Macut: Najznačajniji uspeh u ovoj godini je bio postizanje kompromisa sa univerzitetima
Komentari
29/12/2025
-16:47
Premijer prof. dr Đuro Macut ocenio je danas da je najznačajniji uspeh u ovoj godini bilo postizanje kompromisa sa univerzitetima, a među prioritetima u radu Vlade Srbije u 2026. godini je naveo nastavak infrastrukturnih projekata, evropskih integracija, revitalizaciju zdravstvenog sistema i integralni razvoj svih delova Srbije.
Macut je rekao da je na polju visokog obrazovanja postignuto puno, ukazujući da je vođen dobar i konstruktivan razgovor sa univerzitetima, prvo sa Univerzitetom u Beogradu, a kasnije i sa drugim državnim univerzitetima, te da je u tom prvom ciklusu postavljen dobar temelj.
"Mislim da je to definitivno najznačajniji uspeh i to je nešto što je obeležilo rad Vlade u prvom trenutku. Mislim da smo postigli dobar kompromis na korist i univerziteta, ali i države", rekao je Macut i dodao da su u drugom ciklusu započeti razgovori sa dekanima da bi se, kako je rekao, pojasnile neke nedoumice koje postoje u akademskoj zajednici.
Prema njegovim rečima, treći krug razgovora je započet pre nekoliko dana i tiče se implementacije programa koji reguliše finansijsku operativnost samih univerziteta i fakulteta (SPIRI).
Na pitanje da li će taj sistem biti odložen, kako su to tražili pojedini predstavnici akademske zajednice, Macut je kazao da je već postojao taj period odlaganja.
"Tražili su odlaganje za neko vreme ili opet na duži period, oni su to definisali u nekoliko meseci, ali smo shvatili da sa grupom fakulteta koji su više posvećeni tom elektronskom funkcionisanju, možemo da nađemo kompromis, pa da krenemo sa zajedničkim vežbanjem i da napravimo timove koji će biti operativni. To je nešto što bi u prvom mesecu, odnosno u januaru, pokušati da sprovedemo", rekao je Macut.
Ukoliko se to prihvati, onda će se posle toga sistem implementirati.
Povezane vesti
"Univerziteti i fakulteti neće izgubiti ništa od svoje autonomije, imaće samo jedan sistem koji će mnogo lakše da prati finansijske tokove. Brojna su bila pitanja, ali to su pitanja koje se stalno postavljaju", rekao je Macut i predložio da se u sledećem krugu razgovara sa ljudima koji vode finansije direktno na fakultetima da bi to moglo da se sprovede.
Odgovarajući na pitanje kako rešiti problem nedostajućeg kadra u prosveti, Macut je kazao da treba raditi na tome da se promovišu nastavnička zanimanja za koje postoji opasnost da mogu da postanu deficitarna.
"Ja sam na razgovoru sa dekanima već to pokrenuo, da pokušamo i sa te strane da stimulišemo upis studenta", rekao je Macut.
Srbija je već četiri godine spremna da otvori klaster 3, ali se to još uvek nije dogodilo, a na pitanje šta će Vlada uraditi u narednom periodu da se to promeni i koje se reforme očekuju, Macut je ukazao da je Srbija najviše napredovala u regionu u svakom smislu u evropskim integracijama.
"U ekonomskom smislu mi jesmo definitivno najrazvijeniji i možemo da se poredimo samo sa zemljama izvan zone Zapadnog Balkana. Čak i sa njima smo negde možda egal ako ne i bolji. Ono što preostaje kao problem jesu uvek politička pitanja, a to zadire u ono što mi imamo u odnosima sa zemljama sa kojima smo tradicionalno dobri partneri i sa kojima sarađujemo. Jedna od stvari jeste i energetska infrastruktura koja nama jeste vezana sa istokom i mi u tom smislu moramo da nastavimo naše standardne komunikacije", rekao je Macut.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Kako je dodao, približavanje Evropi nije tako jednostavno kako možda misli opozicija ili neko ko je sa druge strane pregovaračkog mehanizma te naveo da je već, kako bi se ubrzao evropski put, predložio da se formiraju operativni timovi, odnosno radne grupe koje bi ubrzale dinamiku.
