Aplikacije koje obaveštavaju vozače o policijskom radaru: Kako one funkcionišu u pojedinim zemljama, a kako u Srbiji?

Tehnološki gigant Gugl kupio je 2013. godine GPS i aplikaciju za mape Vejz za 1,1 milijardu dolara. S obzirom na to da je Gugl imao sličnu aplikaciju, Gugl mape , mnogi su se pitali šta je posebno u vezi sa ovom platformom. Odgovor je ležao u obaveštenjima koja su korisnici dobijali o kamerama za merenje brzine i saobraćajnim gužvama u realnom vremenu, na mapi rute.

Ova poslednja funkcija, koju imaju i druge aplikacije, izazvala je glavobolju policijskim vlastima u mnogim zemljama. U Nemačkoj ili Francuskoj, ako policajac uhvati vozača kako koristi "Vejz" da bi dobio informacije o gužvama, biće kažnjen sa 70 evra i biće mu oduzet jedan poen iz sistema bodovanja.

U Grčkoj, u senci utišavanja grupnih ćaskanja koja su obaveštavala o blokadama i hapšenjima njihovih administratora, vladini zvaničnici su u konsultaciji sa američkim gigantom kako bi se korisnicima aplikacija u našoj zemlji uklonila mogućnost da budu informisani i prijavljuju blokade.

"Zatvaranje ovih zajednica na Viberu je gubljenje vremena", komentariše korisnik Vibera, koji naglašava da je većina od 200.000 učesnika u grupama koje su prijavljivale blokade puteva sada prešla na zvanične platforme koje rade isti posao, kao što je "Vejz", iako najnovija istraživanja pokazuju da je oko 50 odsto precizniji u upozorenjima koja daje.

Aplikacija počela da dobija na popularnosti u nekim zemljama tek u poslednjih nekoliko godina, jer joj sve više korisnika veruje. Pa, kako ova aplikacija funkcioniše? Svakako ne kao što su neki korisnici opisali.

AP/Paul White

U početku su postojale kamere, ili saobraćajne policije ili regiona za kontrolu brzine ili čak za autobuske trake. Aplikacija je obaveštena o lokacijama kamera i, pre nego što korisnik stigne do lokacije, obaveštenje se pojavljuje na ekranu mobilnog telefona. Iz pravnih razloga, u nekim zemljama obaveštenje o kameri za brzinu nema zvuk i ne prikazuje jasan tekst, već samo ekran postaje crven sa obaveštenjem. Na primer, u Grčkoj se upozorenje o kameri za merenje brzine ne čuje, ali ekran jasno prikazuje reč "kamera za merenje brzine" na crvenoj pozadini, što označava tačnu lokaciju.

Ovo nije toliko veliki problem za grčke vlasti, kako ističu vladini zvaničnici, svrha postavljanja i korišćenja kamera je da se potencijalni vozači koji prekrše pravila primoraju da uspore. To jest, kamere bi trebalo da deluju kao odvraćanje za prekršioce, a ne da prekidaju pozive, prenosi "Protothema".

S druge strane, zatvaranje velikih grupa na Viberu predstavlja veliki problem za pojedince. Članovi ovih grupa sada prelaze na legalne platforme, a posebno na "Vejz". Na čudan način, logika i način rada legalnih platformi slični su onome što se dešavalo u Viber grupama, gde je svaki učesnik mogao da obavesti druge o blokadi puta.

"Vejz" takođe funkcioniše kao zajednica. Svaki korisnik može, na mapi, dok pravi rutu, da klikne na opciju događaja i da izabere da li tačka kroz koju prolazi ima gust saobraćaj, radove na putu, vozilo na mestu sa kvarom, rupu na putu, maglu, ulje ili policiju na putu. Odgovarajuća ikona se pojavljuje u svakoj opciji, dok blokada puta prikazuje ikonu policajca sa šeširom i rečju "Policija".

Ostali korisnici koji imaju otvoren "Vejz" vide upozorenje o blokadi u realnom vremenu. Takođe vide broj drugih korisnika aplikacije u blizini, tako da mogu da procene da li su date informacije tačne. Svrha aplikacije, na kraju krajeva, jeste da članovi zajednice podele sve moguće opasnosti i prepreke na svom putu i ​​da mogu da putuju najbržim i najbezbednijim putem, bez stresa.

Činjenica da ona nema cilj da zaštiti vozača prekršioca, već da svoje putovanje obavi legalno i bez prekida, takođe je empirijski potvrđena od strane njenih korisnika. Na primer, indikacija brzine kojom se vozilo kreće je obavezna opcija na mapi, koji indikator postaje crven i treperi ako prekorači ograničenje, što se prikazuje na susednom indikatoru. U nekim zemljama, "Vejz" ima zvučno upozorenje o prekoračenju brzine.

Šta se dešava u Nemačkoj?

"Vejz" i druge platforme koje pružaju informacije o kamerama za brzinu, autobuskim trakama i saobraćajnim gužvama postale su popularan alat i za profesionalne i za neprofesionalne vozače, ali i glavobolja za organe za sprovođenje zakona, što ponekad dovodi do apsurda u njihovom krivičnom gonjenju, jer osciliraju između legalnosti i nezakonitosti.

