Šta "studentska lista" može da donese na političku scenu: Parun optimista, Radomirović upozorava na zamke

"Imena nisu važna, već identitet pobune", poručuje politikolog Nikola Parun o najavljenoj "studentskoj listi", dok glavni i odgovorni urednik portala "pištaljka" Vladimir Radomirović upozorava da se politička scena ne gradi bez infrastrukture i transparentnosti. U razgovoru za Euronews Srbija, dvojica sagovornika sučelili su poglede o šansama studenata na izborima, stanju opozicije i zloupotrebama u javnom servisu – složni tek u oceni da će borba protiv SNS-a biti teška i neizvesna.

Parun je govoreći o situaciji u društvu ocenio i protestima koji se gotovo svakodnevno dešavaju u Srbiji, ocenio da je dve strane u ovom dugotrajnom sukobu gotovo nemoguće spojiti, osim u vanrednim okolnostima kao što su prirodne katastrofe ili "napad vanzemaljaca".

"Nakon više od 13 godina vlasti Srpske napredne stranke, nije realno očekivati pomirenje u skorije vreme", rekao je Parun.

Avgust je, prema njegovim rečima, bio dinamičan i "nasilniji mesec u odnosu na septembar", tokom kog su se desili brojni incidenti uključujući policijsku i tužilačku represiju na protestima širom Srbije.

"Septembar je bio znatno mirniji, možda i zbog toga što su se ljudi vratili sa odmora i krenula je jesen, ali tenzije nisu nestale", istakao je Parun.

Euronews

Na pitanje o nasilju tokom protesta, Parun je odgovorio:

"U avgustu je bilo nasilja, u septembru nešto manje, ali početkom septembra možda je bilo nekih jačih protesta". 

On je istakao da SNS pokušava da se vrati u narativnu dominaciju iako je i dalje u defanzivi.

"Skupovi koje organizuju, iako ne mogu da se porede sa zvaničnim policijskim brojkama, pokazuju da je organizovanih ljudi koji izlaze na ulice u Srbiji sada više nego pre dva meseca", naglašava Parun.

Dodaje da ti ljudi, bilo da su plaćeni ili ne, ranije nisu mogli lako da izađu na proteste u tolikom broju, što on vidi kao odgovor vlasti na izazove protesta.

Studentski protesti i opozicija

Parun primećuje da je broj ljudi koji podržavaju studente u blokadi smanjen u odnosu na proleće, ali da opozicioni pokret nije nestao.

"Ceo letnji period nije bilo većih skupova osim Vidovdanskog skupa, a najveći značajniji skup bio je u Novom Sadu sa oko 20.000 ljudi", kaže Parun i ističe da protesti i dalje traju u manjoj formi širom Srbije.

Na pitanje o procenama broja ljudi na protestima, Parun objašnjava da veruje u internet alat crowd checker, koji omogućava preciznije procene veličine masa na protestima.

Kada je reč o studentskoj listi koja se priprema za izbore, Parun ističe da je oko imena napravljena velika "pompa i fama", ali da on ne smatra da je to najvažnije.

"Legitimnost tog političkog aktera ne leži u imenima koja će biti na listi, već u kolektivnom, amorfnom identitetu studenata u blokadi, pobunjenih studenata. Za birače koji će glasati za njih, bitno je samo da tamo ne budu ljudi sa vlasti ili kompromitovani pojedinci", kaže Parun.

Dodaje i da je nejasno zašto postoji tolika potreba da se sazna ko je na listi, jer je rok za podnošenje lista oko 20 dana pre izbora i tada će svi imati informacije.

"Sakriti imena ne može dugo, a i ima smisla da ih štite od medijskih napada", ocenjuje Parun.

Euronews

Radomirović dodaje da je portal Pištaljka ozbiljno istražio produkciju iza studentske liste i da su dostupni svi podaci, dok Parun dodaje da su medijski napadi na produkciju stari problem i da ih ne treba koristiti kao argument protiv studentske liste.

RTS, deca i zloupotreba

Nakon snimka u kojem dečak u emisiji RTS-a govori o protestima, pokrenula se rasprava o mogućoj političkoj zloupotrebi dece, ali i o širem (ne)funkcionisanju javnog servisa.

"Saglasnost roditelja nije dovoljna – decu ne smete koristiti u političkom kontekstu. To je odgovornost urednika. Na RTS-u smo ranije razotkrili i finansijske zloupotrebe, ali institucije ne reaguju", rekao je Radomirović.

On podseća da pojedine produkcije bez kadra i opreme dobijaju milionske poslove sa RTS-om i koristi tehniku samog servisa, što mora biti predmet istrage.

Nikola parun priznaje da scena može biti sporna, ali kaže da je problem mnogo dublji:

"RTS ne izveštava objektivno i ne ispunjava svoju ulogu javnog servisa. Ovaj slučaj je samo simptom. Protesti ispred RTS-a nisu počeli zbog tog klinca – snimak je samo dodatno razgoreo nezadovoljstvo".

Parun smatra da RTS mora prenositi velike skupove i događaje – bilo vlasti ili opozicije – pravovremeno i nepristrasno.

Obojica se slažu da je politizacija škola i uključivanje dece u ovakve priče štetno po celo društvo, bez obzira s koje strane dolazi.

Istraživanje javnog mnjenja

Parun i Radomirović govorili su i o istraživanjima podrške političkim opcijama, koja pokazuju velike razlike u rezultatima. Parun ukazuje na primer da jedna agencija daje studentskoj listi podršku preko 50 odsto, dok druga tu podršku procenjuje ispod 10 odsto, što, kako kaže, ukazuje na različite metodologije i kvalitete istraživanja.

"Ljudi često ne znaju za koga glasaju na izborima, ili glasaju 'za mačku u džaku', samo da ne glasaju za SNS", navodi Parun.

Objašnjava da je nezadovoljstvo korupcijom i rastom cena glavni pokretač takvog glasanja.

"To pokazuje i koliki je stepen nezadovoljstva vlastima", dodaje on.

Radomirović smatra da SNS poseduje najjaču infrastrukturu i da će koristiti rezultate poput povećanja plata, penzija i završene infrastrukture u predizbornoj kampanji. Takođe, naglašava da je opozicija oslabljena i da je pitanje da li će studenti kao novi politički akteri moći da izdrže na političkoj sceni bez čvrste infrastrukture koju imaju samo stranke.

Na pitanje o tome koliko birači razumeju šta podržavaju kada ne znaju ko je na listama, Radomirović odgovara da je teško, ali da SNS ima višedecenijsko iskustvo i podršku iz inostranstva, što im daje prednost.

Parun zaključuje da Srbija još nije na nivou političke zrelosti razvijenijih demokratija, ali da je jasno da ljudi žele promene i da su spremni da glasaju za nepoznate opcije jer ne vide budućnost sa SNS.