Politika SAD u regionu zasad bez ambasadora: Zašto je povučena nominacija Marka Brnovića?
Komentari08/10/2025
-17:28
U julu i avgustu ove godine američka administracija uvela je carine od 35 odsto na gotovo sve proizvode koji se uvoze iz Srbije. Amerika je do sada više puta odlagala sankcije Naftnoj industriji Srbije i sankcije toj kompaniji, prema najavama, stupaju na snagu stupaju danas. SAD i dalje nisu poslale ambasadora u Beograd, a Mark Brnović čija je nominacija za ambasadora povučena izjavio je da njegovu nominaciju nije želela "duboka država".
Brnović je u izjavi za portal Serbian Times naveo da pre svega želi da se zahvali Trampu na tome što ga je nominovao za američkog ambasadora u Srbiji.
"Ali, kako se proces odugovlačio, postalo je jasno da birokrate duboke države ne žele da bilo ko sa političkim, etičkim i verskim bekgraundom poput mog obavlja ambasadorsku dužnost u Srbiji. Kada se sve sagleda, verujem da je to što ću biti blizu porodici i prijateljima u Arizoni i pronalaziti mogućnosti za ostvarenje bitnije uloge na domaćem planu najbolji put za mene u ovom trenutku", kazao je Brnović.
Kasne imovanja, međutim, i drugde, pa tako Sjedinjene Američke Držve nisu postavile novog ambasadora ni u Sarajevu, ni u Prištini.
Govoreći o tome, Branka Latinović, bivša ambasadorka i članica Foruma za međunarodne odnose, kaže za Euronews Srbija da je to rezultat dugoročne procene koju oni imaju u ovom regionu u vezi sa novom administracijom.
"Kao što vidimo, nisu baš požurili da imenuju ambasadora, iako je u igri bio prvi ambasador u Srbiji, odnosno ambasador Brnović koji je nominovan još u novembru mesecu, što je bila jedna vrlo jasna i direktna naznaka da SAD žele da se ti odnosi sa Srbijom održavaju na najvišem političkom nivou. Kada vi imate ambasadora jedne zemlje u drugoj zemlji ili ga nemate, odnosno ne šaljete ga duže vreme, onda je to odraz odgovarajućih, da kažemo, i nezadovoljstva koje ta zemlja ima prema vašoj spoljnoj politici, naročito bilateralnim odnosima. I sad mi smo poslali ambasadora, ambasador je predao akreditiv, što znači da je sa strane Srbije, sa naše strane, izražen taj maksimum vezano za nameru, želju i potrebu da se ti odnosi održavaju i unaprede", rekla je ona.
Kada je reč o povlačenju kandidature Brnovića, ističe da nema dovoljno informacija, sem jedne izjave samog Brnovića, ali dodaje da ona nije dovoljna.
Povezane vesti
"U ovom slučaju se može ceniti šta su god bili razlozi. Sad od toga se odustalo, ostaje da razmišljamo i nagađamo, ali mislim da bi to ušlo u neke druge stvari za koje ne bi trebalo da se špekuliše dok ne dobijemo i neka bolja saznanja", dodala je Latinović.
Na pitanje koliko je uopšte u diplomatiji neuobičajen, odnosno da li se često dogodi povlačenje nominacije, Latinović kaže da je to vrlo retko, ne samo u slučaju SAD, nego i uopšte.
"U bilateralnim odnosima sad ostaje samo da razmišljamo i da nagađamo, ali je to jedna snažna manifestacija da ti odnosi imaju odgovarajuće probleme. I ako ovako gledamo, znači vreme u martu mesecu kada je Brnović prošao te prethodne procedure i njegova kandidatura je poslata u Senat na potvrđivanje, to vrlo jasno oslikava da su naši odnosi u martu bili mnogo bolji, mnogo kvalitetniji nego što su to danas. Imamo već sankcije NIS-u koje stupaju danas na snagu. Znači, pored tog neuobičajenog odlaganja uvođenja sankcija, što nije uobičajno, to moramo priznati, jer ako jedna zemlja, odnosno u ovom slučaju SAD, uvodi sankcije, one su u funkciji onda kada je naznačen datum. Mi smo imali situaciju da je to nekih osam meseci, devet meseci odlagano i da nije nađeno rešenje za promenu vlasničke strukture NIS-a, što je bio i razlog za njihovo uvođenje. Što znači da tu treba dobro sesti i razmisliti kako sve te smetnje na što veći način neutralizovati da bi se ti odnosi krenuli u željenom pravcu", rekao je on.
