Lažne informacije u javnom prostoru: Kako stati na put profilima koji direktno podstiču nasilje?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da će biti podnete krivične prijave protiv svih koji šire paniku i izazivaju strah kod građana širenjem dezinformacija o pacijentima koji su navodno povređeni na protestima.
Komentarišući slučaj 16-godišnjeg mladića koji je navodno preminuo posle prebijanja, Lončar kaže da se to nije desilo, a za drugi slučaj muškarca koji je imao prelom rebara, ispostavilo se da je pao sa merdevina u selu kod Valjeva.
"Ono što želim da zamolim građane Srbije je da veruju nadležnim organima. Iz jednog jednostavnog razloga – jer mi ništa ne možemo sakriti. Posebno takve stvari. Ne možemo sakriti pacijenta ni njegovo stanje. To je nemoguće i to svi znaju", rekao je Lončar.
Širenje lažnih informacija, ali i pozivanje na nasilje i mržnju na društvenim mrežama, intenziviralo se poslednjih nedelja. Uprkos čestim demantijima, vesti s društvenih mreža prenose se i u medijima. U nedostatku regulative, ova pojava prolazi nekažnjeno.
Društvene mreže nisu samo prostor za zabavu – postale su glavni kanal organizovanja i širenja informacija, a u poslednjim danima i kanali za okupljanja i akcije na protestima širom Srbije. Iako imaju veliki uticaj na realnost i svakodnevicu, virtuelni svet je za naš zakonski okvir još uvek nepoznanica.
"Mi nemamo zakonsku regulativu u oblasti društvenih mreža i objava na internetu, niti kako funkcioniše internet. Još uvek je neuređen prostor, tretira se krivičnim zakonom, što nije dovoljno, i to je sada zadatak ministarstva. Prvo zakonom o informacionoj bezbednosti, a onda treba videti kako ćemo dalje držati pod regulativama prostor javnog informisanja koji se preselio na internet i društvene mreže", rekao je Miloš Garić, savetnik ministra informisanja.
TANJUG/ JOVANA KULAŠEVIĆ
Dok se putem društvenih mreža građani masovno pozivaju na okupljanja, isti prostor sve češće postaje poligon za širenje dezinformacija. Veliki broj profila širi govor mržnje i poziva na nasilje, što, iako se dešava u digitalnom svetu, ima stvarne posledice na ulicama Srbije.
Povezane vesti
"Gašenje određenih profila ili grupa nije u nadležnosti naših organa reda i onih koji prate sajber prostor Srbije. Jedino što može da se uradi je da ti organi komuniciraju s ljudima iz Meta, pod kojom su WhatsApp, Instagram i Facebook, u vlasništvu pod jednim krovom, i naravno X (Twitter), koji se pokazuje kao izuzetno ozbiljna mreža u ovim protestima", dodao je Marko Crnjanski, urednik "Netokracija Srbija".
Euronews Srbija
U takvom okruženju, ocenjuju stručnjaci, i mediji imaju obavezu da se odgovorno odnose prema informacijama na društvenim mrežama, koje su često lažne i neproverene.
"Jedno je kada neke neproverene lažne vesti puštaju anonimni nalozi na društvenim mrežama, a sasvim drugo kada to rade poslanici u Skupštini Srbije, što smo videli poslednjih dana, pa te neproverene informacije postanu vesti u nekada uglednim medijima. Mediji imaju odgovornost, jer ako prenesu takvu informaciju, ona dobija kredibilitet", rekao je Vladimir Radomirović, glavni urednik "Pištaljke".
Direktno targetirani u digitalnom prostoru poslednjih meseci često su novinari i drugi medijski radnici, čije su privatne informacije deljene na društvenim mrežama.
Iako član 138. stav 3 Krivičnog zakonika predviđa kaznu zatvora od šest meseci do pet godina za pretnje upućene licima koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, praksa pokazuje da se za dela počinjena u digitalnom prostoru izriču uslovne kazne, ukoliko počinilac nije ranije osuđivan.
Komentari (0)