Pad "sanitarnog kordona" u EP i Srbija: Da li nas saradnja EPP i desničara približava članstvu u EU?
Komentari
18/11/2025
-16:00
Glasanje u Evropskom parlamentu o "omnibus" paketu za "pojednostavljivanje" zelene regulative označilo je prelomni trenutak u istoriji. Po prvi put u ovom sazivu, najveća grupacija, Evropska narodna partija (EPP), svesno je računala na glasove krajnje desnice kako bi progurala slabljenje delova Zelenog dogovora. U praksi, to je značilo de facto rušenje dugogodišnjeg "sanitarnog kordona" oko krajnje desnice. U toj grupaciji, pak, nalaze se mnogi prijatelji Srbije, koji godinama otvoreno podržavaju teritorijalni integritet naše zemlje, ali i članstvo u EU.
Istovremeno, zvaničnici EU poslednjih meseci šalju neuobičajeno direktne poruke da su vrata Unije i dalje otvorena za Srbiju, te da je članstvo bliže nego ikada.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u više navrata je u Beogradu i u Evropskom parlamentu ponovila da se "san o Evropi proteže i na Zapadni Balkan" i da je "sada pravi trenutak da Srbija preduzme korake ka pridruživanju Evropskoj uniji".
Kako se te dve priče, zaokret udesno u Evropskom parlamentu i ohrabrujuće poruke Srbiji, uklapaju? Da li to znači da se Beograd može osloniti na saveznike u Evropi da ubrzaju naš put ka EU?
Šta se tačno desilo u Evropskom parlamentu?
Na glasanju Evropski parlament je usvojio tzv. "omnibus" paket kojim se značajno ublažavaju obaveze za izveštavanje kompanija o uticaju na životnu sredinu i ljudska prava.
Prag za obavezno izveštavanje pomeren je na najveća preduzeća, a obaveza izrade planova zelene tranzicije je u velikoj meri razvodnjena ili ukinuta, što je niz analitičara opisao kao ozbiljno "gutanje" delova Zelenog dogovora.
Presudno je bilo to što je EPP, umesto da traži kompromis sa socijaldemokratama, liberalima i zelenima, izabrao da većinu obezbedi zajedno sa Evropskim konzervativcima i reformistima (ECR) i novom krajnje desničarskom grupom Patriote za Evropu (PfE), koju predvode Viktor Orban i Marin Le Pen.
Povezane vesti
Euronews navodi da je zakon prošao sa 382 glasa za i 249 protiv uz koordinisanu podršku EPP-a, ECR-a i PfE.
Politička težina tog glasanja daleko prevazilazi samu temu korporativnog izveštavanja. Analitičari ga vide kao trenutak u kome je formalno razbijen "sanitarni kordon", nepisano pravilo da se krajnja desnica drži van odlučivanja, čak i po cenu gubitka glasanja.
Tanjug/AP Photo/Pascal Bastien
Zanimljivo je i da je uoči procesa pregovora o ovom zakonu zatraženo tajno glasanje o ovlašćivanju za triloge (zatvorene pregovore Evropskog parlamenta, Saveta EU i Evropske komisije o zajedničkom tekstu zakona), pa u tom koraku nije moguće videti pojedinačne glasove poslanika, što dodatno otežava precizno određivanje ko je tačno "prešao liniju".
Ipak, medijski izveštaji su saglasni u tvrdnji da je većina obezbeđena uz ključnu podršku PfE i većeg dela ECR-a.
U grupi Patriote za Evropu nalaze se, između ostalog, Fides mađarskog premijera Viktora Orbana, Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, Liga Matea Salvinija, austrijski FPO Herberta Kikla, ANO češkog premijera Andreja Babiša, holandski PVV Herta Vildersa, španski Vox, flamanski Vlaams Belang i druge nacionalno-konzervativne stranke.
Upravo tu počinje da se prepliće evropska politika sa srpskim interesima.
Ko je u Evropskom parlamentu imao blagonaklon stav prema Srbiji
Kada se govori o rušenju sanitarnog kordona, imena koja se prvo pominju jesu upravo oni lideri koji imaju odlične ili vrlo dobre odnose sa Beogradom. Neki od njih su direktno uključeni u novu grupu Patriote za Evropu i bili su ključni za većinu na glasanju o Zelenom dogovoru.
Povezane vesti
Viktor Orban i Fides
Od svih evropskih lidera, mađarski premijer je najbliži saveznik Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, lično, ali i politički. Analize BIEPAG-a i drugih istraživačkih centara navode da je Srbija "preferirani partner" Mađarske u regionu, i da je partnerstvo zasnovano na ličnoj bliskosti Orbana i Vučića, kao i na zajedničkom otporu delu liberalne agende Brisela i EU.
