Od istorijskog ujedinjenja prošlo je 107 godina: Kada je matica Srbija "zagrlila" Srem, Banat, Bačku i Baranju

Pre 107 godina, 25. novembra 1918. godine, Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji, održana u Novom Sadu, donela je istorijsku odluku o neposrednom prisajedinjenju ove tri oblasti Kraljevini Srbiji. Dan ranije, 24. novembra, Skupština Srba iz Srema u Rumi proglasila je otcepljenje Srema od Ugarske i prisajedinjenje Srbiji.

Tim aktima završen je proces koji je započeo raspadom Austro-ugarske i okončanjem Prvog svetskog rata. Teritorija istorijskog Srpskog Vojvodstva – kneževine, a kasnije vojvodine koja je zvanično nastala revolucionarne 1848. godine, bila je simbol srpskog državnog i nacionalnog identiteta u južnom delu Panonske nizije.

Skupštinu je sačinjavalo 757 poslanika izabranih u svim delovima Vojvodine u skladu s proglasom Srpskog narodnog odbora od 17. novembra. Model je podrazumevao jednog poslanika na hiljadu građana. Među poslanicima je bilo 578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, šest Nemaca, tri Šokca, dva Hrvata i jedan Mađar.

Skupština je održana u Grand hotelu "Majer" na današnjem Trgu Slobode, a u čast ovog događaja i sam hotel je poneo ime "Sloboda".

Wikimedia/Ванилица

Dalekovidost Skupštine bila je i u tome što se među poslanicima nalazilo sedam osoba ženskog pola. Skupštinu je otvorio unijatski sveštenik, pesnik i žurnalista Jovan Hranilović, a njome je predsedavao dr Ignjat Pavlas, advokat i znameniti srpski nacionalni radnik.

Najistaknutiju ulogu, pored njih dvojice, imao je srpski narodni prvak Jaša Tomić, čije su reči otišle u istoriju.

"Mi najpre treba da obučemo srpsku košulju, jer nam je bliža, a tek onda da se zaodenemo jugoslovenskim ogrtačem", rekao je Tomić i dodao:

"Od srca ćemo u Jugoslaviju, ali naš put tamo vodi samo preko Beograda. Ako ne nađemo u Jugoslaviji Srbiju i Crnu Goru nemamo u Jugoslaviji drugo tražiti".

Dan pre toga, u Rumi, Srbi iz Srema su već proglasili isto - da se Srem otcepljuje od Ugarske i prisajedinjuje Kraljevini Srbiji.

Time je, posle viševekovne razdvojenosti i života između habsburške i osmanske imperije, a potom između Austro-ugarske i Kneževine/Kraljevine Srbije, srpski narod sa obe strane Save i Dunava konačno ujedinjen u jednoj državi.