"Mi smo neka poglavlja u okviru klastera već otvorili, neka smo čak i zatvorili. Otvoriti klaster je forma, nije suština. Mi možemo da radimo na procesima priključenja, odnosno procesima ujednačavanja propisa i niko nas tu ne limitira i usporava. Ne mogu tačno da kažem kada će se dogoditi ta promena mišljenja (vezano za otvaranje klastera 3) to je i stvar razgovora sa pojedinačnim zemljama", rekao je Macut odgovarajući na pitanje da li očekuje da će zemlje članice EU u januaru promeniti mišljenje u vezi otvaranjem klastera 3.
Povezane vesti
Na pitanje da li Srbija planira promenu politike prema Rusiji, imajući u vidu da se kao najveća prepreka na evropskom putu pominje usklađivanje spoljne politike Srbije sa politikom EU, Macut kaže da Srbija nema nameru da menja stav i da to nije proces koji se preko noći menja.
"Sankcije su vrlo složene i sankcije mogu da budu apsolutno usmerene ka funkcionisanju odnosa na državnom nivou, ali i prema pojedincima. Mi nemamo nameru da menjamo stav i ne vidim da bi bilo logično menjati stav u bilo kojoj varijanti, jer mi ne možemo temeljne principe odnosa u ovom trenutku da promenimo. To nije proces koji se preko noći menja. Mi nismo zemlja koja ne poštuje dogovore iz ranijeg perioda", naveo je premijer.
Macut je podsetio da je Srbija vojno neutralna i nezavisna i prema tome, kako kaže, njena pozicija mnogo složenija nego što to izgleda u prvom trenutku, kao i da se mere o usklađenosti primenjuju, odnosno dalje usaglašavaju kada se donese odluka o pristupanju.
Srbija je ove godine povećala minimalnu cenu rada dva puta, plate u javnom sektoru će od 1. januara biti veće za 5,1 odsto, dok su penzije već povećane za 12,1 odsto, a na pitanje kakve su projekcije za sledeću godinu, kada je reč o podizanju životnog standarda, Macut je kazao da postoji stabilna osnova za dobru 2026. godinu bez oscilacija.
"Mi svakako idemo na to da se održi stabilnost tržišta i mere koje su postavljene za kontrolu cena su usmerene ka samim građanima, da se omogući građanima mirniji period, mirnija godina planiranja ličnog budžeta i da inflacija u tom smislu pada. Ta uredba o maksimalnoj kontroli marži je nešto što je privremenog karaktera, ali iza toga bi trebalo da ide zakonsko rešenje koje neće dozvoliti da postoji jedan veliki skok cena u periodu iza toga", poručio je premijer.
Prema njegovim rečima, Srbija vodi stabilnu politiku kako makroekonomsku, tako i na individualnom planu i postoji stabilna osnova za dobru 2026. godinu bez velikih oscilacija, što je, kako je rekao, dobra vest za građane.
Navodeći da je BDP bio u padu ove godine zbog svega što se dešavalo, Macut je naveo da se nada da će iduće godine stići ciljani rast BDP-a od 3,5 odsto.
"Postoji dosta planova koji su u toku, kao što su Moravski koridor, nastavak magistrale preko autoputa Miloš Veliki, početak radova na pripremama za železnicu ka jugu, ka Nišu. Pričamo i sa makedonskom stranom oko gasnih interkonektora, odnosno gasovoda koji treba kompletirati. Mislim da sa njima imamo jako dobru saradnju. Postoji jedna jako dobra priča, a to je obnavljanje funkcije pruge uskokolosečne između Višegrada i Užica. To najavljujem kao jedan jako dobar projekat. To je dosta zahtevno, ali i tu smo sa vladom Republike Srpske u razgovorima i mislim da ćemo vrlo uskoro potpisati taj ugovor", rekao je Macut.
Kako je istakao, mnogo je planova sa ciljem da se država ravnomerno razvija, a EXPO je, naglasio je, definitivno milenijumska šansa.
Parizu je posle međunarodne izložbe ostao Ajfelov toranj, a na pitanje šta će ostati Srbiji posle specijalizovane izložbe EXPO, Macut je kazao da je ta izložba značajna za Srbiju, ali i za region.
"Na taj način mi pokazujemo svetu, Evropi pre svega, da smo sposobni kao region, kao zemlja, da možemo da napravimo tako nešto i da iza nas ostane srpski paviljon koji će verovatno biti 'Ajfelova kula Srbije' za dve godine", rekao je Macut i napomenuo da bi u budućnosti i brodom moglo da se stigne do EXPO centra kako to već funkcioniše u Lisabonu.
Komentari (0)