Domet i cilj akcije "Raspiši pobedu": Vukadinović o studentskim potpisima i realnim šansama opozicije
Komentari30/12/2025
-19:01
Studenti u blokadi saopštili su na svom instagram profilu da su akcijom" Raspiši pobedu" u nedelju 28. decembra skupili 393.045 potpisa. Кako dodaju, ova akcija je pokazala da i nakon više od godinu dana, neprestane borbe, volja i snaga ne jenjavaju. Oni su pozvali državljane Srbije koji žive u inostranstvu da putem interneta pruže podršku njihovom zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u okviru akcije "Raspiši pobedu".
Naradna godina najavljuje se kao izborna. To je potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Studenti u blokadi su tokom prikupljanja potpisa za vanredne parlamentarne izbore istakli da potpisi neće biti predati nijednoj instituciji i da se koriste kao uvid u trenutnu brojnost građana koji ih podržavaju.
Politički analitičar i urednik "Nove srpske političke misli" Đorđe Vukadinović, gostujući na Euronews Srbija ocenio je da je akcija studenata bila i masovna i uspešna, bez obzira na to što se tačan broj potpisa nikada neće moći precizno proveriti.
"Ona je sigurno ispunila svrhu onih koji su je pokrenuli", kaže Vukadinović, dodajući da je najvažniji domet akcije upravo u demonstraciji organizacione sposobnosti.
Prema njegovim rečima, logistika, kadar i teritorijalna rasprostranjenost pokazuju da studenti imaju ozbiljan kapacitet za političko delovanje. Ipak, upozorava da broj potpisa treba posmatrati u kontekstu.
"Ako gledate da se za jedan dan, po hladnom vremenu, prikupi nekoliko stotina hiljada potpisa, to zvuči impresivno. Ali ako hoćete da pobedite vlast Aleksandra Vučića, treba vam oko dva miliona glasova“, navodi on.
Vukadinović ističe da akcija nije imala pravni karakter, niti je mogla da predstavlja institucionalni pritisak.
Povezane vesti
"Ovo nije peticija u formalnom smislu. Njena svrha nije bila da se izbori automatski raspišu, već da se pokaže snaga i da se, uslovno rečeno, napravi spisak sigurnih glasova za neku buduću, verovatnu studentsku listu", naveo je on.
"Izbori zavise od Vučićeve procene"
Govoreći o mogućnosti vanrednih parlamentarnih izbora, Vukadinović naglašava da je realna moć odlučivanja gotovo u potpunosti u rukama vlasti.
Euronews
"Šansa da se izbori iznude uličnim ili peticionim pritiskom praktično je nestala još početkom godine. Danas 90 odsto odluke zavisi od Aleksandra Vučića", ocenjuje on.
Iako se 2025. godina često najavljuje kao izborna, Vukadinović ostavlja prostor za odlaganje.
"Verovatnije je da ćemo u narednih godinu dana imati izbore, ali to nije zakucano. Nije isključeno ni da se sve prebaci na početak 2027. godine", dodaje, uz napomenu da će presudnu ulogu imati i međunarodne okolnosti i procena vlasti.
Komentarišući grupisanje opozicije, Vukadinović smatra da sama matematika kolona nije ključni problem.
"Važnija je politička i psihološka klima nego broj kolona", ističe on.
Povezane vesti
Iako lično smatra da je model sa tri kolone realističniji – studentska, proevropska i desna – upozorava da među opozicionim akterima već mesecima tinja svojevrsni "hladni rat".
"Imamo studente protiv opozicije, proevropske protiv desnih, desne protiv svih. Taj bazen glasova se preklapa i teško će biti izbeći makar hladni sukob", kaže Vukadinović.
On podseća da su i u Crnoj Gori, kada je 2020. godine došlo do smene vlasti, postojale tri kolone, ali uz snažnu "referendumsku atmosferu".
"Šta god opozicija uradi – biće napadnuta"
Govoreći o odnosima opozicije sa evropskim institucijama, Vukadinović ističe da opozicija nema dobar manevarski prostor.
"Šta god da urade - biće napadnuti. Ako razgovaraju sa međunarodnim faktorima, biće optuženi za izdaju. Ako ne razgovaraju, onda su loši evropejci koji se svađaju sa Briselom", kaže on.
Prema njegovim rečima, vlast već godinama prebacuje odgovornost za unutrašnje probleme na spoljne faktore.
"Krivci su uvek spolja, zasluge su uvek unutra", ocenjuje Vukadinović.
Na kraju, Vukadinović upozorava da Srbija ulazi u politički zahtevnu godinu, sa neraščišćenim odnosima unutar opozicionog bloka i smanjenom energijom protesta.
"Najvažnije je stvoriti atmosferu za relativno normalne izbore, u kojoj će svi akteri prihvatiti rezultate. To deluje kao minimum, ali je zapravo ogroman zadatak. Bez toga, izbori nemaju smisla", zaključuje on.
Kompletno gostovanje pogledajte u videu iznad teksta
Komentari (0)