Printscreen aplikacija Blicer

U Nemačkoj, gde informacije o kamerama emituju i lokalne radio stanice, policajac koji zaustavi vozača, ako utvrdi da je ovaj otvorio mape da bi video lokacije gužvi, može mu izreći kaznu i novčanu kaznu. Naravno, dovoljno je da vozač zaključa ekran i da ne bude vidljiv, mada u ovom slučaju policajac može zatražiti od vozača da koristi svoje biometrijske podatke i otključa telefon, kako je presudila nedavna sudska presuda. Međutim, ne može izreći kaznu ako je aplikacija u rukama suvozača ili drugog putnika u vozilu. U stvari, putnik ima pravo ne samo da je konsultuje, već čak i da pročita informacije vozaču!

Raznolikost primena

Upravo zbog ovih pravnih komplikacija, u nekim zemljama "Vejz" pruža informacije o kamerama bez zvučnog upozorenja. Postoje i druge aplikacije koje rade isti posao i koje su namenske, odnosno imaju za cilj da upozore korisnike na radarske kontrole brzine i kamere. Sve one rade, naravno, sa podacima dobijenim od kreirane zajednice, dok su neke zasnovane na pretplati. Najpoznatije takve aplikacije su "Radarbot", "Oono", "TomTom Amigo", ali i nemačka aplikacija "Blitzer", koja ima više od pet miliona korisnika. Veliki broj, ali zanemarljiv ako se uzme u obzir da "Vejz" ima više od 500 miliona korisnika širom sveta.

Platforme koje nude ovu uslugu imaju male razlike u načinu rada. Aplikacija "Radarbot" koristi satelitske podatke i radi oflajn, prikazujući obaveštenja o blokadama saobraćajne policije. Opcija aplikacije "Radarbot" za dronove saobraćajne policije je potpuno isključena iz budućnosti. Ovo je opcija koja funkcioniše u SAD, gde policija takođe koristi dronove za otkrivanje vozača koji prave prekršaje.

Printscreen Radarbot

"Vejz" ima opciju da obavesti ako je blokada skrivena (tj. ako je policija skrivena da iznenadi vozače, ali čak i ako patrolno vozilo uđe u isti put kao i korisnik), dok Blicer funkcioniše na bazi pretplate, kao zatvorena zajednica. U ovom drugom slučaju, to znači da bira svoje korisnike i sprečava policiju da učestvuje u tome.

Кako je neko vreme postalo popularno da korisnici označavaju lažne informacije na mapi, Vejz i druge platforme su implementirale sistem ocenjivanja korisnika. U slučaju da neko postavi lažne oznake, drugi korisnici ga nisko ocenjuju, što utiče na vidljivost upozorenja koja određeni korisnik otprema. Uprkos tome, istraživanja do sada, uglavnom u SAD, pokazuju da je procenat tačnosti o prisustvu policajaca na putu sa platformi blizu 50 odsto.

Kakva je situacija u Srbiji? 

Moderne tehnologije omogućile su vozačima da, ne samo preko obaveštenja koja emituju pojedine radio-stanice, već i preko aplikacija saznaju raspored nadzornih kamera, radara i saobraćajnih patrola.

Međutim, postavlja se pitanje da li su vozači zbog toga zaista disciplinovaniji, kao i da li je u pitanju potpuno legalna radnja, "siva zona", ili nezakonito postupanje.

"Aplikaciju koja na teritoriji Srbije pokazuje gde se trenutno nalaze policijske patrole preuzelo je preko pola miliona korisnika. S obzirom na to da je godišnja pretplata 3.000 dinara, vrlo lako dolazimo do toga da ta aplikacija za jednu godinu zaradi više od 12 miliona evra", rekao je jednom prilikom za RTS Damir Okanović iz Komiteta za saobraćaj.

U pojedine aplikacije moguće je uneti informacije o onome što se trenutno dešava, na primer, gde je gužva, rupa na putu ili na kom sporednom putu je policijski auto. Viber grupe, koje broje i po više hiljada članova, neprestano razmenjuju poruke o kontroli saobraćaja.

Euronews/Emil Čonkić

Ako vozači smanjuju brzinu zato što znaju da su policija, radar ili kamere u blizini, te aplikacije mogu biti korisne. Međutim, problem je to što i oni koji ne poštuju propise na taj način saznaju kako da izbegnu kontrolu.

"Problem je što neko ko popije više nego što bi trebalo, kada donose odluku da li će ipak da sedne za volan ili će možda da uzme taksi ili neki drugi servis, prosto vidi na aplikaciji gde se nalaze policijske patrole i onda donese odluku da nekim putem gde policijskih patrola nema dođe od tačke A do tačke B. Dakle, problem je što takve aplikacije ohrabruju pijane, ohrabruju drogirane vozače da sednu za volan", istakao je tom prilikom Okanović.

Pojedine evropske zemlje zabranile su korišćenje ovih aplikacija, ali to kod nas nije nezakonito. I policija ima praksu da objavi na kojim putevima će se kontrolisati saobraćaj.

I Saobraćajna policija se slaže da ove grupe i aplikacije mogu biti korisne i da mogu promeniti statistiku koja kaže da se od početka godine do 1. septembra na srpskim putevima dogodilo više od 20.000 saobraćajnih nezgoda.