Orban otvoreno podržava Srbiju i po pitanju Kosova i Metohije, iako Mađarska zvanično priznaje nezavisnost tzv. Kosova. Kako ističu domaći analitičari, neretko Budimpešta otvoreno stavlja Beograd ispred Prištine u regionalnim odnosima, tretirajući privremene institucije prema njihovoj suštini, privremeno.
Instaram/buducnostsrbijeav
S druge strane, predsednik Vučić mađarskog premijera često naziva "iskrenim prijateljem" i "najboljim partnerom u istoriji srpsko-mađarskih odnosa".
Povezane vesti
Orbanov Fides je danas stub grupe Patriote za Evropu, a mađarski premijer je neretko na sebe preuzimao i šire inicijative, poput "šatl diplomatije" u svrhu postizanja mira.
Kroz nju je pokazao da može da poseti i Moskvu, i Kijev, i američkog predsednika Donalda Trampa, i da razgovara sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i turskim predsednikom Redžepom Erdoganom.
Robert Fico i SMER
Premijer Slovačke Robert Fico je specifičan političar, a njegova partija SMER ima dugu istoriju u socijaldemokratskoj porodici u EP uz snažan nacionalno-konzervativni zaokret poslednjih godina. Zbog tog zaokreta, SMER je i izbačen iz grupacije Socijaldemokrata.
Spekulisalo se o tome da će se u EP pridružiti Patriotama, a Fico je uz Orbana verovatno najglasniji zagovornik članstva Srbije u EU.
Instaram/buducnostsrbijeav
Tokom posete Beogradu 2024. godine rekao je da Slovačka "potpuno podržava Srbiju" i da "nikada neće izdati Srbiju kada je reč o Kosovu".
Za vreme rasprave u Briselu, Fico je tvrdio da je "Srbija spremna za članstvo u EU", što je ponovio i prilikom posete Beogradu, kao i da se Beograd "previše kažnjava dvostrukim standardima" uz pozive da Srbije treba "što pre da bude primljena u članstvo".
Marin Le Pen i Nacionalno okupljanje
Francuska desnica ima duge i složene veze sa Srbijom. Marin Le Pen je više puta izjavila da "Kosovo nije trebalo da postane nezavisno" i da bi, da je postala predsednica, povukla priznanje nezavisnosti tzv. države Kosovo. U jeku predizborne kampanje 2017. godine izrekla je taj stav, koji je u suprotnosti sa stavom Brisela, ali i Vašingtona.
Poslanici Nacionalnog okupljanja i drugih sličnih manjih francuskih stranaka, koje su po pravilu u savezu ili koaliciji, iznosili su identičan stav, potencirajući da je Srbiji učinjena nepravda.
Tanjug AP/Christophe Ena
S druge strane, za njih su ranije bile sporne bliske veze Beograda i Moskve i neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU kada su u pitanju sankcije Rusiji. Umnogome situaciju otežava rat u Ukrajini kojem se, uprkos svim naporima, ne nazire kraj.
Pravcima evropske politike Francuska upravlja decenijama, zajedno sa Nemačkom, čija je ekonomija najveća u Uniji, te od stava Pariza zavise mnoge stvari, pa i pitanje proširenja.
Ono što je činjenica je to da je Nacionalno okupljanje danas ključna članica grupe Patriote za Evropu i da je njihov glas biti od velike važnosti i po pitanju pristupanja Srbije EU.
Mateo Salvini i Liga
Mateo Salvini i Liga imaju godinama vrlo korektan odnos sa Beogradom. Vučić ga je u više navrata nazivao jednim od najuticajnijih političara Evrope koji razume srpsku poziciju o Kosovu i Metohiji, dok su poslanici iz njegove partije čak poručivali da će preispitati italijansko priznanje nezavisnosti tzv. države Kosovo i "podržati Srbiju na sve moguće načine".
Tadašnji ministar odbrane Srbije Miloš Vučević sastajao se sa Salvinijem, koji je tom prilikom ponovio "puno razumevanje" za poziciju Srbije u vezi sa bezbednosnim izazovima na Kosovu i Metohiji i "punu podršku što bržem ulasku Srbije u EU".
Tanjug/AP/Andrew Medichini
Lega je danas deo "Patriote za Evropu i važi za pouzdanog glasnog saveznika Orbana i Le Pen u Evropskom parlamentu. U Italiji je deo vladajuće koalicije zajedno sa "Italijanskom braćom" premijerke Đorđe Meloni i ima određeni uticaj na pravac italijanske politike.
Herbert Kikl i Slobodarska partija Austrije
Austrijski FPO ima možda najdužu istoriju otvorene podrške Srbiji i protivljenja kosovskoj nezavisnosti. Još 2008. austrijski mediji su tadašnjeg lidera FPO-a Hajnc-Kristijana Štrahea opisivali kao "srbofila" zbog njegovog snažnog protivljenja priznanju tzv. države Kosovo i podrške pozicijama Beograda po pitanju srpske južne pokrajine.
