Dvadeset godina od izjednačavanja prava četnika i partizana: Srpske podele kroz istoriju i danas

Pre 20 godina Skupština Srbije izjednačila je prava pripadnika Ravnogorskog pokreta sa učesnicima NOB-a, ali podele ostaju. Srpski narod kroz istoriju obeležavaju brojne podele, a mnoge od njih su veštački stvorene i mnogo su doprinele cepanju nacionalnog bića. O istorijskim i današnjim podelama, krizi autoriteta i mogućnosti konsenzusa oko ključnih nacionalnih interesa za Euronews Srbija govorili su istoričar Predrag Marković i režiser i komunikolog Stanko Crnobrnja. Gosti ističu da su podele često proistekle iz zabluda, zluradosti i nedostatka višeg cilja, te da kriza autoriteta danas dodatno produbljuje razdore.

Predrag Marković naglašava da su podele poput četnika i partizana često mitologizovane, posebno od 80-ih godina.

"Četnici i partizani, taj, što bi danas rekli, popularni narativ su doneli ljudi kao Vuk Drašković, Vojislav Šešelj, iz krajeva gde je bilo bratoubilačkog rata. Četnici i partizani su u ratu živeli u različitim dimenzijama, potpuno. U Srbiji i istočnoj Bosni, skoro svi četnici su se prelili u partizane. Isti ljudi su bili i četnici i partizani", rekao je Marković.

On ističe da su ipak postojale razlike u intezitetu neprijateljstava četnika i partizana.

"Bilo je tih krajeva gde je bio strašan bratoubilački rat, kao Hercegovina, Crna Gora, ali odakle je Stanko, ne postoje četnici - Slavonija, Banija, Kordun, severna Lika. Tamo Četnici ne postoje. Kao što je partizana bilo vrlo malo u centralnoj Srbiji do 1944. kada svi ti ljudi prelaze u partizane", rekao je Marković.

Euronews Srbija

Marković dodaje da je podela produbljena kasnije.

"Ona je produbljena 80-ih i 90-ih godina, kad je o tome moglo da se priča. Pre toga, niko na tome nije baš insistirao - da mu je deda bio četnik. Zatim, četnici nisu jedna vojska. Potpuno su drugačiji četnici u Srbiji i četnici u Hercegovini ili u Crnoj Gori. Oni su vodili potpuno suprotne politike. U Srbiji su sve vreme pokret otpora, tamo su kolaboracionisti", rekao je Marković.

Stanko Crnobrnja vidi podele kao posledicu zabluda.

"Mi kad bi sad hteli da pričamo o srpskim podelama, mogli bi dva puta po tri sata pričati i da ne iscrpimo sve te podele koje naš narod uspeva da izmisli, a znate ono - dva Srbina, tri partije ili sve to što smo uspeli sami sebi da natovarimo iz čiste nebuloze. Ali sve te podele koje su dramatične, pa neke i tragične, a imamo ih nažalost jako mnogo u našoj istoriji, kada bismo primerili dramaturšku analizu, sve tragedije proističu iz zablude", rekao je Crnobrnja.

Crnobrnja ističe zluradost kao specifičnost.

"Druga stvar u toj maloj analizi, da ne bi nabrajali, jeste jedna reč koja, čini mi se možda, ne postoji na jednom jeziku, ona se zove zluradost, zlu se radujete. Ja nisam našao takvu reč u nijednom drugom jeziku. Znači, nešto u ovom narodu postoji što ga tera da se raduje zlobi i zloj sudbini nekog drugog", kaže Crnobrnja.

Euronews Srbija

Marković dodaje da podele nisu jedinstvene za Srbe.

"Svi narodi su podeljeni. A što se tiče reči - Nemci imaju jednu reč schadenfreude (šadenfrojde), to znači radovanje tuđoj šteti", rekao je Predrag Marković.

On naglašava potrebu za višim ciljem.

"Nije problem podela, nego problem je zašto nema višeg cilja koji nas ujedinjuje", podvlači Marković.

Kriza autoriteta i savremene podele: Nedostatak konsenzusa i višeg cilja

Stanko Crnobrnja vidi krizu autoriteta kao ključni problem.

"Kriza autoriteta je ogromna. Ako spominjete najmlađe generacije, kod njih se autoriteti nalaze u virtuelnom svetu. Ovi fizički autoriteti kao živi ljudi koji hodaju ulicom, to nisu autoriteti, to su pojave", rekao je Crnobrnja.

Predrag Marković ističe urušavanje institucija.

"Za neki veliki cilj bi trebalo da se neki autoritet založi za njega koji je nesumnjiv, kao što je bio patrijarh Pavle. Patrijarh Pavle, kad nešto kaže, većina ljudi, ogromna većina naroda veruje da je on u pravu. A sad imamo situaciju gubitka autoriteta", rekao je Marković.

Euronews Srbija

Govoreći o konsenzusu koji je postignut u Jajcu, kada je 1943. napravljen dogovor o budućoj Jugoslaviji, i kada su podele, barem privremeno, pomirene, Crnobrnja zaključuje da je konsenzus moguć, ali teško održiv.

"Konsensus je moguć, ali kako ga održati? Održati ga tako što ne krenete u zablude da idete da sad ovaj treba biti triput narodni heroj, večni predsednik države i večni predsednik partije", rekao je Crnobrnja.

Gostovanje Crnobrnje i Markovića u celosti pogledajte u video prilogu.