Latinović ističe da ne treba imati sumnje da Zapadni Balkan jeste u fokusu SAD kao jedno područje koje nije u celosti pokriveno evroatlantskim integracijama.
"Sa tog stanovišta ne treba sumnjati da je Balkan pod pažnjom imajući u vidu da postoje međunarodne snage i dalje na ovom našem području kako vezano za Kosovo i Metohiju, odnosno snage KFOR-a, da je američki kontingent jedan od jačih, jedan od većih koji je prisutan. Sad naravno da su SAD kao globalna sila zauzete pre svega pitanjima vezano za rat u Ukrajini i odnosima sa Rusijom, odnosno sa Kinom, kao i svega ovoga što se dešavalo na Bliskom istoku i sada ovim planom od 20 tačaka, pa pregovorima između Hamasa i Izraela koji se odvijaju a Egiptu, vezano za ta pitanja implementacije tog sporazuma, naravno da imaju veći fokus s obzirom na bezbednosne rizike. Samo to su velike administracije. To ne radi jedan tim samo na svim pitanjima, nego postoji više timova koji rade na svim pitanjima", rekla je ona.
Što se tiče samog našeg regiona, odnosno Balkana, Latinović podseća da je jedna od prvih izjava Marka Rubija, kada je preuzeo dužnost državnog sekretara, bila jedna opsežna izjava vezana za Bosnu i Hercegovinu, kada je bilo obeležavanje 30 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma u samoj bazi gde su pregovori vođeni.
"Da imamo međuvremenu neke mini projekte, koji u pozadini imaju SAD. Tu mislim na ovaj sporazum, odnosno memorandum o saradnji između Hrvatskom, Albanijom i Kosovom, koji sigurno nije iniciran i nije postignut bez podrške SAD. A s druge strane, nedavno je potpisan sporazum oko koridora 8, odnosno izgradnje te infrastrukture koja je u funkciji tog opšteg jačanja infrastrukture NATO u regionu, to je između Albanije, Crne Gore, Makedonije i Bugarske. Što je takođe jedan vrlo indikativan primer kako se SAD infiltriraju, odnosno pokazuju gde su im prioriteti u ovom momentu. Tako da mislim ne možemo govoriti da je zapostavljeno. Sigurno nije u prvom planu i to je dobro što nije u prvom planu", rekla je ona.
Povezane vesti
Govoreći o otpočinjanju strateškog dijaloga između Beograda i Vašingtona, ali i zaustavljanju takvog dijaloga sa Prištinom, Latinović kaže da postoji dugoročna najava.
"Prethodni ambasador Hil bio jako angažovan i vrlo prisutan u javnosti sa tim izjavama otpočinjanja strateškog dijaloga, o potrebi intenziviranja i tako dalje, ali smo svedoci da se tu najava i potpisivanje sporazuma o energetskoj strateškoj saradnji nije mnogo odmaklo. Sad, pošto nema tog pomaka i ako vidimo iz onoga što je Mark Rubio objavio na svom Tviteru, da je pitanje strateškog dijaloga bilo jedna od pitanja u razgovoru sa predsednikom Vučićem, a da tu napretka nema, odnosno da nije došlo do otvaranja samih tih pregovora, to govori da neki prethodni razlozi koji su smetnje za otpočinjanje tog dijaloga nisu uklonjeni. Naravno, mislim da je tu pre svega pitanje odnosa naših sa Rusijom i sa Kinom", rekla je ona.
Komentari (0)