Bratina za Euronews Srbija: Naša zemlja je mesto medijske slobode

Kako se približava 1. novembar i komemorativni skup povodom godišnjice pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, stvara se utisak da je taj datum svojevrsni Dan D za Srbiju. Navijački pristup, ignorisanje pojedinih vidova nasilja – i to ne samo fizičkog – postali su obeležje medijske scene u našoj zemlji poslednjih meseci. Umesto smirivanja tenzija, svedočimo sve agresivnijoj retorici u pojedinim medijima koja u napetoj atmosferi „doliva ulje na vatru“.

Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina u razgovoru za Euronews Srbija govorio je o pokušajima uspostavljanja dijaloga među urednicima, ulozi Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i izazovima medijskog pluralizma.

Bratina je stoga istakao da je njegovo ministarstvo nedavno organizovalo sastanak glavnih i odgovornih urednika televizija, nakon ranijih okupljanja novinarskih udruženja. Cilj je bio spojiti aktere i omogućiti im da sami vode dijalog o medijskoj situaciji, bez presuđivanja sa strane.

"Prvo bih da se zahvalim vašoj televiziji jer je poslala predstavnika na sastanak o medijskom dijalogu koji smo u petak održali. Ranije smo skupljali novinarska udruženja, sada glavne i odgovorne urednike televizija jer čini mi se da oni treba da vode dijalog između sebe“, rekao je ministar.

Naglasio je da nije zadovoljan odazivom svih, ali da su prisustvovali predstavnici različitih medija, uključujući i Insajder i Pink, dok su dve opozicione televizije odbile poziv. Bratina je objasnio da uređivačke politike nisu samo "lepe želje" na papiru, već da oni koji ih proklamuju moraju da ih opravdavaju i za njih odgovaraju. Veruje da postoji prostor za razgovor o boljoj ili lošijoj viziji medija, kako bi se izbegao raskol.

"Dokle god se svađamo oko nečega, mi se razumemo. Kad padnemo u raskol, počinju neprincipijelne uređivačke politike“, upozorio je i dodao da ne očekuje trenutni konsenzus, ali da je njegova uloga da razvija dijalog.

Kako kaže, nisu samo tzv. "režimski mediji" prisustvovali sastanku – odziv je bio raznovrstan. Čak je i UNS sedeo sa ANS-om, što je doprinelo zanimljivoj razmeni mišljenja.

Euronews

Shodno tome, ministar je odbacio ideju unifikacije televizija, nazivajući je "potpuno glupom", ali je upozorio na prelazak iz jednog ekstrema u drugi.

"Nisam pobornik teorije da je istina na sredini. Uvek je neko odgovoran“, istakao je i nastavio: "Kada se stvari nazovu pravim imenom, one postanu preteške za neke".

Posebno je kritikovao dve televizije koje, po njegovom mišljenju, rade na osnovu zakona koji je za njih napravljen i ne potpadaju pod REM.

"Imate te dve televizije za njih su izmišljeni zakoni da bi mogli da rade ovde i da bi uopšte postojali. Oni čak ne potpadaju ni pod REM“, citirao je Bratina svoje lično mišljenje.

"To je isključivo moje lično mišljenje"

Euronews

O REM-u je govorio kritički, smatrajući ga nepotrebnim telom koje nije donelo ništa novo.

"Ja to isključivo navodim kao svoje lično mišljenje. Zapravo, čini mi se da brojna regulatorna tela nisu ništa novo donela - ugradili smo ih, ali ne vidimo ih da rade, nemaju svrhu, vidim samo plate da stižu“, rekao je.

Bratina smatra da bi regulatorno telo za medije trebalo da bude pod ministarstvom, gde bi se znalo ko odgovara, umesto komplikovanih procedura biranja kandidata.

Upitan o incidentima poput zloupotrebe deteta u političke svrhe na RTS 2 ili sadržaju na opozicionim televizijama, Bratina je rekao da bi reagovao da može, jer postoje nesporne stvari na koje normalni ljudi moraju da odgovore.

"Da je REM postojao verovatno bi ljudi kaznili slučaj tzv. šišanja na RTS 2. To je nešto što je, po mom sudu, nedopustivo. Ove dve televizije takođe imaju mnogo toga, da ih kritikujem ne vredi, to na dubioznim osnovama. Trebalo bi ih pretvoriti u naše medije ili da vidimo da se prikazuju tamo gde program proizvode“, naglasio je.

Istovremeno, pohvalio se širokim spektrom dostupnih stranih medija u Srbiji – od američkih, britanskih, nemačkih, pa do ruskih, kineskih i ukrajinskih – što vidi kao dokaz medijske slobode.

Što se tiče izmena medijskih zakona pod pritiskom EU, Bratina je objasnio da su one uglavnom kozmetičke. Prepoznaje da EU prihvata primedbe domaćih aktera, ali da Srbija nije obavezna da sve ispravi.

Problem ponajviše vidi u domaćoj sferi, gde dve uticajne opozicione televizije proizvode "autističnu medijsku viziju". Štaviše, ministar povezuje njihov jezik sa strukturama iz 90-ih, poput Radio Slobodne Evrope, koje koriste neurolingvističko programiranje.

"Ja sam 90-ih proučio jezičku strukturu onoga što se naziva Radio Slobodna Evropa, ona daje jezički osnov brojnim televizijama – može se videti u DW, N1, Novoj, Danasu, to je specifičan govor razvijen za prilike početka onog raspada Jugoslavije koji je tada sledio“, zaključio je.