Današnji lider FPO-a Herbert Kikl ne krije da stranka zagovara članstvo Srbije u EU, dok se oštro protivi članstvu tzv. države Kosovo i vidi ga kao problematičan presedan.
Tanjug/AP
Za FPO, Srbija treba da bude prepoznata kao jedini realni kandidat za EU u regionu. Stranka je deo Patriota za Evropu, a u stalnom je usponu, uprkos preprekama, i na domaćem planu u Austriji.
Andrej Babiš i ANO
Premijer Češke Andrej Babiš, koji je i lider pokreta ANO, takođe ima solidne odnose sa Beogradom. Tokom posete Srbiji 2021. godine, Babiš je zajedno sa tadašnjom premijerkom Anom Brnabić i predsednikom Aleksandrom Vučićem isticao da su "bilateralni odnosi dve zemlje tradicionalno dobri i prijateljski, bez otvorenih pitanja".
Češka se generalno profilisala kao država koja želi da tokom svojih predsedavanja EU drži proširenje Zapadnog Balkana visoko na agendi.
Tomas Tkacik / Zuma Press / Profimedia
Iako češka vlada nije želela da poništi priznanje tzv. države Kosovo, Babiš u praksi vodi politiku koja nije otvoreno neprijateljska prema Srbiji, već pre pragmatična, uz podršku proširenju ali i zadržavanje postojeće pozicije o samoproglašenom Kosovu.
Nakon nekoliko godina provedenih u opoziciji, Babiš se pobednički vratio na čelo Vlade u Pragu, a ostaje da se vidi da li će njegov stav o Srbiji ostati nepromenjen.
Alternativa za Nemačku
Evropskeptična Alternativa za Nemačku (AfD) zvanično ne podržava dalje proširenje Evropske unije. Kao razlog za ovakav stav, nemačka partija navodi niz problema sa kojima se susreće sama Unija.
Ipak, kada je u pitanju Srbije, zvaničnici AfD-a su više puta ponovili stav, što je predstavljeno i u obliku rezolucije pred Bundestagom, da je Srbija geopolitički najvažnija država u regionu Zapadnog Balkana, kao i da je pouzdan partner, i jedina država u regionu koja ima stvarnu težinu.
Prema njima, bez obzira na odnose Beograda i Moskve, koji su suprotstavljeni politici pogledima Berlina, tj. u daljem Brisela i EU, treba da se sarađuje sa Srbijom, te da EU ne sme da vrši politički pritisak na Srbiju po tom pitanju.
Tanjug/AP/Michael Sohn
S druge strane, u rezoluciji je AfD jasno istakao da je tzv. država Kosovo "autsajder međunarodnog prava", da je jednostrano proglašenom nezavisnošću prekršeno međunarodno pravo i teritorijalni integritet Srbije.
Oni su utvrdili da samoproglašeno Kosovo nije funkcionalna država, nema kontrolu i političku stabilnost, a vodi je nacionalističko Samoopredeljenje na čelu sa Aljbinom Kurtijem. U karakterizaciji otcepljenje srpske pokrajine oni su otišli i korak dalje, nazivajući je "Scheinstaat", tj. "lažna država".
Zasad poslanici AfD u Evropskom parlamentu nisu članovi nijedne grupacije nakon što su izbačeni iz grupacije Identitet i demokratija (ID), ali kako raste njihova popularnost u Nemačkoj, njihov glas će postajati sve značajniji.
Šta sve ovo znači za šanse Srbije da uđe u EU?
Ako se spoje dve slike, pad "sanitarnog kordona" prema desnici u Evroparlamentu i talas ohrabrujućih poruka Srbiji od strane briselske administracije, deluje kako se po Srbiju razvija pozitivan scenario kada je u pitanju članstvo u EU.
Svi nabrojani lideri, Orban, Kikl, Salvini, Fico, delom Le Pen, otvoreno govore da žele Srbiju u Uniji, često naglašavajući da poštuju srpsku poziciju po pitanju Kosova i Metohije, iako pojedine zemlje formalno priznaju nezavisnost privremenih institucija.
U pogledu bezbednosti granica, ekonomskog prosperiteta i veće stabilnosti regiona, Srbija je ključna država Zapadnog Balkana, kako je to jasno izrazio AfD, a može da se čuje i od lidera drugih stranaka i država u okruženju i u Uniji.
Ipak, ključnu reč po pitanju članstva i dalje imaju najsnažnije zemlje Unije i briselska administracija. Poruka koja je poslata Srbiji i od strane predsednice Evropske komisije tiče se reformi, na prvom mestu, bez kojih se o članstvu ne može govoriti. Nade Beograda ipak počivaju i na prijateljima, koje očigledno ima širom Evrope.
Komentari (0)