Rast budžeta vojnih struktura na Balkanu: Trka u naoružanju ili modernizacija?

Ubrzana vojna modernizacija na Balkanu otvara pitanja da li rast izdvajanja za odbranu predstavlja neophodnu zamenu zastarele tehnike ili uvod u novu spiralu nepoverenja. Budžeti ne rastu samo nominalno, već se posebno odnose na stavke namenjene nabavci i modernizaciji. Postoji li na našem poluostrvu "trka u naoružanju" ili se radi samo o medijski atraktivnom naslovu koji je analitički neprecizan u slučaju zemalja bivše Jugoslavije. Koji su ključni bezbednosni izazovi i da li je na vrhu te liste promena na terenu na Kosovu i Metohiji, tj. proces transformacije tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga u "oružane snage Kosova".

Gost Euronews Srbija bio je vojni analitičar Vlade Radulović, koji je naglasio razliku između "naoružavanja" kao političke teme i realnih kapaciteta, ukazujući na pojavu "bezbednosne dileme". Govorio je i o dinamici transformacije tzv. KBS-a, ali i na uticaj globalnih potresa na bezbednosne politike evropskih država.

Radulović je ocenio da trend rasta izdvajanja za odbranu postoji i u regionu i šire, ali da je važno posmatrati strukturu budžeta, posebno deo koji se odnosi na nabavke i modernizaciju.

"Postoji trend i ja bih tu skrenuo pažnju dodatno. Vi kada posmatrate, ne samo u regionu i šire, to je opšti trend, ali kada biste malo detaljnije pogledali te budžete, ima još jedan trend koji je vrlo interesantan - rastu i u okviru budžeta imate stavke za redovne troškove, za plate, penzije, za neka tekuća održavanja, međutim imate i troškove za nabavku i modernizaciju. Dakle, i te stavke beleže rast", objašnjava Radulović.

Euronews

Govoreći o čestoj dilemi da li je reč o trci u naoružanju ili nužnoj modernizaciji, Radulović je ponovio stav da je termin "trka" neadekvatan za prostor bivše Jugoslavije, jer zahteva ozbiljne resurse, industriju i brojnost.

"Da biste imali zaista pravu trku naoružanju, morate da imate ozbiljne oružane snage, morate da imate ozbiljnu ekonomiju i ozbiljne vojne budžete i morate da imate ozbiljan vojno-industrijski potencijal, ali u smislu savremenih, najmodernijih vojnih sredstava", rekao je Radulović.

U istom kontekstu istakao je da se u praksi govori o ograničenom broju sredstava, zbog čega, kako je ocenio, termin "trke" više služi dnevnopolitičkoj upotrebi nego realnom opisu stanja.

"Pa nema trke u naoružanju ako vi kupite četiri helikoptera ili dvanaest haubica, pa taman one bile francuske ili nemačke ili čije god. I ako kupite jedva nekako jednu eskadrilu aviona, pa taman oni bili i najsavremeniji. Potpuno je nebitno da li dolazili iz Francuske, Amerike ili Rusije ili Kine ili odakle god", kaže Radulović i dodaje:

"To na nekom našem najnižem lokalnom nivou možda zvuči zanimljivo za neke medijske napise, možda to zvuči zanimljivo za dobijanje određenih dnevnopolitičkih poena, da se ta priča eksploatiše, ali suštinski nema tu mnogo utemeljenja u sitaciji koja je na terenu", dodaje Radulović.

Kosovo i Metohija kao "bezbednosna dilema" i odnos snaga u regionu

Radulović je ocenio da na Kosovu i Metohiji nema "preteće" situacije prema Beogradu u direktnom smislu, ali da se dinamika na terenu menja, posebno kroz planirane nabavke i faznu transformaciju tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga.

"Pretnja ne, ali da se određene dinamike menjaju, menjaju se. Dakle, što bi se opet reklo, situacija na terenu", rekao je Radulović.

Radulović je naveo da je još ranije u studiju Euronews Srbija rekao da će se tema ponovo otvoriti zbog nastavka nabavki i ulaska u ključnu fazu transformacije, koja je, kako je rekao, nominalno počela 2018. i planirana je do 2028. godine.

