DVA SKUPA, JEDNA TIŠINA “Danas smo bili lepše podeljeni nego prethodnih dana” - šta dalje?

Godinu dana nakon tragičnog pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je živote izgubilo 16 ljudi, Srbija je obeležila godišnjicu sa dva odvojena komemorativna skupa. Jedan je održan u Hramu Svetog Save u Beogradu, dok je drugi okupio građane u Novom Sadu, uglavnom protivnike vlasti. Iako razdvojeni političkim linijama, oba događaja stavila su u centar pažnje žrtve i njihove porodice, pružajući retku priliku za izražavanje saučešća bez sukoba. Dan je protekao mirno, bez incidenata, što je mesecima delovalo nezamislivo usred protesta, blokada i dubokih društvenih podela.

Kolumnisti Euronews Srbija Filip Rodić, Ivan Radović i Muharem Bazdulj podelili su u specijalnoj emisiji "Teška priča" utiske o događajima, izražavajući zadovoljstvo normalnošću dana, ali i zabrinutost oko budućnosti studentskog pokreta koji je izrodila ova tragedija. Rodić je priznao da je očekivao više tenzija, premda smatra da je ideal bio jedinstven skup na kojem bi se prevazišle razlike.

"Mislio sam da će biti malo više uzbuđenja i problema, ali ipak nije prošao kako bih voleo. Imali smo dva odvojena skupa, a ideal bi bio da, makar kada su ovakve stvari u pitanju, imamo jedan zajednički komemorativni skup na kome se prevazilaze političke i druge razlike i gde narod jednostavno treba da bude jedinstven u žaljenju", rekao je Rodić.

Euronews

Radović je izrazio olakšanje što je dan doneo trenutak normalnosti nakon godine, kako kaže, nenormalnosti. On je naglasio empatiju prema porodicama žrtava i važnost poštovanja prema njima. Radović pak, vidi kao pozitivno što je svako radio ono što je trebalo: predsednik je otišao u crkvu, protivnici u Novi Sad, a većina građana došla je da ostavi cvet ili zapali sveću iz čistog poštovanja.

Bazdulj je podržao Rodićevu ideju o jedinstvu, upoređujući sa Norveškom nakon Breivikovog napada.

"Filip je rekao odličnu rečenicu, idealno bi bilo da smo imali jedan zajednički skup. Ja sam komparativno analizirao slične situacije u drugim zemljama, padala na pamet mi je situacija sa Brejvikom u Norveškoj gde se cela nacija ujedinila“, istakao je Bazdulj, dodajući da je Srbija godinu dana podeljena, pa je današnji dan bar doneo "lepšu varijantu podele".

Ovaj smiraj, prema sagovornicima, bio je potreban svima. Skupovi su omogućili fokus na žrtve, izbegavajući politizaciju koja je dominirala prethodnim mesecima. Ipak, podela ostaje duboka, a jedinstvo u žalosti deluje kao nedostižan ideal u aktuelnom kontekstu.

Šta će biti sa studentskim protestom?

Pitanje budućnosti studentskog pokreta, koji je mesecima organizovao blokade, marševe i minute tišine, dominiralo je drugom delu razgovora. Rodić vidi slabljenje elana, primećujući da se svakodnevne akcije poput blokada raskrsnica više ne održavaju redovno. On se pita kako će pokret podstaći veći angažman nakon današnjeg skupa, koji je trebalo da bude novi zamajac.

"Tradicionalne metode gube snagu", ističe Rodić.

Euronews

Radović je kritičan prema odsustvu jasnog pravca od početka. On ističe da "studenti" i "plenumi" nisu pružili liderstvo, a cilj "pravde" ostao je neprecizan. Pravda, prema njemu, podrazumeva institucije, a ne ulične akcije koje vode ka haosu.

"Pravda je ozbiljna odrednica sa mnoštvom definicija, podrazumeva na kraju krajeva nešto što se ovde godinu dana izbegavalo i zaobilazilo, a to su institucije koje jedine smeju da se bave pravdom. Ovde smo se pravdom bavili na ulicama što je uveliko pogrešno i opet ne vodi nigde, već u stanje rata svih sa svima", upozorio je Radović.

Naglasio je potrebu za političkim strankama koje mogu predstaviti alternativu, jer bez toga pokret nema šansu. Dodatno, kritikovao je negiranje institucija kao civilizacijski korak unazad, insistirajući da društvo mora prihvatiti sudske odluke i izborne rezultate.

Euronews

Bazdulj pak, predviđa da će tvrdo jezgro strudenskog pokreta krenuti ka politizaciji, možda i ka formiranju liste za izbore. On smatra da blokade fakulteta nisu realne zbog ispita, a današnji skup bio je slabiji od ranijih marševa. Razrešenje vidi na izborima, gde je ključno prihvatanje rezultata. Štaviše, naglašava da Aleksandar Vučić kao paradigma jedne strane, mora imati sagovornika.

"Aleksandar Vučić, ako ga gledamo kao paradigmu i personifikaciju jedne strane mora imati s kim da razgovara. Mislim da su konačni izlaz ti izbori kada oni budu", zaključio je Bazdulj.

Kompletan razgovor sa kolumnistima Euronews Srbija možete pogledati u videu na početku teksta