila da je Srbija najveći trgovinski partner Austrije na Balkanu, dok su austrijski ulagači treći po obimu investicija u Srbiji. Ova činjenica, uz istorijski prijateljske odnose, čini Beč pouzdanim partnerom Beograda.

"Politički Beograd uvek može računati na podršku Beča", rekla je Knežević, dodajući da su odnosi dve zemlje tradicionalno više prijateljski nego suprotstavljeni.

Međutim, Knežević upozorava na određene izazove. Austrija, prema njenim rečima, i dalje smatra Bosnu i Hercegovinu jedinstvenom državom, ne pridajući poseban status Republici Srpskoj, što može biti tačka neslaganja.

"Beč smatra da Bosna ne pripada ni Austriji ni Srbiji, što je svojevrsna kompenzacija za istorijski gubitak uticaja u regionu pre jednog veka", objasnila je novinarka.

Još veći izazov predstavlja austrijska podrška samostalnosti Kosova, što Knežević vidi kao "žilaviju" prepreku u odnosima, s obzirom na to da je međunarodno pravo, prema njenom mišljenju, prekršeno te 2008. godine. Ipak, ona smatra da Štokerova odluka da ne poseti Prištinu i Sarajevo u istom dahu kao Beograd šalje pozitivan signal Srbiji.

Kulturna saradnja: Neiskorišćeni potencijal

Tanjug/Rade Prelić

Pored politike i ekonomije, Knežević je ukazala na ogroman potencijal za produbljivanje saradnje u oblasti kulture i turizma.

"Mislim na jednu vrstu visokog turizma“, rekla je, naglašavajući da Beč, kao prestonica klasične muzike i dom velikih muzeja, može ponuditi više prostora za srpske umetnike.

Prema njenim rečima, srpska moderna umetnost je "totalno zanemarena" u austrijskim muzejima, a savremena umetnost iz Srbije gotovo da nije prisutna.

"Austrija može da uradi više, dok Srbija može da otvori granice i podrži saradnju u srednjem i visokom segmentu kulture i umetnosti", dodala je.

Knežević predlaže da austrijski kulturni programi uključe više srpskih autora, posebno savremenih, jer su izložbe srpske avangarde između dva svetska rata već prisutne, dok savremena umetnost ostaje gotovo nevidljiva. Ovo bi, prema njenom mišljenju, dodatno učvrstilo veze dve zemlje na kulturnom planu.

Austrijska podrška evropskom putu Srbije

Tanjug/Rade Prelić

Kada je reč o evropskim integracijama, Knežević smatra da Austrija ima ograničen uticaj, ali i dalje značajnu ulogu.

"Austrija je uvek bila konstanta u podršci ulasku Zapadnog Balkana u EU“, rekla je, ali i upozorila da trenutna austrijska vlada, nastala pod pritiskom javnosti i sastavljena od tri ideološki nespojive stranke, ima ograničenu snagu.

"Štoker, koliko god želeo, možda nema dovoljno prostora za značajniji uticaj", objasnila je.

Ipak, ohrabruje činjenica da je ova vlada sklonija razumevanju srpskih interesa u spoljnoj politici nego austrijski mediji, koji često negativno izveštavaju o Srbiji. Knežević je istakla da austrijski mediji neretko zatvaraju oči pred složenošću situacije u Srbiji, često je prikazujući kao nedemokratsku.

S druge strane, vlada u Beču pokazuje veću spremnost da sagleda stvari u realnim okvirima i podrži srpski put ka EU.

"Ulazak u EU je strahovito važan za Srbiju. Pogledajte Hrvatsku – njeno članstvo u EU omogućilo je da se nosi s ekstremnim situacijama, poput koncerta Tompsona, bez većih posledica", zaključila je Knežević, naglašavajući važnost evropskog okvira za stabilnost i razvoj.