"Ja sam tada završio gostovanje rečenicom da, u skladu sa svim informacijama koje imam a vezane su za dalje nabavke sastava ratne tehnike od strane Prištine, da ćemo na ovu temu uskoro, na žalost, ponovo pričati. Oni se nalaze u toj trećoj fazi. I ta treća faza transformacije KBS-a, koja je nominalno počela 2018. godine, u novembru mesecu, odnosno novembru-decembru mesecu, bi trebalo da bude okončana do 2028", dodaje Radulović.

Iako je ponovio da ih u terminološkom smislu ne smatra vojskom, Radulović je naveo da, posmatrano kroz ustrojstvo, činove, obuku i opremu, struktura na terenu na Kosovu i Metohiji dobija odlike vojske.

"Oni nisu vojska i nikada neće biti u tom terminološkom smislu. Mogu se oni nazivati kako god, ali ja ih nikada neću smatrati vojskom. Ali ukoliko pogledate, opet se vraćam na to što ja često pominjem, to je situacija na terenu. Njihovo ustrojstvo, način kako su strukturirani činovi, način kako će to sve funkcionisati, na oružje i vojnu opremu koju su nabavili i koju imaju u planu da nabave, način školovanja oficirskog i podoficirskog kadra i planove koji su trasirani za budući period - to je vojska jedan kroz jedan. Oni su već sad vojska", objašnjava Radulović.

Euronews

Radulović je, umesto pojma "trke u naoružanju", izdvojio koncept "bezbednosne dileme", kao spirale u kojoj jačanje jedne strane druga tumači kao pretnju, pa uzvraća jačanjem svojih kapaciteta.

"Postoji to nešto što je možda bliže i ispravnije tumačiti umesto trke u naoružanju. To mi u teoriji zovemo bezbednosna dilema. Kada kapacitete odbrambene ili oružanih snaga podiže ili jača jedna strana, država A, onda to država B tretira kao pretnju i onda ona podiže svoje sposobnosti", rekao je Radulović.

Govoreći o širem regionalnom okviru, Radulović je ocenio da su na prostoru bivše Jugoslavije ključni vojni akteri Srbija i Hrvatska, ali da se na nivou Balkanskog poluostrva odnos snaga menja u prisustvu Rumunije, Grčke i posebno Turske.

"Mi, ukoliko posmatramo neku vojnu moć na prostoru bivše Jugoslavije jasno je da su to samo Srbija i Hrvatska. Sve ostalo je po kapacitetima znatno manje. Ali u odnosu na širi region, imate jednu Rumuniju koja je daleko ispred nas, sa daleko ozbiljnijim budžetima. Imate jednu Grčku koja je daleko ispred nas po svakom kriterijumu, pa na kraju krajeva najjača po snazi bi bila Turska", dodaje Radulović.

Posebno je istakao NATO status Hrvatske kao ključnu razliku u strateškom osloncu i resursima.

"Činjenica je da je Hrvatska članica NATO-a i kao takva Hrvatska računa na one resurse na koje mi kao zemlja koja sprovodi politiku vojne neutralnosti ne možemo da računamo", objašnjava Radulović.

Globalno okruženje: Evropa, ratna retorika i promene u odnosima Vašingtona i Moskve

Radulović je ocenio da intenzivno naoružavanje evropskih država nije bez razloga i da njegovi kontakti i uvidi ukazuju da se Evropa priprema za ozbiljan sukob, iako nije ulazio u procene tačnih rokova.

"Ne naoružava se niko bez razloga. Čini mi se da se Evropa sprema za ozbiljan sukob", rekao je Radulović.

On je takođe naveo da ne želi da spekuliše o godinama i najavama, ali da na osnovu onoga što vidi zaključuje da je priprema realna.

"Ne bih kalkulisao i spekulisao oko toga... ne znam da li su to planovi, da li imaju ili nemaju, ne znam. Ali ono što ja mogu da zaključim... čini mi se da se Evropa sprema za ozbiljan sukob", kaže Radulović.

Radulović je situaciju opisao slikovito, oslanjajući se na poređenje sa igrom karata.

"Čini mi se da bi se sada, što bi rekao Đole Balašević, carevi igrali rata. Čini mi se da su sada ponovo karte kod njih, karte su podeljene, špil je završen i sad je samo pitanje kako će ko da odigra", rekao je Radulović.

Gostovanje Radulovića u celosti pogledajte u video prilogu