Elvira Kovač za Euronews Srbija: Iako kasnimo, Srbija i dalje može stići ostale kandidate za EU

Crna Gora i Crna Gora Srbija i Crna Gora su 10. oktobra 2005. godine, dakle pre tačno 25 godina, zajedno predale aplikaciju za članstvo u Evropskoj Uniji. Samo godinu dana kasnije, nakon referenduma i nezavisnosti Crne Gore, putevi dve države razdvajaju se, svaka kreće samostalno. Crna Gora je već 2010. dobila status kandidata i 2012. otvorila pregovore, dok je Srbija status kandidata dobila 2012, a pregovore započela 2014. godine. 

Od tada je Crna Gora otvorila sva 33 poglavlja i zatvorila sedam, dok je Srbija od decembra 2021. praktično u zastoju. Upravo ta razlika u tempu otvara pitanje zašto je Crna Gora postala lider u regionu kada je reč o približavanju Evropskoj Uniji, dok Srbija beleži zastoj.

O tome je za Euronews Srbija govorila potpredsednica Narodne skupštine Srbije i predsednica odbora za evropske integracije Elvirom Kovač, a na pitanje kako vidi raskorak po pitanju broja otvorenih poglavlja dve zemlje, odgovara:

"Nije jednostavno objasniti da mi, nažalost, stojimo u poslednje tri godine skoro četiri godine. Podsetila bih da je zaista poslednje otvaranje grupe poglavlja, ili klastera, bilo u decembru 2021. i da smo mi zapravo već tada bili spremni za otvaranje još jednog klastera, ali je tada ocenjeno da bi bilo previše za Srbiju, da otvori dva klastera istovremeno. Dakle, to je trebalo da se desi u januaru ili februaru sledeće 2022. godine. Nažalost, tada je počeo konflikt između Ukrajine i Rusije. I od tada, u protekle tri godine, dve i po tri godine, najveći problem je bio što Srbija nije uvela sankcije protiv Rusije. I samim tim se otvorilo veliko nerazumevanje, najviše među baltičkim i nordijskim zemljama. Srbija je jako puno radila da objasni da ona, doduše, ne uvodi sankcije, da neće uvesti sankcije prema Rusiji, ali da zapravo podržava teritorijalni integritet Ukrajine, da šalje izuzetno veliku humanitarnu pomoć u Ukrajinu".

Kako je dodala, čini joj se da je u proteklih nekoliko meseci konačno načinjen "ogroman rad učinio prodor", te da su naročito u vreme mađarskog predsedavanja "učinjeni koraci ka tome da Srbija odmrzne ove pregovore"

"Dakle, da dođe konačno do otvaranja klastera tri. Međutim, ponovo imamo nerazumevanje zato što se neke zemlje određene, države članice, sada hvataju za pitanje uglavnom medijskih zakona koje je Srbija nove donela u junu ove godine, a ponovo nije nagrađena. Zato sada se najviše traži završetak procesa izbora članova REM-a. Dakle, uvek je nešto, neka zapreka zbog koje nikako da krenemo dalje", navela je ona.

Govoreći o tome gde se u odnosu na ostale države odnosno kandidate za članstvo nalazi Srbija, Kovač je smatra daje "Srbija negde u sredini".

"Dakle, ako upoređujemo šestorku, tu smo negde u sredini. Još uvek možemo da stignemo, ali zbog toga nam je trebao neki prodor upravo ove godine. Dakle, mi smo i početkom godine pričali o tome da je prošla izgubljena, da je i prva polovina ove izgubljena, ali da bi intenzivno trebalo raditi na tome da otkočimo. Dakle, da otvorimo klaster tri. U Skupštini smo konačno sad sa redovnim zasedanjem govorili. Ja sam se bar trudila da govorim i o klasteru pet. Izuzetno značajno za koje se takođe spremamo. Imam utisak da se ne vidi u pozadini koliko se radi, već se priča samo o tome zašto stojimo i ne krećemo dalje", rekla je ona.

Dodala je i da Srbija ima i intenzivnu saradnju sa regionom.

"Mi, naravno, pokušavamo da pomognemo jedni drugima. I Severna Makedonija ima svoje izazove, Bosna i Hercegovina posebne. Ali, mislim da je jasno svima da smo mi najveća ekonomija. Dakle, da bez Srbije ne možemo pričati o integraciji Zapadnog Balkana. Lakše je sa Crnom Gorom koja je mnogo manja. Dakle, kada pričamo o Crnoj Gori, to je svega pola miliona ljudi. Jednostavno, i Evropska unija, i zemlje članice moraju da smisle nešto i za Srbiju", dodala je Kovač.

Ceo intervju pogledajte u videu iznad teksta.